Алкохолизам

Класификација и спољашњи ресурси
Алкохолизам
Алкохоличар, слика из 1883. године
ICD-10	F10..2
ICD-9	303
MedlinePlus	alcoholism
MeSH	D000437

Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности, односно токсикоманија. По правилу алкохолизам је психогеног порекла али уз знатан утицај ситуационих фактора због чега је раније сматран пороком а не болешћу. Испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне употребе алкохола, што доводи до зависности, нарушавања психичког и физичког здравља и социјалних односа. По распрострањености и штетним последицама по здравље, алкохолизам је одмах после болести кардиоваскуларног система и малигних обољења. Због наведених разлога у већини земаља је обухваћен здравственим осигурањем као болест зависности. Чешћи је код мушкараца, али га и жене више скривају. Лечење може бити физиолошко (лековима попут антабуса), психолошко (терапијом и рехабилитацијом) и/или социјално (групном терапијом). Породична терапија, за коју се социјални радници могу обучити, најефикаснији је начин лечења.

Алкохол

За више информација погледајте чланак Алкохол

Алкохол по свом молекулском саставу и примени припада грани органске хемије. У функционалном скупу садржи угљеник, кисеоник и водоник, што заједно чине хидроксилни скуп према коме су алкохоли препознатљиви, општа формула је R-OH.

Етанол

За више информација погледајте чланак Етанол

Од свих алкохола, у алкохолним пићима се налази етилни алкохол или етанол формуле CH₃CH₂OH. Течност снажног и специфичног мириса још позната као "спирит" или природни алкохол. Природно се добива процесом ферментације (алкохолно врење) из плодова воћа и житарица које садрже шећер, главни механизам су ензими квашћевих гљивица који служе као катализатор. Пример сировина за добивање етанола и пића која настају:

• грожђе - вино
• раж, јечам или кукуруз - виски
• кромпир - вотка
• рижа - саке
• јечам, пшеница, хмељ - пиво
• агава - текила
• шећерна трска - рум

Историја алкохолизма

Магнус Хус је у 19. веку направио концепт алкохолизма као болест и, када је први пут једно болесно стање назвао „алкохолисмус“. Тек 1952. године, Светска здравствена организација дефинисала је алкохолизам као болест и према тој дефиницији: „Алкохолизам је болест, а алкохоличар је болесник код кога се због прекомерне и дуготрајне употребе алкохолних пића појављује психичка и физичка зависност, здравствени проблеми, породични и друштвени поремећаји“.

Десета ревизија Међународне класификације болести и сродних здравствених проблема (МКБ-10) сврстава алкохолизам у поглавље „МКБ-10Ф: Ментални поремећаји и поремећаји понашања узроковани употребом психоактивних супстанци (Ф10-Ф19)“. Последица пијења алкохола очитава се у многим гранама медицине попут интерне, трауматологије, неурологије, хирургије, психијатрије. Око 30-40% интернистичких болесника лечи се због алкохолизма, а 30% психијатријских хоспитализација односи се на алкохоличаре.

Кроз историју до данас обликовао се менталитет у којем је пијење алкохола нешто сасвим нормално, штавише људско је друштво изградило низ обичаја и навика везаних за алкохол, те се алкохолизам дубоко укоренио у стварност као обичајна појава. Човек тако не види последице и стварну слику коју алкохолизам оставља за собом. Кажемо да алкохолизам није болест појединца, већ болест породице и болест друштва.

Данас постоје два занимљива владајућа става о алкохолизму. Један је либералан према пијењу, пијанству и алкохолизму, а други осуђује алкохолизам и промовише такозвано „нормално пијење“ и „друштвено прихватљиво пијење“, што опет с друге стране доказује укорењени менталитет да је пијење „друштвено прихватљиво“ али ипак у „границама нормале“.

Развој алкохолизма

Узрок алкохолизма делимо на биолошке, психолошке и социолошке зависнике.

• Биолошки: од биолошких зависника најчешће су то генетичке теорије, које алкохолизам посматрају као наследну болест. Разни генски зависници утичу и на разлике у реакцији на алкохол, различиту осетљивост мозга и других телесних органа на алкохол, брзина елиминације алкохола, стецање толеранције и физичке зависности.
• Психолошки: психолошке теорије гледају на алкохолизам као индивидуални психолошки проблем, а социјални зависници могу имати више или мање утицаја на развој. Спомиње се орална фиксација и застој у развоју личности као главна обилежја примарног алкохолизма. Те фиксације касније износе инфантилизам, појачану овисност, нарцисоидност и пасивност.
• Социолошки: у социолошком погледу на алкохолизам разматрају се појмови односно теорије попут примарне и секундарне породицеи алкохоличара, а и врло често родитељски алкохолизам.

Ни једна од наведених теорија не може се искључити, алкохолизам је изразито комплексан проблем, који обухвата чиниоце често врло разних грана знања, стога из сваке поједине гране узрока учествује барем један зависник у стварању алкохолизма. Алкохолизам никада није резултат само једног чиниоца.

Фактори ризика

Склоност алкохолизму се може видети и по одређеним факторима ризика а то су:

• пол (мушких алкохоличара је 3 до 5 пута више него жена),
• породична склоност,
• неке професије (конобари, писци, глумци, радници у фабрика алкохола),
• религијски, етнички и географски (Муслимани и Јевреји ретко пију, Французи, Финци и Швеђани пију више)
• Особе с нижим садржајем серотонина склоније су алкохолизму, такође зависи од активности ензима, и АДХ и АЛДХ.

Штетне последице

Алкохол делује штетно на цели организам,а његово дуготрајно конзумираје оштећује јетру,бубреге и мозак.

Алкохолна интоксикација

За више информација погледајте чланак Пијанство

Алкохолна интоксикација је акутно тровање алкохолом као последица употребе веће количине алкохолних пића. У акутној алкохолној интоксинацији појављују се различити психички и соматски симптоми који то стање уврштавају и међу психичке поремећаје, мада је оно реверзибилно и релативно краткотрајно. Тежина клиничке слике интоксинације зависи од количине алкохола у крви и може ићи од лагане, која се једва примећује, све до смрти, због акутног тровања алкохолом.

Алкохолна кома

Алкохолна кома је алкохолна несвест, која наступа приликом акутне алкохолне интоксикације, када концентрација алкохола у крви пређе 4%. Индивидуална осетљивост према алкохолу је различита, па су према томе различите и концентрације алкохола у крви када наступа кома.

Алкохоличка деменција

Алкохоличка деменција је врста деменције настала услед дуже злоупотребе алкохола. Позната је под називом Корсаковљев синдром/психоза.

Алкохолне халуцинације

Алкохолне халуцинације су замишљене перцепције које се догађају пошто особа која има проблем алкохолне зависности престане да узима или смањи уношење алкохола. Најчешће су аудитивне халуцинације. Поремећај траје неколико сати, а ретко више од недељу дана.

Алкохоличарска психоза

Алкохоличарска психоза је душевна болест настала услед хроничне и преобилне злоупотребе алкохола, која доводи до оштећења мозга. Ту се убрајају делиријум тременс, Корсаковљева психоза, алкохоличка епилепсија и сл.

Спољашње везе

• Све о Алкохолизму на једном месту
• Зависност од алкохола
• Алкохолизам
• Anonimni Alkoholičari Srbije

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Алкохолизам

Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење у вези са темама из области медицине (здравља).