Fidon iz Argosa

Fidon iz Argosa (grč. Φείδων) je bio kralj i tiran Argosa u prvoj polovini 7. veka p. n. e. Argos je u njegovo vreme postao dominantna sila na Peloponezu potisnuvši Spartu u drugi plan. Preuzeo je kontrolu nad Olimpijski igrama. Prvi je uveo sistem utega i mera.

Uspostavlja tiranidu

Prema Eforu bio je deseti po redu kralj nakon Temena. Prema Teopompu bio je šesti nakon Temena. Temen je bio peti nakon Herakla. Za vreme Fidonovih prethodnika kraljevska vlast se svela više na protokolarni nivo. Fidon je međutim prigrabio gotovo sve poluge vlasti i vlast mu je postala despotska, pa su ga nazivali tiranom. Aristotel pominje da je Fidon kao kralj uspostavio tiranidu. Pre Fidona vlast je kao i u ostaloj Grčkoj toga doba bila oligarhija. Pravi nosilac vlasti bila je aristokratija, a kralj je bio ličnost bez prave vlasti. Izgleda da je Fidon osmislio hoplite i da je kao vođa hoplita izvršio prevrat i ukinuo prevlast aristokratije uz pomoć svojih hoplitskih pristalica.

Hoplitska hipoteza

Kao mogući uzrok brzoga uspona Argosa, njegove vojne dominacije na Peloponezu pominje se uvođenje hoplitskoga ratovanja. Argos je bio ili prva država, koja je koristila hoplitsku falangu ili je prva počela da efikasno koristi taj način ratovanja. Štit, koji je bio najistaknutiji deo hoplitskoga ratovanja nazivao se argivskim štitom. To znači da je štit bio ili izmišljen u Argosu ili su se Argivci posebno istakli u njegovom korištenju.

Uspostavlja hegemoniju na Peloponezu

Fidon je uspostavio kontrolu nad Kleonom, Flijem, Sikionom, Epidaurom i Eginom, koji su uspeli ranije da postignu praktičku nezavisnost i izađu iz konfederacije sa Argosom. Međutim Fidon je za kratko vreme Argos uzdigao na nivo jedne od najjačih grčkih sila. Argivci su pobedili Spartu 669/668. p. n. e. kod Hisija. Fidon je na taj način uspeo da Spartu liši hegemonije na Peloponezu. Argos je postao dominantna sila Peloponeza.

Kontrola nad Olimpijskim igrama

Fidon je preuzeo kontrolu nad Olimpijskim igrama, pa je proterao elejske sudije iz Olimpije. Dao je predorskim stanovnicima Pise da umesto Elejaca kontrolišu Olimpijske igre. Moguće je da se to desilo 668. p. n. e. Sam je organizovao Olimpijske igre i zbog svega toga zamerio se mnogim Grcima. Kontrolu nad Olimpijskim igrama je preuzeo pozivajući se na poreklo od Herakla. Napao je i gradove, koje je Heraklo bio osvojio.

Pad

Sparta se pridružila Elidi, jer se nadala da će povratiti svoju hegemoniju na Peloponezu. Uspeli su zajedno da svrgnu Fidona, a Spartanci su pomogli Elejcima da vrate pod svoju kontrolu Pisu, Trifiliju i Olimpijske igre.

Sistem utega i mera

Uveo je sistem utega i mera, koji su po njemu nazvane Fidonske. Prema Eforu počeo je da kuje zlatan i srebrn novac. Što se tiče novca Herodot i Ksenofan su pominjali Lidijce kao prve, koji su kovali novac. U vreme Fidona nije bilo novca u Grčkoj u vreme Fidona, tako da je ta Eforova tvrdnja po svoj prilici netačna. Međutim što se tiče utega i mera Herodot potvrđuje da je Fidon prvi uveo utege i mere.

Izvori

• Pausanija
• Aristotel, Politika, Zagreb 1988
• A Companion to Archaic Greece, edited by Kurt A. Raaflaub and Hans van Wees,2009 Blackwell Publishing. ISBN 0-631-23045-8 .
• Buckley, Terry (1996). Aspects of Greek History 750-323 BC: A Source-based Approach. London: Routledge. ISBN 0415099585.