Лидија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили женско име, погледајте чланак Лидија (име).
Древна област Мале Азије
Лидија (Λυδία)
Локација западна Анадолија
Држава постојала: 1200.-546. п. н. е.
Језик Лидијски
Главни град Сард
Римска провинција Лидија
Положај Лидије

Лидија (грч. Λυδία) - историјски регион у западној Анадолији, данашњој Турској, која обухвата модерне провинције Измир и Маниса. Главни град је био град Сард (тур. Sart). У својој највећој експанзији Краљевина Лидија је обухватала цео западни део данашње Анадолије. У каснијем периоду Лидија је била једна од римских провинција.

Рана историја: Меонија и Лидија[уреди]

Лидија је настала као пост-хетитско краљевство, после пропасти краљевине Хетита у 12. веку пре нове ере. Изворно име јој је било Мионија (Maeonia). Хомер је спомиње у својој Илијади[1], где становнике Лидије зове Меонијанцима (грч. Μείονες). Хомер приликом описа главног града, град не назива Сардис, већ Хајд[2]. Претпоставља се да је Хајд била област где се Сард налазио[3].

Касније је Херодот написао да је краљевина добила име по свом првом краљу Лидосу (грч. Λυδός), који је био син Атиса и Цибеле. Овај мит иде у прилог грчком имену Лидоји (грч. Λυδοί), док хебрејски извори наводе име (јев:Lûḏîm, לודים), које се односи Лиђане, библијске ратнике [4]. Лидијски ратници су били познати као добри стрелци, говорили су индоевропским језиком који је био сродан са хетитским језиком и сматра се чланом фамилије анатолских језика. Лиђани су нестали са историјске сцене током 1. века пре нове ере.

Меонци се последњи пут спомињу од стране Плинија Старијег да су живели поред реке Хермус у граду Меонији[5] .

Држава[уреди]

Јоњани су населили Лидију крајем 2. миленијума п. н. е. Становништво су чиниле мешавине локалног индоевропског становништва и индоевропских дошљака: Хетита, Фригијаца и Грка. Главни град Лидије био је Сард. Прве две династије у Лидији произилазе из грчког мира: Атијади и Хераклиди. За Атиса, родоначелника Атијада, везана је легенда о исељавању у Италију коју је водио, биран коцком, његов син Тирен. По њему је Тиренско море добило назив. Други Атисов син називао се Лидос. Он је, са делом народа, остао у земљи. По њему је народ назван Лидијцима. Потом је уследила династија Хераклида коју је чинило 22 краља са укупном владавином од 505 година (Херодот). Последњи краљ, Кандаулес, био је савременик фригијског краља Мидаса. Након његове смрти започиње период владавине династије Мермнада. Објективна хронологија краљевине Лидије почиње са Гигесом (685-652). Гигес је познат по огромном богатству које је било једнако Мидасовом богатству. Гигес је проширио своју државу користећи се падом Фригије након похода Саргона Акадског и продора Кимераца. Гигес је поразио краља Кимераца након чега се они нису усудили да нападну на лидијску државу. Лидијски краљ је помагао устанак Псаметиха І против асирске власти. Обезбедио му је помоћ грчких и каријских најамника уз помоћ којих је Псаметих протерао Асирце из Египта и основао нову династију. Гигес је страдао 652. године п. н. е. приликом упада трачанских Трера у Малу Азију. Трери су запалили Артемидин храм у Ефесу, а град Магнезију разорили до темеља. Трери су се удружили са Кимерцима. Из земље их је истерао краљ Алијат (605-560). Алијат је водио борбе са Међанима утврдивши границу на реци Халис. Његов син Крез (560-546) постао је синоним богатства. Међутим, нашао се на путу успону Персије под Киром Великим. Кир напада и осваја престоницу Лидије, Сард. Крез је заробљен и одведен на персијски двор где је био један од највреднијих Кирових саветника. Падом Сарда престала је постојати држава Лидија. Након тога њене територије улазе у састав Сирије, па Пергама, да би за време Римљана чиниле део провинције Азије.

Белешке[уреди]

  1. >Илијада ii. 865; v. 43, xi. 431)
  2. Илијада xx. 385
  3. Види Страбон xiii.626
  4. Јеремија 46.9
  5. Историја природе v:30

Извори[уреди]


Спољашње везе[уреди]