Foker F.14
| Foker F.14 | ||
|---|---|---|
|
| ||
| Opšti podaci | ||
| Namena | putnčki / transportni | |
| Posada | 1 | |
| Broj putnika | 6 do 8 / 707kg kargo | |
| Poreklo |  SAD
| |
| Proizvođač | Fokker - Atlantic Aircraft New Jersey | |
| Probni let | 1929. | |
| Uveden u upotrebu | 1929. | |
| Status | neaktivan | |
| Prvi operater | SAD
| |
| Broj primeraka | 34 | |
| Dimenzije | ||
| Dužina | 13,22 m | |
| Visina | 3,94 m | |
| Raspon krila | 18,12 m | |
| Površina krila | 51,10 m² | |
| Masa | ||
| Prazan | 1.973 kg | |
| Normalna poletna | 3.265 kg | |
| Pogon | ||
| Motori | Pratt & Whitney | |
| Broj motora | 1 | |
| Fizičke osobine | ||
| Klipnoelisni motor | 1 h Pratt & Whitney R-1690-5 Hornet | |
| Snaga KEM-a | 1 x 386 kW | |
| Snaga KEM-a u ks | 1 x 525 ks | |
| Performanse | ||
| Maks. brzina na Hopt. | 220 km/h | |
| Ekonomska brzina | 187 km/h | |
| Dolet | 805 km | |
| Plafon leta | 4.420 m | |
| Brzina penjanja | 183 m/min | |
 Portal Vazduhoplovstvo
| ||
Foker F.14 / Fokker F-14 je severno američki jednomotorni, putnički/transportni, visokokrilac, avion mešovite klasične konstrukcije koji se koristio između dva rata[1][2].
Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]
Negde u isto vreme obe Fokerove filijale su počele rad na projektovanju prvog transportnog (kargo) aviona. Zamišljeno je da to bude jednomotorni avion klasične Fokerove konstrukcije: trup rešetkasta čelična konstrukcija, obloga od platna, krilo drvene konstrukcije obloga drvena lepenka a stajni trap fiksan. Američka filijala je avion krstila kao Fokker F-14 a holandska filijala je avion nazvala Fokker F.XIV. Na kraju posla, ispalo je da su to sasvim dva različita aviona.
Foker F.14 je bio monoplan sa visoko podignutim krilom (parasol). Jednodelno, samonoseće krilo je iznutra učvršćeno klasičnom Fokker drvenom konstrukcijom i obloženo šperpločom. Debeli profil je odgovarao tipu koji je Foker koristio u svojim komercijalnim avionima u to vreme. Međutim, konstrukcija veze između krila i trupa sa dva N podupirača na koji je krilo bilo podignuto je jasno odstupanje od uobičajenog Fokerovog dizajna. Ovo podizanje krila u odnosu na trup bilo je prouzrokovano time što se otvoreni kokpit pilota nalazio u trupu iza krila pa mu je debeli profil krila ometao pregled okoline aviona iz kabine[3].
Tehnički opis[uredi | uredi izvor]
Trup je imao noseću rešetkastu konstrukciju koja se sastojala od zavarenih tankozidih cevi od nerđajućeg čelika. Kljun aviona od motora do putničke kabine kao i gornja polovina trupa bila je duž cele dužine pokrivena valovitim limom od duraluminijuma. Ostatak trupa je sa drvenim lajsnama oblikovan u skoro ovalni oblik i obložen impregniranom obojenom tkaninom. Na levoj strani su bila pristupna vrata putničkom prostoru. Na kraju putničke kabine se nalazio otvoreni kokpit pilota sa zaštitnim vetrobranskim staklom. Pilot je sa spoljne strane trupa preko nogostupa ulazio u kokpit.
Pogonska grupa aviona se sastojala od motora i elise. Na ovaj avion su u zavisnosti od verzije bili montirani sledeći vazduhom hlađeni radijalni motori: Wright R-1750-3 snage 391 kW; Pratt & Whitney R-1690 Hornet snage 429 kW ili Wright R-1820-7 Cyclone snage 429 kW. Standardna oprema uključivala je dvokrake ili trokrake metalne propelere Hamilton, NACA prsten i ručni starter. Auspuh je izduvne gasove motora odvodio ispod trupa aviona, tako da nisu smetali ni putnicima u kabini niti pilotu u kokpitu.
Krilo je bilo jednodelno, samonoseće, debelog profila tako da su u njega bez problema mogli da stanu rezervoari za gorivo. Glavni rezervoari za gorivo su se nalazili u delu krila iznad trupa aviona. Kroz krilo su prolazili svi potrebni uređaji i instalacije. Polovina krila je imala oblik jednakokrakog trapeza, sa zaobljenim krajem. Osna linija krila je bila upravna na osu trupa aviona. Konstrukcija krila je bila od drveta sa dve rešetkaste drvene ramenjače, a obloge delom od drvene lepenke a delom od impregniranog platna. Na delu kod pilotske kabine, krilo je bilo polukružno zasečeno kako bi pilot imao bolji pogled. Pokretni delovi krila su takođe imali konstrukciju od drveta dok im je obloga bila od impregniranog platna. Na krajevima krila su se nalazila navigaciona svetla.
Repne površine: su klasične i sastoje se od vertikalnog i dva horizontalna stabilizatora, kormila pravca i visine. Svi elementi su imali konstrukciju od čeličnih cevi a oblogu od impregnitanog platna. Horizontalni stabilizatori su upornicama sa donje strane bili oslonjeni na trup aviona a sa gornje strane su bili zatezačima pričvršćeni za vertikalni stabilizator i na taj način dodatno ukrućeni.
Stajni trap je bio klasičan fiksan sa nisko pritisnim gumenim točkovima. Sastojao se od trouglaste viljuške pričvršćene za trup aviona i vertikalni nosač u kome je bio ugrađen uljani amortizer a oslanjao se na prednju ramenjaču krila. Razmak između točkova je bio dosta veliki a i koncentracija masa se nalazila unutar razmaka pa je stabilnost pri sletanju i poletanju ovog aviona bila zadovoljavajuća. Na kraju repa aviona nalazio se samoupravljivi (klavirski) gumeni točak kao treća oslona tačka aviona.
Verzije[uredi | uredi izvor]
- F-14 - proizvodna verzija putničkog aviona sa motorom Wright R-1750-3 snage 391 kW.
- F-14A - proizvodna verzija putničkog aviona sa motorom Pratt & Whitney R-1690 Hornet snage 429 kW i krilon direktno vezanim sa trupom.
- Y1C-14 - Oznaka za 20 primeraka sa pogonom Hornet kupljenih za Vazdušni korpus američke vojske 1931. godine, kasnije je postao C-14
- Y1C-14A - Poslednji od 20 Y1C-14s sa motorom Wright R-1820-7 Cyclone snage 429 kW.
- Y1C-14B - model sa motorom Pratt & Whitney R-1690-5 Hornet snage 391 kW.
- Y1C-15 - konverzija devetog aviona Y1C-14 u sanitetski avion.
- Y1C-15A - F-14 sa zamenjenim motorom Wright R-1820 Cyclone snage 429 kW, kasnije C-15A.
Zemlje koje su koristile avion Foker F.14[uredi | uredi izvor]
Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]
Ukupno je proizvedeno 34 aviona ovog tipa. Od tog broja 20 je isporučeno USAAC američkom vojnom vazduhoplovstvu i koristili su se kao sanitetski avioni[4], zatim za prevoz vojnog osoblja kao i za bacanje padobranaca.
Za civilne avio kompanije proizvedeno je 14 aviona koji su koristile vazduhoplovne kompanije iz SAD-a i Kanade. Jedan avion je prodat kompaniji iz Kostarike.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
Литература[uredi | uredi izvor]
- John Andrade, U.S.Military Aircraft Designations and Serials since 1909, Midland Counties Publications, 1979, ISBN 0-904597-22-9 (Page 62)
- The Illustrated Encyclopedia of Aircraft (Part Work 1982-1985), 1985, Orbis Publishing, Page 1878.
- E. R. Johnson: American Military Transport Aircraft, McFarland and Co., 2013, ISBN 978-0-7864-3974-4, S. 41–43
- Bart van der Klaauw: Fokker's American Heydays. In: AIR Enthusiast No.68, März–April 1997, S. 2–15
- Joseph P. Juptner: U.S. Civil Aircraft Series. Band 3, Aero Publishers, 1966, keine ISBN, S. 102–104
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
- http://www.airwar.ru/enc/cw1/fokc14.html
- https://www.valka.cz/General-Aviation-C-14-t206018
- http://www.aviastar.org/air/holland/fokker_f-14.php
- https://hmong.es/wiki/Fokker_F.14
- http://www.aerofiles.com/_fok.html
- https://cdm16694.contentdm.oclc.org/digital/collection/p16694coll109/id/23262/
- http://aviadejavu.ru/Site/Crafts/Craft20833-3.htm
- https://www.thisdayinaviation.com/tag/fokker-f-xiv/
- https://books.google.rs/books?id=XygDAAAAMBAJ&pg=PA49&redir_esc=y#v=onepage&q&f=false
- http://www.dutch-aviation.nl/index5/Civil/index5-2%20Fokker%20Civil%20Aircrafts.html
