Хад (film)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Had
Filmski poster
Izvorni naslovHud
RežijaMartin Rit
ScenarioIrving Ravetč
Harijet Frenk Ml.
ProducentIrving Ravetč
Martin Rit
Temelji se naKonjanik, prođi
(Lari Makmertri)
Glavne ulogePol Njuman
Melvin Daglas
Patriša Nil
Brendon de Vajld
MuzikaElmer Bernštajn
Direktor
fotografije		Džejms Vong Hau
MontažaFrenk Braht
Producentska
kuća		Salem-Dover Productions
StudioParamount Pictures
Godina1963.
Trajanje112 minuta
Zemlja SAD
Jezikengleski
Budžet1,6−2,35 miliona dolara[1][2]
Zarada10 miliona dolara[1]
IMDb veza

Had (engl. Hud) je američki vestern film iz 1963. godine, režisera Martina Rita sa Polom Njumanom, Melvinom Daglasom, Patrišom Nil i Brendonom de Vajldom u glavnim ulogama. Film su producirali Rit i Njumanova nedavno osnovana kompanija, Salem Productions, i bio je njihov prvi film za Paramount Pictures. Had je sniman na lokaciji u teksaškom Penhendlu, kao i u Klodu u Teksasu. Scenario su napisali Irving Ravetč i Harijet Frenk Ml. na osnovu romana Konjanik, prođi Larija Makmertrija. Naslovni lik filma, Had Benon, bio je sporedan lik u originalnom scenariju, ali je unapređen u glavnu ulogu. Sa svojim glavnim likom antiherojem, film je kasnije opisan kao revizionistički vestern.

Film se fokusira na tekući sukob između principijelnog patrijarha Homera Benona i njegovog beskrupuloznog i arogantnog sina Hada, tokom izbijanja slinavke i šapa, što dovodi u opasnost porodični stočni ranč. Loni, Homerov unuk i Hadov nećak, uhvaćen je u sukobu i primoran da odabere koga će slediti.

Film je premijerno prikazan na Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji, i ostvario je kritički i komercijalni uspeh po svom bioskopskom izdanju. Bio je nominovan za sedam Oskara, a osvojio tri; Patriša Nil je osvojila onog za najbolju glumicu, Melvin Daglas za najboljeg sporednog glumca, a Džejms Vong Hau za najbolju crno-belu fotografiju. Kritičari su pohvalili Houovu upotrebu kontrasta za stvaranje prostora i njegov izbor crno-belog formata. U kasnijim recenzijama, film je dobio dodatne pohvale. Godine 2018, Kongresna biblioteka je uvrstila film u Nacionalni registar filmova.

Radnja[uredi | uredi izvor]

Had Benon je ambiciozan i egocentričan, sušta suprotnost svom duboko principijelnom ocu rančeru Homeru. Na ranču Benonovih takođe živi Hadov nećak tinejdžer, Loni, koji se ugleda na obojicu, ali ga Had najviše impresionira. Lonija i Hada privlači njihova domaćica Alma. Iako joj se sviđa Had, Alma se drži na distanci jer su je u prošlosti maltretirali muškarci poput njega.

Man kissing a woman from behind, with his arms aggressively around her neck
Had i Alma

Nakon iznenadne, neobjašnjive smrti jedne krave na ranču, Homer šalje Lonija u grad da dovede Hada na ranč i da mu da svoje mišljenje. Loni, pronalazeći Hada taman na vreme da preuzme krivicu za Hadovu vezu sa udatom ženom, protestuje što ga je Had doveo u opasnu situaciju tokom povratka na ranč, dok Had prilikom parkiranja pregazi Almino cveće. Kod mrtve životinje, Had ustreli nekoliko lešinara kako bi uplašio jato zbog protesta njegovog oca da održavaju zemlju čistom i da je pucanje na njih nezakonito. Had navodi svoj imunitet na zakone koji mu smetaju, postavljajući ton njegovog sveukupnog ponašanja. Had je iznerviran odlukom njegovog oca da pozove državnog veterinara i predlaže da se životinje prodaju drugim rančerima pre nego što se vest proširi; inače, vladini agenti će pobiti svu stoku i uništiti sve za šta su radili. On krivi svog oca što nije shvatio da je jeftina meksička stoka bila bolesna pre nego što ju je kupio. Držeći se svojih principa, Homer ignoriše Hadovu ideju i čeka veterinara. Po dolasku, državni veterinar odmah izdaje pravno obavezujući nalog za prenos stoke kojim se nalaže karantin ranča zbog mogućeg izbijanja slinavke i šapa. Ovo sprečava kretanje sve stoke na ili sa ranča Benonovih, dok čekaju rezultate testa. Iako je svestan mogućnosti bankrota ranča, Homer pristaje.

Jedne noći Had izvodi Lonija u bar, oni se napijaju i pobeđuju u tuči. Vrativši se na ranč, on razmišlja o prošlosti (kada su Lonijev otac i on uradili istu stvar), otkrivajući svoja osećanja za smrt brata Normana i hladnoću svog oca prema njemu. Kada uđu u kuću, Homer se suprotstavlja Hadu, optužujući ga da pokušava da iskvari Lonija. Oni se svađaju, a Had optužuje Homera za licemerje i ljutnju na njega zbog Normanove smrti. Homer odgovara da je njegovo razočaranje u Hada počelo još pre nesreće, da Had ne brine ni o kome osim o sebi, i da „nije sposoban za život”. Povređen i ljut, Had uzvraća „Moja mama me je volela, ali je umrla” dok odlazi. Kada Loni kaže Homeru da je bio preoštar i da se i drugi ljudi ponašaju kao Had, on mu odgovara da će jednog dana morati da odluči za sebe šta je dobro, a šta loše.

Younger man glares at older one, as adolescent boy watches
Homer se suočava sa Hadom, dok Loni posmatra

Nakon što je saznao od Lonija da Had pokušava da zauzme ranč, Homer se suočava sa Hadom. Besan zbog svog narušenog nasledstva, Had preti da će Homera proglasiti pravno nesposobnim kako bi mogao da preuzme ranč. Homer kaže svom sinu da će izgubiti. Priznaje da je napravio greške u podizanju Hada i da je bio prestrog prema njemu. Kada ga Had optuži da ima politiku „oblikuj ili ispusti”, Homer se naglas pita kako čovek kao što je Had može biti njegov sin i odjuri u svoju sobu. Had, pijan, izlazi napolje i pokušava da siluje Almu pre nego što joj Loni pritekne u pomoć.

Kada se za stado otkrije da je pozitivno na slinavku i šap, veterinar naređuje da se krave ubiju i zakopaju na ranču pod državnim nadzorom kako se bolest ne bi širila. Had ističe da bi mogli da prodaju neke zakupe za naftu kako bi ranč bio profitabilan, ali Homer odbija jer se ponosi samo svojim životinjama, uprkos svojoj pogubnoj odluci da kupi meksičku stoku.

Državni veterinar i njegov pomoćnik dolaze na ranč nakon što su ubili većinu Homerove stoke, primetivši da su dva bika još uvek živa. Pomoćnik uzima pušku i odlazi iz automobila sa namerom da ih ubije. Homer ga zaustavlja i govori mu da će se sam pobrinuti za njih, budući da ih je odgajao. Pomoćnik izražava svoje sumnje da će Homer uraditi to. Tada Had čvrsto brani reč svog oca i kaže mu: „On je upravo rekao da hoće”.

Alma odlučuje da napusti ranč. Nakon što je Loni ostavi na autobuskoj stanici, Had je vidi dok čeka. Izvinjava se zbog pijanog napada, ali ne i zbog privlačnosti prema njoj, a pamtio bi je kao „onu koja je pobegla”. Vozeći se nazad do ranča, Loni vidi svog dedu kako leži na ivici puta nakon što je pao sa konja tokom pregleda ranča. Had se zaustavlja iza Lonija i uprkos njihovim naporima, on umire.

Lonija odbija stričev tretman Homera i Alme i napušta ranč nakon sahrane svog dede, ne znajući da li će se ikada vratiti. Kada kaže Hadu da stavi svoju polovinu njihovog nasledstva u banku, njegov stric odgovara da ga Loni sada vidi isto kao Homer. Had se vraća sam u kuću Benonovih.

Uloge[uredi | uredi izvor]

  • Pol Njuman kao Had Benon, arogantni i sebični sin rančera Homera Benona. Da bi se pripremio za ulogu, Njuman je radio 10 dana na teksaškom ranču, spavajući u pomoćnoj baraci.[3] Za njegov teksaški naglasak, trenirao ga je Bob Hinkl, koji je trenirao Džejmsa Dina za njegovu ulogu Džeta Rinka u filmu Džin.[4]
  • Melvin Daglas kao Homer Benon, Hadov otac, Lonijev deda i vlasnik ranča Benonovih.[5] Iako je Paramount bio sumnjičav pri odluci da ga izabere zbog njegovog srčanog stanja, Martin Rit je insistirao da je on pravi glumac za tu ulogu.[6]
  • Brendon de Vajld kao Loni Benon, Hadov nećak tinejdžer koji ga obožava. De Vajld, bivši dečji glumac, u to vreme je bio najpoznatiji po svojoj nagrađivanoj ulozi u filmu Šejn.[7]
  • Patriša Nil kao Alma Braun, domaćica Benonovih. Rit je odlučio da uzme Nilovu (koju je upoznao u Studiju „Aktors”) jer je bio impresioniran njenim nastupom u epizodi „The Maggie Storm Story” serije Nedodirljivi. Glumica je potpisala za 30.000 dolara;[5] iako je bila treća po zaradi i pojavila se u sveukupno 22 minuta filma, film je imao veliki uticaj na njenu karijeru.[8]
  • Vit Bisel kao gospodin Beris
  • Krahan Denton kao Džesi
  • Džon Ešli kao Hermi
  • Val Ejveri kao Hoze
  • Džordž Pitri kao Džo Skenlon
  • Kert Konvej kao Truman Piters
  • Šeldon Olman kao gospodin Tompson

Produkcija[uredi | uredi izvor]

Razvoj[uredi | uredi izvor]

Nakon zajedničkog rada na drugim projektima, reditelj Martin Rit i Pol Njuman su osnovali Salem Productions i ova kompanija je sklopila ugovor o tri filma sa studijom Paramount.[9] Za svoj prvi film, Salem je angažovao scenariste, muža i ženu, Irvinga Ravetča i Harijet Frenk Mlađu, koji su radili sa Ritom i Njumanom na filmu Dugo toplo leto. Ravetč je pronašao roman Larija Makmertrija, Konjanik, prođi, u radnji na aerodromu tokom zaustavljanja u Dalasu i predstavio je projekat Ritu i Njumanu nakon što je pročitao opis Hada Benona. Partneri su se sreli sa Ravetčom i Frenkovom u njihovoj kući, odobrili projekat,[4] a oni su prilagodili scenario.[10]

Iako se Mekmartrijev roman fokusira na Lonija Benona, Ravetč i Frenkova su proširili Hadov lik na glavnu ulogu.[5] Rit je želeo da Had bude antiheroj koji nije žalio svoje postupke na kraju filma.[10] Promenjen je od Homerovog posinka do njegovog sina, a lik Homerove žene je eliminisan.[11] Njuman i Rit su prvobitno nazvali projekat Divlja želja, a zatim su usledili naslovi Pobednici, Had Benon protiv sveta, Had Benon i na kraju Had.[12] Ravetč i Frenkova su pratili Rita i Njumana u predprodukciji, kastingu i dizajnu reklama.[11]

Man in sleeveless undershirt presses a woman against a wall in a dark room
Had pokušava da siluje Almu.

Rit je tražio da se lik domaćice (prvobitno crnkinje Halme) preimenuje u Almu i da je igra bela glumica, jer je mislio da veza između Hada i crnkinje neće funkcionisati.[13] Prema Ravetču i Frenkovoj, „Ni američki vestern filmovi ni američko društvo tada nisu bili sasvim spremni za to”. Iako je Halma u romanu napadnuta od strane Hada, Ravetč i Frenkova su dodali Lonijevu intervenciju kako bi „naglasili” njegov značaj i zadržali Hada „ljudskim”, a ne „potpuno i pojednostavljeno zlim”.[11] Da bi se naglasila nasilnost scene, Hadova grubost je dopunjena upotrebom senki,[8] dok je kamera bila pričvršćena na Njumanovim leđima kako bi se stvorio „ugao gledanja publike” dok je jurio Nilovu.[14] Filmska kritičarka Polin Kejl opisala je nastup Nilove kao „možda prvi ekvivalent bele crnkinje”.[8]

Snimatelj Džejms Vong Hau snimio je film u crno-beloj boji kako bi „pojačao njegove dramatične scene”.[15] Film je snimljen Panavision kamerama,[16] a Hau je koristio visok kontrast sa neuravnoteženim svetlim i tamnim tonovima. Naglasio je belo tlo i vedro nebo, čineći senke crnim. Tamne tonove su „nadjačali” svetli, stvarajući osećaj „beskonačnog prostora”. Za lica i strukture, Hau je koristio svetlost reflektovanu od zemlje. Kontrast između okruženja i objekata koji su siluetirani na pozadini pruža osećaj dubine.[17] Ritov biograf, Karlton Džekson, napisao je da je u ovom filmu „scenografija postala deo samog tematskog razvoja”.[15] Prema časopisu Texas Monthly, „Hauov strogi prikaz teksaških pejzaža [...] ostaje jedno od najizrazitijih zadovoljstava filma”.[18]

Snimanje[uredi | uredi izvor]

Film je sniman tokom perioda od četiri nedelje u teksaškom Penhendlu i njegovoj okolini, koristeći grad Klod kao postavku.[19][5] Snimanje na lokaciji počelo je 21. maja 1962. i završeno je do druge nedelje juna.[20] Scene na otvorenom snimane su na ranču Gudnajt.[4] Da bi izbegli prekoračenje rasporeda snimanja zbog vremenskih uslova, glumci su morali da otkažu dve scene prvobitno planirane za lokaciju na kojoj bi se pojavili ljudi iz Kloda i Amarila.[21] Ostale scene su snimane na zvučnim pozornicama studija Paramount u Holivudu sa početkom od prve nedelje jula.[20] Film je završen 1. avgusta 1962. godine.[20] Scena sa hvatanjem svinja, koju je napisao trener dijalekta Bob Hinkl, zamenila je igru softbola u originalnom scenariju; Hinkl je glumio spikera u ovoj sceni.[4] Za snimanje scene ubijanja stoke, Humano društvo SAD bilo je prisutno kako bi pratilo postupanje sa životinjama. Stado je poprskano nekom supstancom kako bi izgledalo bolesno, a za noge goveda vezani su bandži konopci.[4] Uglove kamere su uredili Rit i Hau da bi se izbeglo prikazivanje uginuća stoke.[22] Kada bi čoveka prikazali kako puca, kamera bi se prebacila na stoku; posada je protresla konopce, stvarajući efekat pucanja u stado.[4] Tokom snimanja na lokaciji, Njuman i de Vajld su često menjali hotelske sobe zbog obožavateljki koje su ih pratile.[23]

Elmer Bernsštajn je koristio oskudne aranžmane za filmsku muziku;[24] u svojoj partituri, Bernštajn je „insinuirao” prirodne zvukove „potresnim žicama na gitari”.[25][26] Variety je nazvao ovu temu „vitalnom i vrednom pažnje”“, kao i „tmurnom, žalosnom i slutećom”.[27]

Džon Ešli je imao značajniju ulogu, ali je ona uglavnom uklonjena tokom procesa montaže.[28]

Budžet filma je bio 2,35 miliona dolara, a studijski rukovodioci bili su nezadovoljni filmom. Smatrali su da je previše mračan i bili su nezadovoljni crno-belom kinematografijom i Hadovim nedostatkom kajanja i nepromenjenog ponašanja.[23] Iako je Martin Rakin tražio od Rita da promeni kraj filma, Njuman i on su odlučili da zadrže originalni.[29] Nakon što je film pretpregledan, Paramount je razmišljao o odustajanju od projekta, smatrajući da nije „dovoljno komercijalan”, ali je Rit odleteo u Njujork i ubedio rukovodioce da izdaju film neizmenjen.[11] Na reklamnim posterima, sa Njumanom u plavim farmerkama u „sugestivnoj pozi celom dužinom”, stoji: „Pol Njuman je „Had!... Čovek sa dušom bodljikave žice”.[30]

Izdanje i prijem[uredi | uredi izvor]

Film je bio pohvaljen tokom premijere na 24. Međunarodnom filmskom festivalu u Veneciji.[29] Nakon opšteg objavljivanja 29. maja 1963, film je zaradio 10 miliona dolara na domaćim blagajnama,[1] zaradivši 5 miliona dolara od iznajmljivanja u bioskopima.[31] Bio je 19. film sa najvećom zaradom godine. Časopis Life je nazvao film „očaravajućim—skoro sjajnim—filmom“, opisujući glumu Pola Njumana kao „besprekornog”.[32] Outlook je napisao da su četiri glavna člana glumačke ekipe glumila „sjajno”; Njuman „povremeno govori sa neprijatnim nazalnim zvukom, ali je očigledno prikladan za tu ulogu”. Opisali su nastup Melvina Daglasa kao „besprekoran”, a Brendona de Vajlda kao „[uspešnog] u činjenici da deluje nesigurno u sebe” i pohvalili izražajnost Patriše Nil.[33] Time je glumu nazvao „sjajnom”, a Hauovu fotografiju da „dovodi teksaški Penhendl u prašnjavi, znojavi život”.[34] The New York Times, u pozitivnoj recenziji, izjavio je da je Ritova režija imala „moćno realističan stil” i nazvao scenario „odličnim”. Takođe su Njumanovu glumu nazvali „neverovatnom”, Daglasovu „veličanstvenom”, de Vajldovu „elokventnom čistom, modernom mladalačkom”, a Patrišu Nil „sjajnom”. Recenzija je takođe pohvalila „odličan” rad kamere Džejmsa Vonga Haua i „dirljivu” muziku Elmera Bernštajna.[35] Variety je nazvao film „tesnim promašajem”; scenario ne uspeva da „lucidno filtrira svoje značenje i temu kroz svoje likove i priču”, iako je nastup četvoro glavnih glumaca nazvao „odličnim”.[36]

Kroz lik Hada, Rit i Njuman su nameravali da pokažu iskvarenost modernog kapitalizma i greške slepog divljenja pojedincu, bez posmatranja njegovog karaktera.[37] Kritičari, međutim, nisu univerzalno podržavali ovaj stav. Recenzija časopisa Life opisuje Hada kao „dopadljivog, pametnog i [sa] potencijalom da se meri sa svojim čvrstim, časnim ocem”,[32] a Saturday Review ga je nazvao „šarmantnim, nasilnim čudovištem”.[38] Prema časopisu Outlook, „Had Benon je zao, beskrupulozan čovek koji nikada nije imao ni tren grižnji savesti ili se predomisli”; u završnoj sceni, Had „dovodi hlad u svet dobrote i pristojnosti”.[33] Polin Kejl je u početku opisala film kao „anti-vestern”; nazvala ga je „antiameričkim filmom”, koji je „tako lukavo napravljen, a opet tako neuredan da je (bio) iskupljen svojim fundamentalnim nepoštenjem”.[39]

Younger man and older man, leaning on a barbed-wire fence and looking at each other
Iako je prvobitno planiran kao antiheroj, publici se dopao egocentričan lik Hada Benona.

Kritičar Los Angeles Times-a, Džon L. Skot, smatrao je da je film „zapanjujuć, ponekad briljantan, gorak pogled na život u sirovom stanju”. Recenzent je opisao odnos između Hada i Homera i utvrdio da se „dva sata ove vrste sukoba mogu pokazati neukusnim”, ali je dodao da su „živopisne izvedbe” i „neki fizički posao” Rita „definitivne zasluge koje su pretvorile film u upijajuće, iako zabrinjavajuće, filmsko iskustvo”. Skot je prokomentarisao da u filmu „Njuman daje jednu od svojih najboljih uloga”. U međuvremenu, smatrao je Daglasovu glumu „moćnim, mučnim portretom”. Pohvalio je „razvratni humor” Nilove koja „kombinuje sumornost i privlačnost na prilično divan način”, i nazvao je dde Vajlda „dobrim izborom za njegovu ulogu”. Recenzent je Haua hvalio kao „već dugo jednog od najboljih, sa finom fotografijom”.[40] New York Daily News ocenio je film sa četiri zvezdice, pošto su smatrali da je film „redak, realističan film o stvarnim ljudima, tvrdim, tvrdoglavim teksaškim stočarima, nesentimentalna drama i beskompromisan u zategnutim odnosima”. Novine su utvrdile da je Rit „napravio film u kojem nema ništa loše” i da je „pripovedao u svom najboljem izdanju”. Nastupi Njumana, de Vajlda, Daglasa i Nilove pozdravljeni su kao „uniformisano savršenstvo”, dok je u recenziji dodato da „igraju ove jake ljude kao da su ih proživeli”. Kolumna je zaključila da je Had „vestern retke sorte, moderan i efektivno dramatičan”.[41]

The Philadelphia Inquirer je napisao da bi nazivanje filma „vesternom” stavilo „veoma specifičnu priču u veoma opštu kategoriju”. Recenzent Henri Merdok je smatrao da je Had imao „sam veoma individualistički, zastrašujući pristup”.[42] Recenzija je izrazila da je „ispunjen dobrim nastupima” i da Rit „može učiniti raspoloženje jednako važnim kao i akciju”. Merdok je pohvalio Njumanov i Daglasov nastup kao „sjajan antagonistički”, dok je primetio i de Vajldovu „intuiciju za ulogu”. Međutim, recenzija se fokusirala na izgled Nilove koji je recenzent smatrao „takvom hrabrošću i jasnoćom, takvim razumevanjem Hadovog karaktera” da je Merdok „želeo da prekrši sva pravila kritičara aplaudirajući njenom sjajnom nastupu”.[43] Chicago Tribune je ponašanje glavnog lika pripisao kao „jedan od razloga za moć ovog filma, pored nekih superiornih performansa, to što ne daje lake odgovore”. Njumanova interpretacija, koja je ulogu tretirala na „tinjajući, razbijajući način” smatrana je „moćnom”. Daglasova gluma smatrana je „savršenim dodirom pravog profesionalca”, dok je de Vajld nudio „nevinost i ranjivost bez i najmanjeg traga ljupkosti”. Recenzija je završena pohvalom Ritovoj „beskompromisnoj priči sa ekonomskom efikasnošću”.[44]

Miami Herald je pohvalio film, pošto je smatrao da je Rit proizveo „sjajne performanse iz svoje prvoklasne glumačke ekipe”. Kritičar Džek Anderson je pozdravio adaptaciju koja je ponudila „dobro izbalansiran scenario” i „vešto vođen međuodnos njegovih likova”. U međuvremenu, opisao je Hauov prikaz teksaškog Penhendla kao „efikasnost vezivanja čini”. Dok je Anderson smatrao da je priča „depresivna”, on je izjavio da je „tako dobro ispričana i odglumljena da prevazilazi svoju emocionalnu mračnost da bi je učinila potpuno fascinantnom za gledanje”.[45] The Kansas City Star je favorizovao Njumanov „ogromni domet i dubinu”. Recenzent je osetio da je Had bilo „sličan životu”, kao što na kraju „Ništa nije rešeno, nije izvojevana prava pobeda i niko od učesnika ne prolazi kroz veliku promenu karaktera ili ličnosti”. Za ovog recenzenta, Nilova je pokazala „duhovitost i privlačnost”, a de Vajld je delovao „nezrelo, a ipak mudro; željno, a opet uzdržano”. Publikacija je svoj pozitivan prijem pripisala scenariju, kao i Ritovoj interpretaciji materijala. U njoj je Ritov pravac opisan kao „izgradnja tenzije, a zatim brza promena koraka kako bes raste”. Za recenzenta, Had je „znatno poboljšan upotrebom crno-belog formata”, dok je dodao da su likovi „toliko vitalni” da bi „fotografija u boji možda prenaglasila opšti ton”.[46]

Iako je Had zamišljen kao spolja šarmantan, ali moralno odbojan lik, publika, posebno mladi, smatrala ga je simpatičnim, čak dostojnim divljenja.[47] Pol Njuman je rekao: „Mislili smo da bi [poslednje] što bi ljudi uradili bilo da prihvate Hada kao herojskog lika... Njegova amoralnost je jednostavno prešla preko glave [publike]; sve što su videli je bila ova zapadnjačka, herojska individua”. Martin Rit je kasnije interpretaciju lika publike pripisao kontrakulturi 1960-ih koja je „promenila vrednosti” mlade publike koja je Hada videla kao heroja.[48]

Godine 2018, Kongresna biblioteka je odabrala ovaj film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „ kulturološkog, istorijskog ili estetskog značaja”.[49][50]

Kasnija evaluacija u filmskim vodičima[uredi | uredi izvor]

Filmski vodič Leonarda Maltina dao je filmu četiri od četiri zvezdice. Maltin ga je nazvao „Odličnom pričom o moralnoj degradaciji, sa besprekornim nastupima svih”.[51] Filmovi na TV-u Stevena H. Šojera takođe su dali filmu četiri od četiri zvezdice; Šojer ga je nazvao „neophodnim za ljubitelje filmske drame” i rekao da je glumačka ekipa „sjajna”.[52] U Filmskom i video vodiču Lesli Halivel dala je filmu četiri od četiri zvezdice, nazvavši ga „jedinstvenim”.[53] AllMovie je dao filmu pet od pet zvezdica, nazvavši ga „upozorenjem za šezdesete” i rekavši da će se njegov „generacijski sukob pokazati kao dalekovidan”. Pohvalio je Hauovu kinematografiju, koja je filmu dala „autentičan vestern osećaj”.[54]

Nagrade i nominacije[uredi | uredi izvor]

Nagrada Kategorija Nominovani Rezutat Ref.
Oskar Najbolji režiser Martin Rit Nominacija [55]
Najbolji glumac Pol Njuman Nominacija
Najbolja glumica Patriša Nil Osvojeno
Najbolji sporedni glumac Melvin Daglas Osvojeno
Najbolji adaptirani scenario Irving Ravetč i Harijet Frenk Ml. Nominacija
Najbolja scenografija – crno-bela Hal Pereira, Tambi Larsen, Samjuel M. Komer i Robert M. Benton Nominacija
Najbolja fotografija – crno-bela Džejms Vong Hau Osvojeno
Nagrada američkih bioskopskih montažera Najbolje montirani film Frenk Braht Nominacija [56]
Nagrade BAFTA Najbolji film Nominacija [57]
Najbolji strani glumac Pol Njuman Nominacija
Najbolja strana glumica Patriša Nil Osvojeno
Nagrada Udruženja režisera Amerike Najbolji režiser Martin Rit Nominacija [58]
Nagrade Zlatni globus Najbolji film – drama Nominacija [59]
Najbolji glumac – drama Pol Njuman Nominacija
Najbolji sporedni glumac Melvin Daglas Nominacija
Najbolja sporedna glumica Patriša Nil Nominacija
Najbolji režiser Martin Rit Nominacija
Nagrade Lovor Najbolja drama Osvojeno [60]
Najbolji glumac Pol Njuman Osvojeno
Najbolja glumica Patriša Nil Osvojeno
Najbolji sporedni glumac Melvin Daglas Osvojeno
Nagrade nacionalnog filmskog saveza SAD Top deset filmova 4. mesto [61]
Najbolja glumica Patriša Nil Osvojeno
Najbolji sporedni glumac Melvin Daglas Osvojeno
Nacionalni odbor za prezervaciju filma Nacionalni registar filmova Inducted
Nagrada Udruženja njujorških filmskih kritičara Najbolji film Nominacija
Najbolji režiser Martin Rit Nominacija
Najbolji glumac Pol Njuman Nominacija
Najbolja glumica Patriša Nil Osvojeno
Najbolji scenario Irving Ravetč i Harijet Frenk Ml. Osvojeno
Filmski festival u Veneciji Zlatni lav Martin Rit Nominacija
Nagrada OCIC Osvojeno
Nagrade Udruženja scenarista Amerike Najbolje napisana američka drama Harijet Frenk Ml. i Irving Ravetč Osvojeno [62]

Očuvanje[uredi | uredi izvor]

Filmska arhiva Akademije sačuvala je film 2005. godine.[63] Godine 2018, Kongresna biblioteka je odabrala film za čuvanje u Nacionalnom registru filmova Sjedinjenih Država zbog „kulturološkog, istorijskog ili estetskog značaja”.[64]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v The Numbers 2013.
  2. ^ Lamont, John (1990). „The John Ashley Filmography”. Trash Compactor (Volume 2 No. 5 izd.). str. 26. 
  3. ^ Borden, Marian Edelman 2010, str. 40.
  4. ^ a b v g d đ American Legends staff 2008.
  5. ^ a b v g Shearer, Stephen 2006, str. 220.
  6. ^ Guttmacher, Peter 1995, str. 110.
  7. ^ Miller, Gabriel 2000, str. 55, 56.
  8. ^ a b v Shearer, Stephen 2006, str. 221.
  9. ^ Jackson, Carlton 1994, str. 69.
  10. ^ a b Quirk, Lawrence 2009, str. 121.
  11. ^ a b v g Baer, William 2003.
  12. ^ Levy, Shawn 2010, str. 73.
  13. ^ Miller, Gabriel 2000, str. 53.
  14. ^ Sinise, Jerry 1962, str. 21.
  15. ^ a b Jackson, Carlton 1994, str. 71-72.
  16. ^ Finler, Joel 2003, str. 186.
  17. ^ Rainsberger, Todd 1981, str. 231.
  18. ^ Graham, Don 1991, str. 98.
  19. ^ Wishart, David 2004, str. 270.
  20. ^ a b v Shearer, Stephen 2006, str. 222.
  21. ^ Ritt, Martin, Newman, Paul & Ravetch, Irving 1962, str. 3.
  22. ^ Jackson, Carlton 1994, str. 72.
  23. ^ a b Levy, Shawn 2010, str. 74.
  24. ^ MacDonald, Laurence 2013, str. 214.
  25. ^ Crowther, Bosley 1978, str. 169.
  26. ^ New York Times staff 1971, str. 180.
  27. ^ Tube. 1963, str. 6.
  28. ^ Vagg, Stephen (decembar 2019). „A Hell of a Life: The Nine Lives of John Ashley”. Diabolique Magazine. [mrtva veza]
  29. ^ a b Miller, Gabriel 2000, str. 60.
  30. ^ Morella, Joe 1988, str. 97.
  31. ^ Variety staff 1966.
  32. ^ a b Brunzel, Peter 1963, str. 45.
  33. ^ a b Outlook Magazine Staff 1963, str. 25.
  34. ^ Time Magazine staff 1963, str. 10.
  35. ^ Crowther, Bosley 1963.
  36. ^ Tube. 1963.
  37. ^ Wojcik, Pamela 2012, str. 17.
  38. ^ Saturday Review staff 1963, str. 228.
  39. ^ Buhle, Paul 2005, str. 188-89.
  40. ^ Scott, John L. 1963, str. PIV - 11.
  41. ^ Hale, Wanda 1963, str. 42.
  42. ^ Murdock, Henry T. 1963, str. D1.
  43. ^ Murdock, Henry T. 2 1963, str. D8.
  44. ^ Tinee, Mae 1963, str. S2 - 20.
  45. ^ Anderson, Jack 1963, str. 12-C.
  46. ^ Harwi, Robert 1963, str. 1-E.
  47. ^ Borden, Marian Edelman 2010, str. 41.
  48. ^ Quirk, Lawrence 2009, str. 122.
  49. ^ „Library of Congress National Film Registry Turns 30”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 14. 12. 2018. g. Pristupljeno 2018-12-13. 
  50. ^ „Complete National Film Registry Listing”. Library of Congress. Arhivirano iz originala 5. 3. 2016. g. Pristupljeno 2020-10-30. 
  51. ^ Maltin, Leonard 2014, str. 321.
  52. ^ Scheuer, Steven H. 1989, str. 373.
  53. ^ Halliwell, Leslie 1996, str. 554.
  54. ^ Jardine, Dan 2008.
  55. ^ Oscars staff 2021.
  56. ^ Citizen-News staff 1964, str. A-9.
  57. ^ BAFTA staff 2021.
  58. ^ DGA Awards staff 2021.
  59. ^ Golden Globes staff 2021.
  60. ^ Smith, Cecil 1964, str. 1 - Part II.
  61. ^ NBR Awards staff 2007.
  62. ^ Hoffmann, Henryk 2012, str. 88.
  63. ^ „Preserved Projects”. Academy Film Archive. Arhivirano iz originala 13. 8. 2016. g. Pristupljeno 4. 8. 2016. 
  64. ^ „Latest Entries to the National Film Registry Admit More Diverse Styles, Stories : NPR”. NPR. Arhivirano iz originala 20. 12. 2018. g. Pristupljeno 12. 12. 2018. 

Izvori[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Хад_(филм)&oldid=27678252”