Карантин

Из Википедије, слободне енциклопедије

Карантин или контумац једна је од епидемиолошких мера којим се спречава ширење заразних болести путем изолације оболелих или инфицираних од осталих здравих особа. Карантин је уједно и локација на који се издвајају особе за које се сумња да су оболели од неке заразне болести или само постоји опасност да су оболели.

Реч у српском језику настала је од италијанске речи Quarante = четрдесет, јер је изолација трајала обично четрдесет дана. Наиме венецијанске власти су 1423. године установиле изолацију болесних или сумњивих да су болесни у трајању од 40 дана на једном острву у Венецијанском заливу.

Сматрало се да све заразне болести имају инкубацију мању од 40 дана. Овај временски период није одређен искуством већ на основу библијских података, јер су и Мојсије и Исус 40 дана живели изоловани у пустињи.

За карантин се обично бира зграда у којој су потом смештени оболели или потенцијални болесници. Улаз и излаз, осим медицниском особљу, које је опет подвргнуто строгим хигијеским и дезинфекционим поступцима, је забрањен. Међутим и цела села или сличне територије могу бити су стављене у карантин.

У осамнаестом, деветнаестом веку нормална појава на граничним прелазима је била зграда карантина у којој би се смештали путници који су долазили из земље где је постојала епидемија неке заразне болести.

У Панчеву је, примера ради, изграђен контумац још 1726, а у Земуну 1730[1]. Основни разлог је био низак ниво хигијене у областима под турском управом. У панчевачком контумцу људи су остајали 10 дана, 21 или 42 дана а роба 40 дана. У време епидемија ангажоване су посебне кордонске једнице са циљем да спрече илегалне преласке границе и уношење болести. Овај карантин је био у функцији око 130 година.

Најсвежији случајеви стављања потенцијално оболелих забележени су у зиму 2006. када је због сумње на "птичији грип" на неколико локација у Србији, било потребно успостављање карантина.

Карантина у Србији било је и за време епидемије великих богиња 1972. године.

Одељења у болницама где су смештени пацијенти са заразним болестима имају третман који је предвиђен за карантин.

Као међународне карантинске болести према интернационалним здравственим прописима из 1974. године важе: куга, колера, жута грозница и богиње.

Извори[уреди]

  1. ^ "Историјски развој поштанског, телеграфског и телефонског саобраћака“ - Драган Попоски


Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).