Harold Garfinkel

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Harold Garfinkel
Harold Garfinkel
Lični podaci
Datum rođenja(1917-10-29)29. oktobar 1917.
Mesto rođenjaNjuark, Nju Džersi
Datum smrti21. april 2011.(2011-04-21) (93 god.)
Mesto smrtiLos Anđeles, Kalifornija
Naučni rad
Poljesociologija
socijalna teorija
Poznat poetnometodologija
UticaoHarvi Saks
Majkl Linč
Lusi Sačmen

Harold Garfinkel (engl. Harold Garfinkel; 29. oktobar 1917. Njuark, Nju Džersi - 21. april 2011. Los Anđeles, Kalifornija) bio je američki sociolog, etnometodolog i profesor emeritus na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu. Poznat je po utemeljivanju i razvijanju etnometodologije kao oblasti istraživanja u sociologiji. Objavio je nekoliko knjiga za vreme života, a najpoznatija je Etnometodološke rasprave koja je objavljena 1967. godine.


Biografija[uredi | uredi izvor]

Harold Garfinkel je rođen u Njuarku, Nju Džersiju 29. oktobra 1917. godine, gde je proveo detinjstvo.[1] Njegov otac, koji je bio prodavac nameštaja, se nadao da će njegov sin nastaviti porodični posao.[1] Iako je pomagao svom ocu oko posla, Garfinkel je odlučio da pohađa koledž i upiše računovodstvo na Njuarskom univerzitetu.[2] Na ovom univerzitetu su, uglavnom, predavali studenti koji su tek diplomirali i sa sobom su donosili teoretska iskustva.[3] Ovaj teoretski pristup je kasnije pomogao Garfinkelu oko formiranja svojih teorija.[3] Nakon što je diplomirao, Garfinkel je volontirao u Quaker radnom kampu u Korneliji, Džordžija. Ovo iskustvo predstavljalo je otkrovenje za Garfinkela. Tamo je radio sa raznim studentima koji su pokazali širok spektar interesovanja, koji su uticali na njegovu odluku da se bavi sociologijom.[4] Za vreme volontiranja u Džordžiji, Garfinkel je saznao da postoji nastavni program sociologije na Univerzitetu u Severnoj Karolini.[4] Ovaj nastavni program naročito se fokusirao na projekte o javnom radu, na kojem je Garfinkel radio.[2] Garfinkel je master studije završio 1942. na Univerzitetu u Karolini u Čapel Hilu, napisavši svoju tezu o međurasnim ubistvima.[3] Pre nego što je diplomirao, radio je sa svojim mentorom, profesorom Hauardom B. Odumom. Garfinkel je napisao kratku pripovetku Nevolja u boji koja je objavljena u časopisu Opportunity 1940. godine. Ova priča bavila se viktimizacijom crnih žena koje su sedele odvojeno u autobusu koji je putovao za Virdžiniju.[5] Sa početkom Drugog svetskog rata, regrutovan je od strane američke vojske i bio je trener u bazi na Floridi. Kako je rat stišavao, prebačen je u Golfort, Misisipi; gde je upoznao svoju ženu Arlin Stejbet.

Odeljenje za socijalne odnose Univerziteta Harvard[uredi | uredi izvor]

Nakon rata, Garfinkel je otišpao na Harvard i na novoformrmiranom odeljenju za socijalne odnose, upoznao Talkota Parsonsa.[3] Dok je Parsons proučavao apstraktne kategorije i generalizacije, Garfinkel se usredsredio na detaljne deskripcije.[3] Ono što Garfinkela razlikuje od ostalih Parsonovih studenata i kolega, je bila njegova izrazita privrženost empirijskom proučavanju. Umesto da, na primer postavi pitanje, koje vrste normativnih sistema su neophodne kako bi se održala porodična struktura, Garfinkel bi verovatno upitao: „Koji normativni sistemi postoje?“ ili „Da li postoje normativni sistemi?“.[6] Za vreme njegovog studiranja na Harvardu, sociolog Vilbert E. Mur, ga je pozvao da se poridruži Projektu o organizacionom ponašanju na Univerzitetu Priston. Garfinkel je dve godine predavao na Pristonu.[3] Za to vreme, upoznao je neke od najistaknutijih naučnika iz oblasti bihevioralnih, informacionih, društvenih nauka, kao što su Gregori Bejtson, Kenet Burk, Pol Lazarsfeld, Frederik Mosteler, Filip Selznik, Herbert A. Sajmon i Džon fon Nojman.[7] Garfinkel je svoju disertaciju na temu „Percepcija drugoga: Istraživanje socijalnog reda“ završio 1952. godine.

Nakon što je doktorirao na Harvardu, Garfinkel je 1954. godine pozvan na sastanak Američkog Udruženja sociologa i konstruisao je termin „etnometodologija“.[3] Etonometodologija je postala njegova glavna oblast istraživanja. Ona predtavlja istraživanje racionalnih svojstava ideksalnih izraza i drugih praktičnih delovanja kao potecijalnih dostignuća vešto organizovanih navika svakodnevnog života.[8] Godine 1954. pridružio se sociološkom fakultetu Univerziteta Kalifornije u Los Anđelesu. Tokom 1963—64. godine radio je kao istraživač u Centru za naučne studije samoubistva.[9] Garfinkel je proveo školsku 1975/76. godinu u Centru za napredna istraživanja nauka o ponašanju, a 1979/80. godine bio je gost univerziteta Oksford. Godine 1995. dobio je Kuli-Mid nagradu od Američkog udruženja sociologa za doprinose u ovoj oblasti.[10] 1996. godine dodeljen mu je počasni doktorat Univerziteta u Notingemu. Zvanično je penzionisan 1987. godine, ali je i dalje nastavio da predaje kao profesor emeritus na Univerzitetu Kalifornije, sve do smrti 21.aprila 2011. godine.

Garfinkelova misao[uredi | uredi izvor]

Uticaji[uredi | uredi izvor]

Garfinkela su veoma zaintrigirala Parsonova istraživanja sociajlnog poretka.[11] Parsons je pokušao da pronađe rešenje za problem socijalnog poretka(to jest, kako objašnjavamo društveni poredak čiji smo svedoci) i, pri tom, da obezbedi disciplinsku osnovu za istraživanja u sociologiji. Bazirajući se na rad ranijih teoretičara sociologije (Maršal, Pareto, Dirkem, Veber), Parsons je tvrdio da se socijalno delovanje može shvatiti u smislu „akcionog rama“ koji se sastoji od istih elemenata (činilac, cilj ili očekivani ishod, okolnosti pod kojima se radnja dešava, i njena „normativna orijentacija“).[12] Činioci donose odluku o mogućem ishodu, alternativnim sredstvima za njegovo postizanje i normativna ograničenja koja bi mogla biti korisna. Oni se sprovode, prema Parsonu, na način koji je sličan onom čije znanje je glavna odrednica njegovih dela.[13] Prema ovom gledištu, poredak nije nametnut sa vrha, već potiče iz racionalnih odluka koje je doneo činilac. Parson je pokušao da razvije teoretski okvir kojim bi razumeli uspostavnjanje socijalnog poretka kroz ovakve odluke.

Etnometodologija nije napravljena kako bi zamenila ovakvu vrstu formalne analize koju je Parsons predložio. Garfinkel je tvrdio da su dva programa „drugačija i neminovno povezana“.[14] Oba pokušavaju opravdati socijalni život, ali postavljaju drugačija pitanja i formulišu potpuno drugačije tvrdnje. Sociolozi koji učestvuju u formalnom programu nastoje da proizvedu objektivne tvrdnje slične onima u prirodnim naukama. Da bi to postigli, moraju primeniti teoretske konstrukte koji postavljaju temelje za definisanje oblika socijalnog sveta. Za razliku od Parsonsa i drugih teoretičara sociologije, Garfdinklov cilj bio je da artikuliše jedan obrazložavajući sistem. Izražavao je „ravnodušnost“ prema svim oblicima teoretisanja u sociologiji.[15] Umesto da socijalnu praksu posmatra iz teoretske perspektive, Garfinkel je želeo da istraži socijaln svet direktno i detaljno opiše njegovu autohtonost. Dirkem je jednom prilikom rekao: „objektivna realnost socijalnih činjenicaje osnovni princip sociologije“.[16] Garfinkler je zamenio reč „princip“ rečju „pojava“ time pokazavši drugačiji pristup sociološkom istraživanju.[17] Zadatak sociologije, kako ga on vidi, jeste da se istraži kako su Dirkemove socijalne činjenice nastale. Rezultat toga je „ naizmeničan, asimetričan i nesamerljiv“ program sociološkog istraživanja.[18]

Alfred Šic, evropski naučnik i Garfinkelov poznanik, upoznao je ovog mladog sociologa sa svim idejama socijalne teorije, psihologije i fenomenologije.[19] Šic, baš kao i Parsons, je bio zbrinut uspostavljanjem temelja za istraživanje društvenim naukama. On je problemu pristupio kao Parsons, pretpostavivši da se delatnici u društvu uvek ponašaju racionalno. Šic je napravio razliku između rasuđivanja sa „ prirodnog stanovišta“ i naučnog rasuđivanja.[20] Svakodnevicu nadograđuje zdrav razum, ali i podrazumeva zahtev za racionalnošću.[21] Naučno rasuđivanje nameće specijalne uslove svojim tvrdnjama i zaključcima. Ovo ima dve bitne implikacije istraživanja u društenim naukama. Prva, neprikladno je da sociolozi koriste naučna rasuđivanja kako bi posmatrali ljudsko delanje u svakodnevnom životu, kao što je Parsons rekao, pošto su poseban tim racionalnosti. S druge strane, prvobitno pretpostavljena nepovezanost naučnih tvrdnjii zdravorazumskog shvatanja je razrešena otkako naučna zapažanja podrazumevaju oba oblika racionalnosti.[22] Ovo je privuklo pažnju istraživačima društvenih nauka, pošto su ove discipline fundamentalno angažovanje u proučavanju zajedničkog poimanja svakodnevnog funkcionisanja društva.

Koreni etnometodologije[uredi | uredi izvor]

Reč etnometodolija koja je nedavno uneta u Oksfordski rečnih engleskog jezika doslovno znači „metode kojima se služe ljudi“. Predmet etnometodologije obuhvata metodološka istraživanja kao i metodske postupke.[23] Garfinkelov koncept etnometodologije razvijao se njegovim pokušajem da analizira rasparavu porote o jednom slučaju 1945. godine u Čikagu. Garfinkel je pokušavao da razume način na koji porotnici znaju kako da odigraju svoju ulogu.[24] Nakon pokušaja da razume njihovo delovanje, Garfinkel je konstruisao termin „etnometodologija“ kako bi opisao kako ljudi koriste raznovrsne metode kako bi razumeli društvo u kome žive.[24] Garfinkel je primetio kroz proučavanje etnometodologije da metode, koje ljudi koriste kako bi razumeli društvo u kojem žive, je učvršćen u ljudskim prirodnim stanovištima.[24] Njegova osnovna zamisao sastojala se u tome da dok razmišljamo gledaju kroz sociološki objektiv, sociolozi se fokusiraju na spoljne izvore (socijalne činjenice) kako bi objasnili situaciju dok pokušavaju da objasne šta se desilo unutar njih. Garfinkel je iskoristio ovaj trenutak kako bi naglasio razliku između etnometodologije i sociologije i Dirkemovog stanovišta. U sociologiji, češće se koriste spoljašnji izvori, kao što su institucija kako bi se opisala situacija, a ne individua.[25]

Racionalnost[uredi | uredi izvor]

Prihvativši Šocovu kritiku Parsonovog programa, Garfinkel je želeo da pronađe drugačiji način oslovljavanja problema socijalnog poretka. Socijalni poredak nastaje na način na koji se učesnici ponašaju. Smisao situacije nalazimo u njihovim inetrakcijama . Garfinkel je napisao „svaka društvena postavka se može posmatrati kao samorganizujuća u odnosu na razmetljiv karakter svojih pojava bilo predstave ili kao dokazi socijalnog poretka“.[26] Pravilnost socijalnog života, stoga, nastaje konstantnom akcijom članova društva i zadatak etnometodologije je da protumači kako se to obavlja. Napisao je: „Članovi organizovanog dogovora neprekidno treba da odluče, prepoznaju, ubede ili i da ono što je racionalno učine očiglednim“.[27] Na prvi pogled, ovo se ne razlikuje mnogo od Parsonsovog gledišta, međutim njihovi stavovi o racionalnosti nisu kompatibilni. Za Garfinkela karaklter društva ne diktira nametljiv racionalni standard, ni naučni, pa ni jedan drugi.

Za Garfinkela racionalnost po sebi nastaje kao lokalni podvig i kao način na koji članovi društva stupaju u konstantnu interakciju.

Garfinkel piše:

„Umesto što se racionalnos tretira kao metodološki princip za tumačenje aktivnosti bolje je tretirati ga samo kao empirijski problematičnu materiju. Imala bi status podatka i bila bi posmatrana na isti način kao i slična svojstva ponašanja.”[28]

U poglavlju „Racionalnost svojstava naučnog i zdravorazumskog delovanja“ koje se nalazi u njegovoj knjizi „Etnometodološke rasprave“ iz 1967. godine, Garfinkel govori o tome kako postaje različita značenja termina „racinoalnost“ koji su povezani sa tim kako se ljudi ponašaju. Garfinkel spominje Šocev rad na temu racionalnosti i različitih značenja ovog termina. Grafinkel razmatra svaku „racionalnost“ i „ponašanje“ koja rezultiraju a to su:[1]

1. Kategorizovanje i poređenje: „Ponekad racionalnost se odnosi na činjenicu da se istražuju dve situacije sa osvrtom na njihovo poređenje“[29], 2. Greška koja se toleriše: Moguće je da osoba zahteva varirajući stepen „ goodness of fit“ između opažanja i teorije smislu imenovanja, merenja, opisa ili pak opažaj postaje podatak[29], 3. Potraga za „sredstvima“: Racionalnost je ponekad značila da osoba pravi pregled pravila procedure koja su u prošlosti doprinela dejstvu koje je poželjno[29], 4. Analiza alternativa i posledica: „Često se termin koristio da bi se privukla pažnja na činjenicu da osoba dok procenjuje situaciju očekuje alternative koje su posledice njegovih akcija“[29] , 5. Strategija: „Prilikom izbora osoba može odrediti skup alternativnih pravila delovanja uslova pod kojim neki od njih treba uzeti u obzir“[29], 6. Briga o vremenu: „Briga o vremenu uključuje u kojoj meri se uzima stav u vezi sa mogućim načinima gde događaji vremenski mogu nestati“[29], 7. Predvidnjivost: „On može tražiti preliminarne informacije o tome kako bi se utvrdile neke elementarne konstate ili on može da učini situaciju predvidivom uvidom u logična svojstva konstrukcija koje je koristio u definisanju“[29], 8. Pravila procedure: „Ponekad, racionalnost se odnosi na pravila procedure i zaključke u tom smislu da osoba razluči ispravnost svog suda, zaključaka, percepcije i karakterizacije“[29], 9. Izbor: „Ponekad je činjenica da je osoba svesna konkretnih mogućnosti ostvarivanja izbora, a ponekad činjenica da osoba bira predstavlja sredstva racionalnosti“[29], 10. Osnov iѕbora: „Osnov po kojem neka osoba ostvaruje izbor među alternativama kao i osnov ozakonjenja izbora koji često ističu kao racionalne karakterisrtike akcije“[29], 11. Kompatibilnost odnosa sa principima formalne logike: „Osoba može razmartrati pravac delovanja kao uređenje koraka u rešavanju problema“[29], 12. Semantička jasnoća i određenost: „Referenca se često pravi za pokušaj osobe da prožme sematničku konstrukciju jasnoće kao promenljivu makcimalne vrednosti koja mora biti približna obaveznom koraku za rešavanje problema“[29], 13. Jasnoća i određenost po sebi: „Šoc ističe da interes za jasnoćom i određenosti se može povezati sa određenošću koja je adekvatna kao cilj neke osobe“[29], 14. Kompatibilnost definsanja situacije kao naučnog saznanja: „Osoba može dozvoliti da ono što smatra činjenicama bude kritikovano u pogledu kompatibilnosti njihove strukture kao naučnih saznanja.“[29]

Refleksivnost[uredi | uredi izvor]

Pod refleksivnošću se podrazumeva to da članovi oblikuju delovanje u odnosu na kontekst, dok se taj isti kontekst stalno definiše kroz delovanje.[30] Garfinkel je smatrao indeksirane izraze ključnom pojavom. Reči kao što su ovde, sada i mene menjaju svoje značenje u zavisnosti od toga kada i gde se koriste. Filozofi i lingvisti smatraju ovakve termine indeksalnim, zato što upućuju na kontekst situacije iz koje potiču. Jedan od Garfinkelovih doprinosa bilo je to što je primetio da ovakvi izrazi prevazilaze prosto ovde, sada itd, i obuhvataju bilo koju ili sve iskaze koje članovi društva koriste. Kako Garfinkel navodi, „vidljive racionalne osobine indeksalnih izraza i indeksalnog delovanja predstavljaju neprekidno dostignuće organizovanih aktivnosti svakodnevnog života.“[31] Ukorenjenost indeksalnih izraza i njihovih svojstava označava to da sve vrste delovanja obezbeđuju svoju razumljivost kroz metode kojima su nastale.[32] To znači, da delovanje poseduje refleksivnost pri čemu takvo delovanje svoj zančaj pronalazi baš u situaciji u kojoj je nastalo.

Kontekstualnu postavku, međutim, ne treba posmatrati kaoo pasivnu pozadinu za delovanje. Početni uvid u značaj refleksivnosti dogodio se tokom istraživanja rada porotnika, pri čemu je ono što su porotnici odlučili, koristili su da refleksivno organizuju verodostojnost onoga što su odlučili. Druga istraživanja su otkrila da stranke nisu uvek znale šta se podrazumeva pod njihovim formulacijama; utoliko pre, verbalne formulacije reda događaja korišćeni su za prikupljanje baš tih značenja koja su im dala koherentan smissao. Garfinkel je zaključio da pitanje kako su praktične aktivnosti vezane za njihov kontekst leži u srcu etnometodološkog istraživanja. Koristeći profesionalnu degustaciju kafe kao primer, oni koji opisuju ukus kafe ne samo da opisuju, već usmeravaju degustaciju kafe, onaj koji opisuje ne daje samo običan izveštaj onoga sto degustira:

kafa ⇒ onaj koji opisuje njen ukus

niti imperijalizaciju metodologije:

onaj koji opisuje njen ukus ⇒ kafa

Opis i ono što se opisuje uzajamno deterninisani:

onaj koji opisuje njen ukus ⇔ kafa


Oni koji opisuju deluju refleksivno i pronalaze značenje u kafi, i svako je poređenje sa drugim, jasnije. Refleksivnost iskaza je sveprisutna i njen smisao nema nikakve veze sa tim kako se termin refleksivnost koristi u analitičkoj filozofiji kao refleksivna etnografija koja nastoji da otkrije uticaj istraživača u organizovanju etnografije i načina na koji mnogi naučnici koriste refleksivnost kao sinonim za za samo-projekciju. Što se tiče refleksivnosti u etnometodologiji, ona predstavlja konkretnu i neizbežnu odliku svakodnevnog života.

Eksperimenti prodiranja[uredi | uredi izvor]

Prema sociologu Džordžu Riceru, eksperimenti prodiranja su eksperimenti gde je „socijalna realnost narušena kako bi se otkrili metodi pomoću kojih ljudi konstruišu istu“.[2] Garfinkel je podsticao svoje studente da pokušaju da sprovedu eksperimente prodiranja kako bi došli do osnovnih primera etnometodologije.[2] Kako tvrdi, ovakvi eksperimenti su bitni zbog toga što nam pomaž da razememo „socijalne standarde i standardizovanje, viđenog ali neprimetnog, očekivane pozadinske karakteristike svakodnevne scene.“[11] Većinu svojih eksperimenata, Garfinkel je naveo u svojim knjigama.

Ono što sledi je primer jednog od Garfinkelovih eksperimenata objavljenog u knjizi Etnometodološke rasprave.

Slučaj 3: „Petak je veče i moj muž i ja gledamo televizor. Moj muž je primetio da je umoran. Upitala sam ga „Kako si umoran? Fizički, mentalno ili ti je prosto dosadno?“

S: Ne znam, uglavnom fizički.

E: Pod tim misliš da te mišići i kosti bole?

S: Valjda. Nemoj tako formalno.

S: U svim ovim starim filmovima uzglavlje kreveta je od čelika.

E: Šta pod tim misliš? Da li si mislio na sve stare filmove ili samo na one koje si gledao?

S: Šta je s tobom? Znaš na šta sam mislio.

E: Volela bih kada bi bio malo precizniji:

S: Znaš na šta mislim! Crkni![33]

Danas u nekim udžbenicima iz sociologije piše da su ovakvi eksperimenti metod istraživanja koji koriste etnometodolozi kako bi istražili društvenu organizaciju delovanja. Međutim, za Garfinkela ovakvi eksperimenti predtavljaju nastavno sredstvo[34] koje on označava kao pokazne vežbe na Programu etnometodologije.[35]

Uticaj na kasnija istraživanja[uredi | uredi izvor]

Značajan korpus empirijskog rada razvio se istraživanjem pitanja koje je Garfinkel prepoznao i o kojima je pisao.

Inspirisan Garfinkelovim radom, Harvi Saks preuzeo je na sebe da istraži rednu organizaciju konverzacijskih iterakcija.[36] Ovaj program, razvijen od strane Gejla Džefersona i Emanuela Šeglofa, je iznedrio veliku i uspešnu istraživačku literaturu. Druga, znatno manja, proizašla je iz Saksovog interesovanja za socijalnu kategorizaciju navika.[37]

Sociolog Emanuel Šeglof je iskoristio etnometodološki koncept kako bi proučavao razgovore preko telefona i kako oni utiču na socijalne interakcije.[2] Gejl Džeferson je koristio etnometodologiju kako bi proučavao smeh, kakko ljudi znaju kada je prikladno da se nasmeju kada sa nekim razgovaraju.[2] Džon Heritidž i Dejvid Grejtbač su pručavali retoriku političkog govora i njihovu povezanost sa količinom aplauza koju govornik dobija, a Stiven Klejman je proučavao kako se izaziva zviždanje u publici.[2] Filip Mening i Džordž Rej su proučavali stidljivost na etnometodološki način.[2] Etnometodolozi koa što su Grejam Baton, R. J. Anderson, Džon Hjuz, Ves Šerok, Anđela Garsija, Džek Vejlen i D. H. Zimerman proučavaju etnometodologiju institucija.[2]

Ovo je dovelo do širokog spektra istraživanja usredsređena na različita zanimanja i profesije kao što su rad u laboratoriji[38], pravo[39][40], policijski posao[41], medicina[42], džez improvizacija[43], obrazovanje[44][45], matematika[46], filozofija[47] i dr.

Odabrane publikacije[uredi | uredi izvor]

Većina Garfinkelovih originalnih spisa jesu naučni članci i tehnički izveštaji koji su kasnije objavljeni kao poglavlja u knjigama. Kako bi procenili sekvencijalni razvoj Garfinkelove misli, bitno je sazanti kada su ta dela napisana. Iako objavljena 2006. godine, knjige „Videti sociološki“[48] je pisana kao beleška koja je predstavljala nacrt predloga disertacije i napisana je dve godine pre njegovog dolaska na Harvard. „Prema društvenoj teoriji informacija“[49] je takođe napisana kada je Garfinkel bio student i zasnovana je na izveštaju iz 1952. godine pripremljen u satadnji sa Projektom organizacionog ponašanja na Prinstonu. Neki od njegovih ranijih radova o etnometodologiji su publikovani u knjizi „Etnometodološke rasprave“[50], ova publikacija veoma je popularna među sociolozima. Garfinkel je uredio i objavio antologiju odabranih radova vezanih za etnometodologiju.[51] Kasnije, objavljen je zbir starijih radova i njovijih radova pod nazivom „Program etonometodologije: razrađivanje Direkmovih aforizama“.[52] Kasnije publikacije, sa Raspravama, predstavljaju kompletno izlaganje etnometodološkog pristupa. Garfinkel je planirao da objavi nastavak „Programa etnometodologije“, koji bi nazvao „Radno mesto i dokumentarna raznovrsnost etnometodološkog istraživanja rada i nauke od strane autora ove oblasti: Šta radimo? Šta smo naučili?“ Obaj projekat nikada nije priveden kraju, ali neke beleške su objavljene u delu „Klinička ispitivanja“.[53]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v Sica, Alan. 2005. “Harold Garfinkel: 1917.” pp. 608-612 in Social Thought: From the Enlightenment to the Present. Boston, MA: Pearson Education.
  2. ^ a b v g d đ e ž z Ritzer, George. 2011. “Ethnomethodology.” pp. 391-415 in Sociological Theory. 8th Ed. New York, NY: McGraw-Hill.
  3. ^ a b v g d đ e Ritzer, George. 2011. “Ethnomethodology.” pp. 391-415 in Sociological Theory. 8th Ed. New York, NY: McGraw-Hill.
  4. ^ a b Rawls, Anne Warfield. "Harold Garfinkel." In The Blackwell Companion to Major Contemporary Social Theorists, edited by George Ritzer, 122-53. Oxford, UK: Blackwell, 2003.
  5. ^ Doubt, Keith. 1989. “Garfinkel Before Ethnomethodology.” pp. 252-253 in The American Sociologist. Ipswich, MA.
  6. ^ Hilbert, Richard. 1992. The Classical Roots of Ethnomethodology: Durkheim, Weber, and Garfinkel. str. 3. Chapel Hill, NC: The University of North Carolina Press.
  7. ^ Rawls, Anne Warfield. "Editor's Introduction." In Harold Garfinkel's Toward a Sociological Theory of Information , 1-100. Boulder, CO: Paradigm Publishers, 2008.
  8. ^ Lemert, C. (2010). Reflexive Properties of Practical Sociology. In Social Theory: The Multicultural and Classic Readings (Vol. 4. str. 439-443). Philadelphia: Westview Press.
  9. ^ Shneidman, Edwin S., ed. Essays in Self-Destruction . New York: Science House, 1967.
  10. ^ Maynard, Douglas. Introduction of Harold Garfinkel for the Cooley-Mead award. Social Psychology Quarterly 59, no. 1 (1996): 1-4.
  11. ^ a b Allan, Kenneth. 2006. "Organizing Ordinary Life: Harold Garfinkel (1917-)." pp. 51-71 in "Contemporary Social and Sociological Theory." Thousand Oaks, CA: Pine Forge Press.
  12. ^ Parsons, Talcott. The Structure of Social Action: A Study in Social Theory with Special Reference to a Group of Recent European Writers. New York: McGraw-Hill, 1937.
  13. ^ Parsons 1937, str. 58.
  14. ^ Garfinkel 1967, str. 115.
  15. ^ Garfinkel, H.; Harvey Sacks (1970). „On Formal Structures of Practical Actions”. Ur.: J.C. McKinney; E. Tiryakian. Theoretical Sociology: Perspectives and Developments. New York: Appleton-Century-Crofts. str. 345. .
  16. ^ Durkheim, Émile. "The Rules of Sociological Method." In The Rules of Sociological Method, edited by Steven Lukes, 31-163. New York: Free Press. 1982.
  17. ^ Garfinkel, 1967, vii.
  18. ^ Garfinkel 2002, str. 122
  19. ^ Psathas, G. (2004). Alfred Schutz's Influence on American Sociologists and Sociology. In Human Studies (Vol. 27. str. 1-35). Netherlands: Kluwer Academic.
  20. ^ Schütz, Alfred. "The Problem of Rationality in the Social World." Economica 10, no. 38 (1943): 130-149.
  21. ^ Schütz 1943, str. 147.
  22. ^ Sharrock, Wes. "What Garfinkel Makes of Schutz: The Past, Present and Future of an Alternate, Asymmetric and Incommensurable Approach to Sociology." Theory & Science 5, no. 1 (2004): 1-13.
  23. ^ Kupep 2009, str. 293–295
  24. ^ a b v Mann, Douglass. 2008. “Society as Symbols or Constructs.” pp. 210-212 in Understanding Society: A Survey of Modern Social Theory. Ontario, Canada: Oxford University Press.
  25. ^ Allan, K. (2006). Organizing Ordinary Life. In Contemporary social and sociological theory: Visualizing social worlds. Thousand Oaks, Calif.: Pine Forge Press. 49-71.
  26. ^ Garfinkel 1967, str. 33.
  27. ^ Garfinkel, Harold (1967). Studies in Ethnomethodology. Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. str. 32. .
  28. ^ Garfinkel 1967, str. 282, author’s emphasis.
  29. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj Sica, A. (2005). Harold Garfinkel. In Social Thought: From the Enlightenment to the Present (pp. 609-612). Pearson Education
  30. ^ Heritage, John (1984). Garfinkel and Ethnomethodology. Cambridge, UK: Polity Press. str. 242. .
  31. ^ Garfinkel 1967, str. 34.
  32. ^ Maynard, Douglas W., and Steven E. Clayman. "The Diversity of Ethnomethodology." Annual Review of Sociology 17 (1991): 397-98.
  33. ^ Garfinkel, Harold. 2011. “Harold Garfinkel: Studies of the Routine Grounds of Everyday Activities.” pp. 287-295 in Readings in Social Theory: The Classic Tradition to Post-Modernism. 6th Ed., edited by James Farganis. New York, NY: McGraw-Hill.
  34. ^ Garfinkel, Harold. 2002. "Ethnomethodology's Program: Working out Durkheim's Aphorism. Rowman-Littlefield
  35. ^ vom Lehn, Dirk 2014. Harold Garfinkel: The Creation and Development of Ethnomethodology. Walnut Creek, CA: Left Coast Press
  36. ^ Sacks, Harvey. Lectures on Conversation. Oxford, UK: Blackwell, 1992.
  37. ^ Sacks, Harvey (1972). „An Initial Investigation of the Usability of Conversational Data for Doing Sociology”. Ur.: David Sudnow. Studies in Social Interaction. New York: Free Press. str. 31—63. 
  38. ^ Lynch, Michael (1993). „Scientific Practice and Ordinary Action: Ethnomethodology and Social Studies of Science”. New York: Cambridge University Press.  Nedostaje ili je prazan parametar |title= (pomoć)
  39. ^ Atkinson, J. Maxwell, and Drew, Paul. "Order in court: The organization of verbal interaction in judicial settings." London: Macmillan, 1979.
  40. ^ Travers, M., and Manzo, J. F., ur. (2006). Law in Action: Ethnomethodological and Conversation Analytic Approaches to Law. Aldershot, Hants, England: Ashgate/Dartmouth, 1997.
  41. ^ Bittner, Egon. "Police Discretion in Emergency Apprehension of Mentally Ill Persons." Social Problems 14, no. 3 (1967): 278-92.
  42. ^ Heritage, John, and Douglas Maynard, eds. Communication in Medical Care: Interactions between Primary Care Physicians and Patients. Cambridge, UK: Cambridge University Press.  line feed character u |title= na poziciji 141 (pomoć)
  43. ^ Sudnow, David (2001). Ways of the Hand: A Rewritten Account. Cambridge, MA: MIT Press. 
  44. ^ Payne, G. C. F., and Cuff, Ted, eds. Doing Teaching: The Practical Management of Classrooms. London: Batsford Academic and Educational Ltd., 1982.
  45. ^ Hester, Stephen, and David Francis, eds. Local Educational Order: Ethnomethodological Studies of Knowledge in Action. Philadelphia, PA: John Benjamins, 2000.
  46. ^ Livingston, Eric. The Ethnomethodological Foundations of Mathematics. London: Routlege & Kegan Paul, 1986.
  47. ^ Liberman, Kenneth. Husserl's Criticism of Reason with Ethnomethodological Specifications. Lanham, MD: Lexington Book, 2007.
  48. ^ Garfinkel, Harold, Seeing Sociologically: The Routine Grounds of Social Action. Boulder, CO: Paradigm Publishers, 2006.
  49. ^ Garfinkel, Harold, Toward a Sociological Theory of Information. Boulder, CO: Paradigm Publishers, 2008.
  50. ^ First published by Prentice-Hall in 1967 and later reissued in an expanded edition by Paradigm Publishers (Boulder, CO, forthcoming).
  51. ^ Garfinkel 1986
  52. ^ Garfinkel 2002
  53. ^ Garfinkel, Harold. Lebenswelt origins of the sciences: Working out Durkheim's aphorism. Human Studies 30 (2007): 9-56.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Kupep, Adam; Kuper, Džesika (2009). Enciklopedija društvenih nauka; Tom 1. Beograd: Službeni glasnik. str. 293—295. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Харолд_Гарфинкел&oldid=27673567”