Šarl Lebren

Šarl Lebren
Šarl Lebren, portret iz 1686.
Lični podaci
Datum rođenja	(1619-02-24)24. februar 1619.
Mesto rođenja	Pariz, Francuska
Datum smrti	12. februar 1690.(1690-02-12) (70 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Umetnički rad
Pravac	Barok

Šarl Lebren (franc. Charles Le Brun; 24. februar 1619, Pariz—12. februar 1690, Pariz) bio je francuski dvorski slikar, arhitekta, unutrašnji dekorater, direktor manufakture goblena, teoretičar umetnosti i rektor Kraljevske akademije slikarstva i skulpture. Stvarao je u epohi Baroka i bio jedan od najznačajnijih eksponenata stila Luja XIV. Vodio je radove na uređivanju dvoraca Vo le Vikont i dvorca u Versaju.

Apolonova galerija u Versaju sa Le Brenovim zidnim dekoracijama

Biografija

Od jedanaeste godine obrazovao se u ateljeu Simona Vuea. Sa 15 godina izradio je narudžbinu za koju je dobio pohvale od Nikola Pusena, za koga je naredne četiri godine radio u Rimu. Od Pusena je prihvatio stav prema teoriji umetnosti. Po povratku u Pariz 1646, radio je za mnoge naručioce. Postao je blizak sa kardinalom Mazarenom koji je u Lebrenu prepoznao talenat za organizaciju i postavio ga uz sebe na čelo Kraljevske akademije slikarstva i skulpture (Académie royale de peinture et de sculpture, 1648), i Francuske akademije u Rimu. Godine 1660. osnovali su školu goblena, koja se nije bavila samo tapiserijama, već i izradom svih vrsta dvorskog nameštaja.

Lebrenov pompezan i patetičan stil se slagao sa ukusom kralja Luja XIV, koji je od njega naručio dekoraciju dvorca Vo le Vikont i seriju platana na temu podviga Aleksandra Velikog. Prvo od njih, „Aleksandar i Darijeva porodica“, toliko je oduševilo kralja da mu je odmah podario titulu plemića (1662). Postao je „Prvi slikar njegovog veličanstva“, a kralj ga je proglasio „najvećim francuskim umetnikom svih vremena“.

Od ovog vremena, svi radovi na kraljevim palatama bili su pod Lebrenovim nadzorom. U Kraljevskoj akademiji slikarstva i skulpture, gde je od 1663. bio direktor, utemeljio je umetničku ideologiju akademizma. U dvorcu Versaj oslikao je salone rata i mira (1686), ambasadorsko stepenište i Galeriju ogledala (1679–1684). Pored ogromnog dela koje je stvorio za kralja radio je i veliki broj narudžbina za verska društva i privatne naručioce. Istakao se kao crtaač, portretista i slikar pejzaža. Sve je to za njega bila tehnička vežba, a u osnovi se nalazila akademska kompozicija prizora koja je po Lebrenu obrazovala duh. Njegov se uticaj osećao u teoriji umetnosti u naredna dva veka.