Широколисна кострика
| Širokolisna kostrika | |
|---|---|
| |
| Ruscus hypoglossum L. | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | R. hypoglossum
|
| Binomno ime | |
| Ruscus hypoglossum | |
| Sinonimi[1] | |
| |
Širokolisna kostrika ili jezičasta kostrika (lat. Ruscus hypoglossum) je vrsta koja pripada fimiliji Asparagaceae. Rod Ruscus obuhvata 6 vrsta od kojih dve rastu na teritoriji Republike Srbije (R. aculeatus i R. hypoglossum).[2] Ime roda potiče od starogrčke reči za kljun, usled sličnosti lista sa kljunom.
Opis[uredi | uredi izvor]
Širokolisna kostrika je zimzelena biljka sa puzećim rizomom i slabo razgranatom stabljikom, visine do 60 cm. Listići su ljuspasti i sitni. Biljku odlikuje metamorfoza izdanka u filokladije koje su eliptične, bez oštre bodlje na vrhu. Filokladije su sa izraženim srednjim nervom i lučno savijenim bočnim nervima. Cvetovi su na peteljkama i nalaze se u pazuhu duguljastog, kožastog, zelenog i na vrhu zašiljenog priperka. Perigon je zelenkastobele boje. Muški cvetovi su sa tri prašnika čiji su filamenti srasli u cev. Biljka cveta tokom aprila i maja. Plod je crvena bobica.[3]
Staniše i rasprostranjenje[uredi | uredi izvor]
Areal vrste obuhvata Apeninsko poluostrvo, centralnu Evropu, jugoistočnu Evropu, Malu Aziju i Krim.[1] U Srbiji je vrsta rasprostranjena. Vrsta raste u mezofilnim šumama, najčešće bukovim, ali i u šumama hrasta kitnjaka i graba. Može da raste na plitkom krečnjačkom zemljištu, a jedan od osnovnih uslova za rast predstavlja dovoljna količina relativne vlage u vazduhu i zasenčeni uslovi.[3]
Ugroženost i primena[uredi | uredi izvor]
Vrsta je Pravilnikom o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva, proglašena kao zaštićena vrsta na teritoriji Republike Srbije. Glavna pretnja opstanku popylacija predstavlja nekontrolisano sakupljanje usled dekorativnosti. Vrsta se često koriti prilikom izrade buketa. U Slovačkoj vrsta ima status kritično ugroženog taksona.[4] Pored upotrebe u cvećarstvu, plod se tradicionalno koristi protiv bradavica. Sveži listovi i filokladije se koriste u ishrani stoke kao efikasno sredstvo protiv mastitisa i prehlade.[5] [6]
Galerija[uredi | uredi izvor]
-
Bobica, priperak i filokladija -
Habitus biljke -
cvet
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ a b „Ruscus hypoglossum L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 12. 2023.
- ^ „Ruscus L. | Plants of the World Online | Kew Science”. Plants of the World Online (na jeziku: engleski). Pristupljeno 03. 12. 2023.
- ^ a b Josifović, M. (1975). Flora SR Srbije 7. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 612-613.
- ^ Halada, L.; Feráková, V. (1999). Červená kniha ohrozených a vzácnych druhov rastlín a živočíchov SR a ČR. Vyššie rastliny. Bratislava: Príroda, a.s. str. 321.
- ^ Kültür, S. (2007). „Medicinal plants used in Kirklareli Province (Turkey)”. J. Ethnopharmacol. 111: 341—364.
- ^ Aymaz, P.E. (2007). „Turkish folk medicinal plants, Part IV: Gönen (Balikesir)”. Fitoterapia. 72: 323—343.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
