Словачка
Координате: 48° 39' 29" СГ Ш, 19° 33' 30" ИГД
| Химна Nad Tatrou sa blýska Муње изнад Татри |
|
.svg) |
|
| Главни град |  Братислава |
| Службени језик | словачки |
| Облик државе | Република |
| - Председник | Иван Гашпарович |
| - Премијер | Роберт Фицо |
| Независност | |
| - од Аустроугарске | 28. октобар 1918. |
| - од Чехословачке | 1. јануар 1993.¹ |
| Површина | |
| - Укупно | 49.035 km² (129) |
| - Вода (%) | занемарљиво |
| Становништво | |
| - 2010. | 5.429.763[1] (111) |
| - 2001. | 5.379.455 |
| - Густина | 88 становника/km² (111) |
| БДП (ПКМ) | 2010. приближно |
| - Укупно | $120.758 милијарди[2] (--) |
| - По глави становника | $22.267 (--) |
| ИХР (2010.) | 0.818[3] (31) – веома висок |
| Валута | Евро² € (EUR) |
| Временска зона | UTC +1, +2 (CET, CEST) |
| Интернет домен | .sk³ |
| Позивни број | +421 4 |
| 1Чехословачка се распала на Чешку и Словачку 2Пре 2009. Словачка круна 3Као чланица ЕУ-а користи и домен .eu 4Од 1997. дели код 42 са Чешком Републиком |
|
Словачка Република (свк. Slovenská republika), или скраћено Словачка (свк. Slovensko), је континентална држава у централној Европи. Граничи се са Аустријом и Чешком републиком на западу, са Пољском на северу, Украјином на истоку и Мађарском на југу. Главни и највећи град је Братислава, а следе је Кошице. Од 2004. године пуноправна је чланица Европске уније. Службени језик је словачки који припада словенској језичкој групи.
Словенска племена су се доселила на територију данашње Словачке током 5. и 6. века. Током историје територија данашње Словачке је била у саставу многих држава, од Самовог царства из 7. века које је представљало прву организовану словенску државну заједницу па све до Чехословачке у 20. веку. Као независна и марионетска државна творевина Словачка је егзистирала од 1939. до 1944. године под патронатом нацистичке Немачке.
Словачка је високоразвијена привреда са изразито високом стопом раста.[4] Од 1. јануара 2009. Словачка је чланица Еврозоне и користи „евро“ као своју валуту. Словачка је чланица и НАТО пакта.
Садржај |
Историја [уреди]
Пре V столећа [уреди]
Од 450. године пне, територију данашње Словачке насељавали су Келти, који су саградили моћна утврђења у Братислави и Липтову. Сребрни новчић с ликом Бијатека, је први писани траг у Словачкој. Од 6. године, уз развој Римског царства на обалама Дунава ствара се ланац претстража, а у Девинском замку је подигнута прва хришћанска црква северно од Дунава. Варварска Краљевина Ванијус, коју је основало германско племе Квади, се налазила на западним и средишњим територијама данашње Словачке од 20. до 50. године.
Словенске државе [уреди]
Словени територију Словачке насељавају у 5. веку. Западна Словачка је била средиште Самовог Царства у 7. веку. Словачка држава по именом Кнежевина Нитра настаје у 8. веку, а њен владар Прибина (825-830, око 840-861) је 828. године у Нитри подигао прву хришћанску цркву међу Западним и Источним Словенима. Заједно са суседном кнежевином Моравском, ствара Великоморавску Кнежевину 833. године. Највећи развој Кнежевина достиже доласком светих Ћирила и Методија 868 г, током владавине кнеза Растислава (846-870) и територијалном експанзијом под краљем Сватопулоком (871-894).
Краљевина Мађарска [уреди]
Током 925. године један део мађарске државе је завладао данашњом југозападном Словачком. Крајем 10. века, ова територија постаје део растуће Мађарске Кнежевине (од 1000. године Краљевина Мађараска). Већи део Словачке постаје део Краљевине Мађарске око 1100. год, а северноисточни делови око 1400. године. Словачке насеобине пружале су се од северних и југоисточних делова данашње Мађарске, док су Мађари почели да насељавају јужни део Словачке. Етничка структура је постала још више разноврсна доласком Карпатских Немаца (од 13. века), Влаха (од 14. века) и Јевреја.
Већи део становништва страда инвазијом Монгола 1241. и повременим несташицама хране. Међутим, средњовековна Словачка се одликовала новооснованим градовима, стеновитим тврђавама и развојем уметности. 1467. године Матија Хуњади оснива први универзитет у Братислави, који није дуго радио.
Након експанзије Османског царства према Мађарској и окупације Буде почетком 16. века, средиште Краљевине Мађарске померено је према Словачкој и Братислава постаје престоница Мађарске 1536. године. Велики број Мађара преселио се у Словачку да би избегли свирепост отоманске власти. На тај начин пропорција Словака у Мађарском краљевству је постао мањи. Отомански ратови и учестале буне против Хабзбуршке Монархије су нанели огромну штету, нарочито у руралним срединама. После повлачења Турака из Мађарске у 18. веку, словачки утицај се смањио у краљевству, а престоница је поново постала Будимпешта 1848. године.
Са тежњама ка отцепљењу од мађарског дела Аустроугарске монархије, Словаци су подржавали Хабзбуршке владаре против Мађара у њиховим сукобима. Због овога, током периода под Аустроугарском (1867-1918), Словаци су били под релативном културном репресијом у форми мађаризације коју је спроводила мађарска власт.
XX век [уреди]
1918. године (након Сенженмерског и Тријанонског споразума) територија Словачке постаје део Чехословачке. Током хаоса који је уследио након распада Аустроугарске, Словачку је напала Мађарска Совјетска Република и на једној трећини Словачке, на кратко време ствара се Словачка Совјетска Република.
Чехословачка је непрестано била под притиском ревизионистичких влада Немачке и Мађарске, све до 1939. године после потписивања Минхенског споразума.
Под притиском нацистичке Немачке, Словачка је прогласила независност 14. марта 1939. На челу државе су били Јозеф Тисо и Војтех Тука. Прва Словачка Република је постала немачки савезник. 1944. године антинацистички покрет отпора организује жестоку побуну, познату као Словачки национални устанак.
После Другог светског рата, Чехословачка се поново створила и као таква потпала под совјетски утицај и њен Варшавски пакт. 1969. постаје федерација Чешке Социјалистичке Републике и Словачке Социјалистичке Републике.
Падом комунистичког режима у Чехословачкој 1989. године након мирне Плишане револуције, уследило је поновно раздвајање државе на Чешку Републику и Републику Словачку која је постала члан Европске уније маја 2004. године.
Државни симболи [уреди]
- Химна Словачке је песма „Nad Tatrou sa blýska“ („Изнад Татре севају муње“), која је представљала Словачку у химни некадашње Чехословачке.
- Грб Словачке чини сребрни (бели) двоструки (лоренски) крст на црвеној позадини, који је смештен на централном од три „брда“, која представљају три словачке планине: Ниске Татре, Високе Татре и Мале Фатре.
- Заставу Словачке чине три хоризонталне линије: бела (на врху), плава (у средини) и црвена (на дну). На застави се обавезно налази и грб Словачке који је смештен у средини близу копља.
Демографија [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Демографија Словачке |
Словачка има по најновијем попису 5.379.455 становника од којих су Словаци 4.614.854 или 85,8%, други по бројности су Мађари са 520.528 припадника или 9,7%, следе Роми са 89.920 припадника и 1,7%, Чеси 44.620 (0,8%), Русини 24.201 (0,4%), Украјинци 10.814 (0,2%), Немци 5.405, Пољаци 2.602, Моравци 2.348, Руси 1.590, Бугари 1.179, Хрвати 890, Срби 434, Јевреји 218, остали народи 5.350 и непознате националности 54.502.
Урбаног становништва је око 60%.
Политика [уреди]
- На челу Словачке се налази председник, који се бира директним гласањем на мандат у трајању од 5 година. (Последњи избори су одржани у априлу 2004. године.)
- Највећа извршна власт лежи у рукама премијера (председника Владе), који је обично вођа најбројније странке или коалиције у Скупштини. Премијера поставља председник, који потом, на премијеров предлог, именује остале чланове Владе.
- Највише Словачко законодавно тело је једнодомна Скупштина (Národná rada Slovenskej republiky), која има 150 места. Посланици се бирају на четворогодишњи мандат, по пропорционалном систему.
- Највишу судску власт у Словачкој има Уставни суд (Ústavný súd). Чини га 13 чланова, које именује председник од људи које је предложила Скупштина.
- Словачка, односно њена војска, је приступила НАТО пакту 29. март 2004. а 1. маја исте године, са још десет земаља бившег источног блока, ушла је у Европску Заједницу.
Административна подела [уреди]
Главни чланак: Словачки Крајеви
Словачка је подељена на 8 Виших Земаљских Целина (свк: vyššie územné celky скраћено VÚC)односно 8 Самоуправних Крајева (свк: samosprávny kraj):
- Крај Братислава (свк: Bratislavský kraj) (главни град: Братислава)
- Крај Трнава (свк: Trnavský kraj) (главни град: Трнава)
- Крај Тренчин (свк: Trenčiansky kraj) (главни град: Тренчин)
- Крај Нитра (свк: Nitriansky kraj) (главни град: Нитра)
- Крај Жилина (свк: Žilinský kraj) (главни град: Жилина)
- Крај Банска Бистрица (свк: Banskobystrický kraj) (главни град: Банска Бистрица)
- Крај Прешов (свк: Prešovský kraj) (главни град: Прешов)
- Крај Кошице (свк: Košický kraj) (главни град: Кошице)
Сваки од ових крајева подељен је на више округа (свк: okresy), којих данас има 79.
Већи градови [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Списак градова у републици Словачкој |
Географија [уреди]
Словачка је претежно планинска земља, са Карпатским планинама које се простиру преко северних и средишњих делова замље. Низије су у Словачкој углавном концентрисане у јужним и југозападним деловима земље, тачније у долини Дунава. Међу планинама се посебно истичу Татре, које су познати скијашки центар, али њихова језера и камените удолине привлаче посетиоце током целе године. Над њима доминира и највиши врх Словачке Герлаховски Штит (Gerlachovský štít) са својих 2.673 метара надморске висине. Поред Дунава веће долине праве Вах (Váh) и Хрон (Hron).
Клима у Словачкој је умерена са релативно хладним летима и хладним, влажним и облачним зимама.
Национални паркови [уреди]
У Словачкој постоји девет националних паркова:
| Име | Основан | Величина (km²) | Слика |
|---|---|---|---|
| Национални парк Велика Фатра | 2002. | 403.71 | _-_NW_slope.jpg) |
| Национални парк Мала Фатра | 1988. | 226.3 |  |
| Национални парк Ниске Татре | 1978. | 728 |  |
| Национални парк Муранска планина | 1998. | 203.18 |  |
| Национални парк Пјенини | 1967. | 37.5 |  |
| Национални парк Полонини | 1997. | 298.05 |  |
| Национални парк Словачки крас | 2002. | 346.11 |  |
| Национални парк Словачки рај | 1988. | 197.63 |  |
| Национални парк Татре | 1949. | 738 |  |
Празници [уреди]
- 1. јануар - Дан Словачке Републике (Deň vzniku Slovenskej republiky) 1993, Нова Година.
- 6. јануар - Православни Божић и Три Краља.
- Март, Април - Велики петак (Veľkonočný piatok ); Велики понедељак (Veľkonočný pondelok).
- 1. мај - Празник Рада (Sviatok práce) 1886.
- 8. мај - Дан Победе над фашизмом (Deň víťazstva nad fašizmom) 1945.
- 5. јул - Дан св. Ћирила и св. Методија (Sviatok svätého Cyrila a Metoda) 863.
- 29. август - Дан Устанка (Výročie SNP) 1944.
- 1. септембар - Дан Уставности (Deň Ústavy Slovenskej republiky) 1992.
- 15. септембар - Дан Девице Марије (Sviatok Panny Márie Sedembolestnej, patrónky Slovenska), заштитнице Словачке.
- 1. новембар - Дан Свих Светих (Sviatok všetkých svätých), Задушнице.
- 17. новембар - Дан борбе за слободу и демократију (Deň boja za slobodu a demokraciu) 1939/1989.
- 24. децембар - Бадње вече (Štedrý deň).
- 25. децембар - Први дан Божића (1. sviatok vianočný).
- 26. децембар - Други дан Божића (2. sviatok vianočný).
Референце [уреди]
- ^ Statistics Slovakia. Retrieved 05-10-2010.
- ^ Slovakia.International Monetary Fund., Приступљено 20. 2. 2011..
- ^ "Human Development Report 2010". United Nations. 2010. Retrieved 5 November 2010.
- ^ Bank Country Classification, 2007
Спољашње везе [уреди]
.svg){kind=small}
- Словачка Скупштина - Národná Rada
- Председник Словачке
- Министарство Иностраних Послова (Подаци о амбасадама, конзулатима и визама)
- Slovakia.org - Општи подаци о Словачкој
- Slovensko.com - Водич за Словачку са мноштвом корисних података и дневним вестима
- Slovakia.com - Разни туристички подаци (Листа Хотела)
- Slovensko.org - Информације о смештају (Хотели, Пансиони, Приватан смештај)
- Slovakia today - English-language online newspaper
|
||||||||||||||||
|
||||||||||||||
|
||||||||||||||||||||
