Šustikla
Šustikla je ukrasna prostirka, obično napravljena od tkanine i različite primene za zaštitu površina ili za vezivanje cveća, u prehrambenoj prezentaciji, ili kao pokrivka za glavu ili ukras na odeći. Karakteriše je transparentnost, koja omogućava da se površina ispod objekta vidi.
Etimologija[uredi | uredi izvor]
Šustikla je bila londonska draperija iz 17. veka,[1] koja je učinila popularnim "vunene stvari," odjednom jeftine i otmene", uvedene za letnju odeću u drugom delu 17. veka."[2] [3] U to vreme se koristila kao pridev, a kasnije je promenjena na "malu ukrasnu salvetu koja se koristila za dezert", poznatu kao "šustikla-salveta".[2]
Upotreba[uredi | uredi izvor]
Zaštita nameštaja[uredi | uredi izvor]
Osim dekorativne funkcije, šustikle imaju i praktičnu ulogu u zaštiti nameštaja od finog drveta od ogrebotina uzrokovanih posuđem ili ukrasnim predmetima, ili od prosutog čaja kada se koriste na poslužavnicima za čaj ili sa šoljama i tanjirima. Kada se koriste za zaštitu naslona i rukohvata fotelja, služe kao zaštita od masnoća kose i ruku.
Cvetni aranžman[uredi | uredi izvor]
Šustikle se tradicionalno koriste za vezivanje stabljika u bukete (formalni cvetni aranžmani koji su se u viktorijanskoj eri nazivali tussie-mussies).[4]
Posluženje hrane i bonton[uredi | uredi izvor]
Šustikle su koriste za činije za prste, nekada uobičajene na svečanim večerama sa više jela. Šustikla od platna (nikada od papira) odvaja desertni tanjir od činije za prste. Običaj zahteva da se i šustikla i činija za prste uklone u gornji levi deo pre nego što nakratko uronite vrhove prstiju u vodu i osušite ih na salveti. Neuspeh u pomeranju oba zajedno je greška.
Papirnate šustikle za jednokratnu upotrebu „dizajnirane su kao jeftinija, ali respektabilna alternativa heklanim platnenim šustiklama“ i obično se koriste za ukrašavanje tanjira.
U Srbiji su šustikle bile veoma popularne od sredine do kraja 20. veka. Žene su se bavile heklanjem raznovrsnih motiva i oblika šustikli, koje su služile kao ukras i zaštita klasičnih komada nameštaja.[5] Danas se prodaju kao suvenir.[6]
Tehnike izrade[uredi | uredi izvor]
Heklane su, vezane čvorovima ili pletene od pamučnih ili lanenih niti. Proizvođači konca su u prvom delu 20. veka objavili mnoge uzorke za heklanje ili pletenje šustikla. Dizajneri su često bili anonimni. Dizajni mogu biti kružni, ovalni ili kvadratni, počinju od centra i rade se prema van, podsećajući na sistem polarnih koordinata. Peškiri, kao i drugi predmeti za domaćinstvo, mogu se napraviti heklanjem redova na rešetkastom uzorku, slično tačkama u pravouglom koordinatnom sistemu.
Savremeni dizajneri nastavljaju da prave obrasce za ljubitelje modernih ručnih radova. Iako mogu u određenoj meri biti suprotno izvornoj upotrebi, neke šustikle uključuju vez ili imaju uzdignuti dizajn (latice ruža, kokice ili volani), i nisu ravne.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ „Doily”. Merriam-Webster Online Dictionary. 2009.
- ^ a b „Doily, adj. and n.”. Oxford University Press.
- ^ Harper, Douglas. „doily”. Online Etymology Dictionary.
- ^ Felbinger, Elaine (May—June 2005). „Tussie Mussies”. SUBROSA: The Huntington Rose and Perennial Gardens Newsletter. huntingtonbotanical.org/ (42). Arhivirano iz originala 26. 10. 2013. g. Pristupljeno 26 January 2014. Proverite vrednost paramet(a)ra za datum:
|date=(pomoć) - ^ „Šustikla kao obavezni ukras u prošlosti srpskog doma”. zopolimac.blogspot.com. Pristupljeno 22. 8. 2021.
- ^ „Šustikla”. suvenirisrbije.com. Arhivirano iz originala 22. 08. 2021. g. Pristupljeno 22. 8. 2021.