Call of Duty: Modern Warfare 3: Defiance

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Call of Duty: Modern Warfare 3 – Defiance
Omot igre za severnoameričko tržište
Developer(i)n-Space
Izdavač(i)Activision
SerijaCall of Duty
PlatformeNintendo DS
Izlazak8. novembar 2011.
Žanr(ovi)pucačina iz prvog lica
Modifikacijesinglplejer, multiplejer

Call of Duty: Modern Warfare 3 – Defiance je pucačina iz prvog lica iz 2011. godine koju je razvio n-Space za Nintendo DS. Igra je smeštena u identičnom okruženju kao i Call of Duty: Modern Warfare 3 i sadrži mnoge elemente gejmpleja koji su tipični za pređašnje igre iz serijala Call of Duty.[1] Ovo je poslednja Call of Duty igra koja je izašla za Nintendo DS a i poslednja koju je ESRB ocenio sa Teen (igra namenjena tinejdžerima).

Kampanja[uredi | uredi izvor]

Defiance ne sledi istu priču kao Call of Duty: Modern Warfare 3. Kao i prethodne Call of Duty igre koje su izlazile za Nintendo DS, priča predstavlja „narativ” originalne priče koja je dostupna u igri za računare i konzole.

Igra počinje treningom odreda Američke nacionalne garde na Aljasci tokom ruske invazije na SAD koja se odvija od polovine prethodne igre, Call of Duty: Modern Warfare 2. Nacionalna garda radi zajedno s britanskim SFSG-om kako bi se suprotstavili Rusima.

Potom se priča prebacuje na granicu Arizone i Nevade gde se vode borbe kod Huverove brane i oko grada Henderson. Britanske snage napadaju branu putem helikoptera i uspevaju da sačuvaju generator koji napaja stranu koja pripada Nevadi. Međutim, oni ginu u eksploziji generatora koji su na teritoriji Arizone.

Završni deo igre osvrće se na Baltimor, gde Nacionalna garda i SFSG vraćaju kontrolu nad tamošnjim aerodromom koji su zauzeli Rusi i nastavljaju borbe kroz luku. Uskoro saznaju da Rusi uvode oružje za masovno uništenje na mesto sukoba. Jedinice nastavljaju da se probijaju do ruskog teretnog broda gde se istovara oružje. Odred Nacionalne garde uspeva doći do palube u istom trenutku kada ruski helikopter Mi-24, koji nosi oružje, počinje sa uzletanjem. Amerikanci i Britanci uspevaju da sruše helikopter, a igra se završava rečima komandanta jedinice da „prava borba tek predstoji”, osvrćući se na Treći svetski rat koji se odvija u Modern Warfare 3.

Prijem[uredi | uredi izvor]

Kritički prijem
Ocena agregatora
AgregatorOcena
Metacritic57/100[2]
Ocene recenzenata
PublikacijaOcena
Nintendo World Report6/10[4]
ONM70%[3]

Igra se nije proslavila kod kritičara. Kris Skalijan je istakao da igra „ima mana, ali da je svejedno impresivna pucačina s obzirom na ograničenje u vidu hardvera”.[3] Džejms Doson je napisao da „Call of Duty: Modern Warfare 3: Defiance neće osvojiti nijednu nagradu, ali da je kao port za DS ove popularne franšize, igra odradila pristojan posao”.[4]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Gilbert, Ben (9. 8. 2011). „Modern Warfare 3: Defiance heading to DS”. Joystiq. Arhivirano iz originala 1. 2. 2015. g. Pristupljeno 27. 11. 2020. 
  2. ^ „Call Of Duty: Modern Warfare 3: Defiance”. Metacritic. Pristupljeno 25. 11. 2011. 
  3. ^ a b Scullion, Chris (9. 11. 2011). „Call Of Duty: Modern Warfare 3: Defiance”. Official Nintendo Magazine. Arhivirano iz originala 17. 5. 2013. g. Pristupljeno 25. 11. 2011. 
  4. ^ a b Dawson, James (21. 11. 2011). „Call of Duty: Modern Warfare 3: Defiance”. Nintendo World Report. Pristupljeno 25. 11. 2011. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Call_of_Duty:_Modern_Warfare_3:_Defiance&oldid=26734307”