Аризона
Координате: 34° 17' СГ Ш, 111° 39'ЗГД
|
|||
| Надимак: Држава Великог кањона / Бакарна држава | |||
 |
|||
| Главни град | Финикс | ||
| Највећи град | Финикс | ||
| Гувернер | Џен Бруер | ||
| Службени језик | енглески шпански Навахо |
||
| Површина | 295.254 km² | ||
| - Копно | 294.312 km² | ||
| - Вода | 942 km² | ||
| Становништво (2011.) | |||
| - Број | 6.482.505 | ||
| - Густина насељености | 22/km² | ||
| Проглашење за савезну државу САД | |||
| - Датум | 14. фебруар 1912 | ||
| - Поредак | 48. | ||
| Временска зона | Mountain: UTC-7 | ||
| Географска ширина | 31°20'N - 37°N | ||
| Географска дужина | 109°3'W - 114°50'W | ||
| Ширина | 500 km | ||
| Дужина | 645 km | ||
| Висина | |||
| - Највиша | 3851 m | ||
| - Најнижа | 21 m | ||
| Скраћенице | |||
| - Поштанска | AZ | ||
| - ISO 3166-2 | US-AZ | ||
| Интернет страница | az.gov | ||
Аризона (енгл. Arizona) је савезна држава која се налази на југозападу САД. Аризона је шеста по величини и шеснаеста савезна држава САД по броју становника. Главни и највећи град је Финикс. Остали већи градови су Тусон, Меса, Чандлер, Глендејл, Скотсдејл, Гилберт, Темпи, Пиорија и Сурпрајз. Према северу се граничи са Невадом и Јутом, према истоку са Новим Мексиком, према југу са мексичким савезним државама Сонора и Доња Калифорнија, а према западу са Калифорнијом, такође додирује се са Колорадом у једној тачки на североистоку.
Аризона је примљена као 48. савезна држава у састав САД, 14. фебруара 1912. године. За Аризону је карактеристична пустињска клима у њеном јужном делу, где су веома топла лета и веома благе зиме. У северном делу Аризоне могу се видети шуме борова, оморика, јела. Тамо се налази Колорадо плато и планински венци као што су планине Сан Франциска, велики и дубоки кањони. У Флагстафу и Алпајну се налазе скијашки центри.
Око четвртине територије Аризоне[1] је дом народа Навахо, поред њих у Аризони се налазе и резервати племена Хопи, Тохоно Одам, Апача, Јакуј и племена која говоре јуманским језиком, као што су народи Јавапај, Кечан и Хвалапај.
Садржај |
Административна подела [уреди]
Аризона је подељена на 15 округа:
Становништво [уреди]
Према проценама Бироа за попис становништва САД у Аризони је 1. јула 2011. живело 6.482.505 становника, што је повећање од 1,42 посто у односу на попис становништва из 2010.[2] Аризона је током већег дела 19. века била ретко насељена.[3] Према попису из 2010. Аризона је имала 6.392.017 становника. Белци су чинили 73 посто становништва, афроамериканци 4,1 посто, Индијанци 4,6, азијати 2,8 а особе са пацифичких острва 0,2 посто становништва. Особе које припадају некој другој раси су чиниле 11,9 посто док су мелези чинили 3,4 посто становништва. Особе латиноамеричког порекла су чиниле 29,6 посто становништва. [4] Према етничком пореклу пет највећих група у Аризони су током 2009. чинили: [5] Мексиканци (27,4%); Немци (16,0%); Ирци (10,8%); Енглези (10,1%); Италијани (4,6%).
Изузимајући Аљаску и Хаваје, у Аризони живи највише говорника језика америчких Индијанаца са више од 85.000 говорника навахо језика,[6] и 10.403 говорника језика апача током 2005. године.[6] Округ Апачи у Аризони има највише говорника неког од језика америчких Индијанаца у САД.[7]
Током 2010. илегални имигранти су чинили 7,9 посто становништва Аризоне, што је Аризону сврстало на друго место у САД, иза Неваде.[8]
Највећи градови [уреди]
Вероисповест [уреди]
Према подацима из 2000. удружења АРДА[9] (енгл. Association of Religious Data Archives) три највеће деноминације у Аризони су католици, евангелисти и остали протестанти. Католичка црква има највећи број следбеника у Аризони (974.883), мормонска црква има 251.974 следбеника а баптистичка 138.516 верника. Највише парохија има мормонска црква (643) док баптистичка црква има 323 парохије.
Према истраживању из The Pew Forum 2007. становништво Аризоне по вероисповести изгледа овако:[10]
- протестанти– 40%
- католици – 25%
- нерелигиозни – 22%
- мормони – 4%
- Јеховини сведоци – 1%
- Јевреји – 1%
- будисти – 1%
- остале религије – 4%
- одбили да се изјасне – 2%
Историја [уреди]
У доба од 300 до око. 1200. постојала је Хохокам култура у јужној Аризони.
Европски мисионари су стигли први пут у 16. веку: Маркос де Низа, шпански Фрањевац, путовао је око 1539. по јужном делу САД и описује седам златних градова. Франсиско Васкез де Коронадо, шпански конквистадор, тражио је те градове око 1540-1542.
Колонизацију Аризоне су покренули шпански католички мисионари. Подучавали су индијанце католичкој вери. Након тога почели су Шпанци градити прве утврђене градове: (1752. Тубак, 1775. Тусон), да би учврстили власт на том подручју. Аризона је након мексичке независности 1810. припала Мексику. Аризона је 14. фебруара 1912. постала 48. држава САД.
Извори [уреди]
- ^ All about Arizona. sheppardsoftware.com. Retrieved 2010-09-21.
- ^ „Annual Estimates of the Resident Population for the United States, Regions, States, and Puerto Rico: April 1, 2010 to July 1, 2011“ (comma-separated values). 2011 Population Estimates. United States Census Bureau, Population Division. December 2011 Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ Arizona (state, United States). Encyclopædia Britannica Online.
- ^ American FactFinder – Results
- ^ American FactFinder, United States Census Bureau. „Arizona – Selected Social Characteristics in the United States: 2007-2009“. Factfinder.census.gov Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ а б Data Center Results
- ^ Arizona has most Indian language speakers. upi.com, Приступљено 30. 12. 2011.
- ^ Slevin, Peter (30. 4. 2010.). „New Arizona law puts police in 'tenuous' spot“. Washington Post (Washington, DC): pp. A4 Приступљено 28. 12. 2011..
- ^ „State Membership Reports“. thearda.com Приступљено 28. 12. 2011.
- ^ „U.S. Religious Landscape Survey“ (PDF). The Pew Forum. 2008-02 Приступљено 28. 12. 2011.
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
