Аризона
Из Википедије, слободне енциклопедије
Координате: 34° 17' СГ Ш, 111° 39'ЗГД
|
|||
| Надимак: Држава Великог кањона / Бакарна држава | |||
 |
|||
| Главни град | Финикс | ||
| Највећи град | Финикс | ||
| Гувернер | Џен Бруер | ||
| Службени језик | енглески шпански Навахо |
||
| Површина | 295.254 km² | ||
| - Копно | 294.312 km² | ||
| - Вода | 942 km² | ||
| Становништво (2008.) | |||
| - Број | 6.500.180 | ||
| - Густина насељености | 19/km² | ||
| Проглашење за савезну државу САД | |||
| - Датум | 14. фебруар 1912 | ||
| - Поредак | 48. | ||
| Временска зона | Mountain: UTC-7 | ||
| Географска ширина | 31°20'N - 37°N | ||
| Географска дужина | 109°3'W - 114°50'W | ||
| Ширина | 500 km | ||
| Дужина | 645 km | ||
| Висина | |||
| - Највиша | 3851 m | ||
| - Најнижа | 21 m | ||
| Скраћенице | |||
| - Поштанска | AZ | ||
| - ISO 3166-2 | US-AZ | ||
| Интернет страница | az.gov | ||
Аризона је савезна држава САД, која се налази у њеном југозападном делу. Површина Аризоне је је 295.276 km², а број становника по попису из 2000. је 5.743.834. Главни град је Финикс.
[уреди] Становништво
У Аризони живи 5.744.000 становника (2004), од тога 63,8% белци, 25,3% латиноамериканци, 5,0% Индијанци, 3,1% црнци и афроамериканци и 1,8% Азијати.
Од 2003. године роди се више латиноамеричке него беле деце. Очекује се да ће 2035. већина становника Аризоне бити латиноамерчког порекла. Према резултатима изјашњавања из 2000. године, становници Аризоне говоре у 74,1% случајева енглески, 19,5 % шпански, 1,9 % навахо, 0,6 % други индијански језици и 0,5 % немачки језик.
49,9% становништва су мушкарци и 50,1 % су жене. БДП по становнику износило је 2002. године 23.573 долара.
[уреди] Историја
У доба од 300 до око. 1200 постојала је Хохокам култура у јужној Аризони.
Европски мисионари су стигли први пут у 16. веку: Маркос де Низа, шпански Фрањевац, путовао је око 1539 по јужном делу САД и описује седам златних градова. Франсиско Васкез де Коронадо, шпански конкистадор, тражио је те градове око 1540-1542. године.
Колонизацију Аризоне су покренули шпански католички мисионари. Подучавали су индијанце католичкој вери. Након тога почели су Шпанци градити прве утврђене градове: (1752 Тубак, 1775 Таксон), да би учврстили своју владавину на том подручју. Аризона је након мексичке независности 1810 припала Мексику. Аризона је 14. фебруара 1912. године примљена као 48. држава САД.
 |
Овај незавршени чланак Аризона везан је за географију. Користећи правила Википедије, проширите га. |
 |
Сједињене Америчке Државе Политичка подела |
|---|---|
| Федерални округ | Округ Колумбија |
| Државе | Ајдахо | Ајова | Алабама | Аљаска | Аризона | Арканзас | Вајоминг | Вашингтон | Вермонт | Вирџинија | Висконсин | Делавер | Западна Вирџинија | Илиноис | Индијана | Јужна Дакота | Јужна Каролина | Јута | Калифорнија | Канзас | Кентаки | Колорадо | Конектикат | Луизијана | Масачусетс | Мејн | Мериленд | Минесота | Мисисипи | Мисури | Мичиген | Монтана | Небраска | Невада | Њујорк | Њу Мексико | Њу Хемпшир | Њу Џерзи | Оклахома | Орегон | Охајо | Пенсилванија | Роуд Ајланд | Северна Дакота | Северна Каролина | Тексас | Тенеси | Флорида | Хаваји | Џорџија |
| Придружене државе | Америчка Самоа | Гуам | Северна Маријанска острва | Порторико | Девичанска острва |
| Острвске територије | Бејкер | Вејк | Џарвис | Кингмен | Мидвеј | Наваса | Палмира | Атол Џонсон |
