Невада

Друга значења су пописана у чланку Невада (вишезначна одредница).

Држава Невада

Надимак: Сребрна држава (званичан), Држава рођена у бици Silver State, Sagebrush State, Battle Born State
Главни град	Карсон Сити
Највећи град	Лас Вегас
Гувернер	Брајан Сандовал
Службени језик	енглески
Површина	286.367 km²
- Копно	284.396 km²
- Вода	1.971 km²
Становништво (2008.)
- Број	2.600.167
- Густина насељености	7,03/km²
Проглашење за савезну државу САД
- Датум	31. октобар 1864.
- Поредак	36.
Временска зона	Pacific: UTC-8/-7 (већи део) Mountain: UTC-7/-6 (град Западни Вендовер, од 1999.)
Географска ширина	35°′N — 42°N
Географска дужина	114°2′W — 120°W
Ширина	519 km
Дужина	788 km
Висина
- Највиша	4005 m
- Најнижа	146 m
Скраћенице
- Поштанска	NV
- ISO 3166-2	US-NV
Интернет страница	www.nv.gov

Невада је савезна држава на западу САД, коју окружују савезне државе Калифорнија, Орегон, Ајдахо, Јута и Аризона. По величини је 7. у САД. Главни град јој је Карсон Сити, а највећи Лас Вегас. Невада је по броју становника 35. у САД. Простире се на површини од 286.585 km², на којој живи 2.600.167 становника (2008). Преко 2/3 популације Неваде живи у околини и у Лас Вегасу. Име је добила по планини Сијера Неваде које се кроз њу простиру. Невада има неколико надимака један он њих је Сребрна држава због велике улоге сребра у историји Неваде, такође је зову Држава рођена у бици зато што је постала савезна држава за време грађанског рата.

Клима

Невада важи за најсувљују државу САД што по природи и географији и јесте. Суву климу употпуњавају пустињски и полу-пустињски предели који чине већи де површине саме државе. Неваду одликују високе дневне летње температуре које иду и до 52 °С али насупрот њима веома ниске ноћне температуре чак -46 °С. зиме у северним крајевима Неваде су дуге и веома хладне, док у јужним крајевима су кратке и не тако хладне.

Историја

Историја пре 1864.

Историја Неваде је почела открићем великих количина ретких метала (злата и сребра) 1859. године.

Присједињавање САД-а

Права историја Неваде почиње одвајањем посебне државе Неваде од Јуте 1861, име је добила по планини која се кроз њу простире — Сијера Неваде (у преводу са шпанског - снежна планина). Године 1864. уз залагање председника САД Невада је присједињена као 36. савезна држава. Статус Неваде као рудом богате земље је помогло Унији у својој индустријализацији. Невада је примећена као једна од једине 2 земље које су значајније прошириле територију после присједињавања Унији. Разлог томе је било само богатство Неваде у виду злата и сребра које је било преко потрбно Унији за опорављање од грађанског рата који се тек завршио, Невада је проширена на рачун Јуте и Новог мексика. Рударство је обликовало како економију тако и историју Неваде. Оно је веома повољно утицало на економију државе, настајали су многи мањи и већи градови. У овом периоду појам Дивљи запад је стварно добио на значењу зато што је та златна грозница привукла не само поштене раднике него и лопове и бандите који су у целој држави стварали проблеме. Али како су се откривале све веће и веће наслаге злата дошло је до трансформације некада малих рударским места у праве градове.

Коцкање и рад

Нерегулисано коцкање, у малим рударским градовима у којима су обогаћени рудари коцкали и пијанчили зарађени новац по баровима, које је било незаконито 1909. као део владиног националног пројекта антикоцкарског похода. То је проузроковало пад рударских активности и успоравање аграрног сектора, за време велике депресије Невада поново легализује коцкање од 1931. Одобрење је стигло осам дана после владиног уговора о изградњи Хуверове бране (која је требала помоћи да се САД извуче из кризе отварањем нових радних места).

Нуклеарна тестирања

У Невади су за време хладног рата тестиране многе нуклеарне бомбе. Место за тестирање се налазили 105 км северозападно од Лас Вегаса. То место је обухватало отприлике 3.500 км2 пустиње. Тестови су почели 27. јануара 1951. бацањем нуклеарне бомбе од од једне килотоне ТNТ-а. Последњи тест је урађен 1962. Мерењем радијације у земљи на тој локацији, та локација је позната као локација која има највише нуклеарних детонација у САД.

Демографија

Раст популације
година -- поп. -- %±
1860 -- 6,857 -- -
1870 -- 42,941 -- 526.2%
1880 -- 62,266 -- 45.0%
1890 -- 47,355 -- −23.9%
1900 -- 42,335 -- −10.6%
1910 -- 81,875 -- 93.4%
1920 -- 77,407 -- −5.5%
1930 -- 91,058 -- 17.6%
1940 -- 110,247 -- 21.1%
1950 -- 160,083 -- 45.2%
1960 -- 285,278 -- 78.2%
1970 -- 488,738 -- 71.3%
1980 -- 800,493 -- 63.8%
1990 -- 1,201,833 -- 50.1%
2000 -- 1,998,257 -- 66.3%
2010 -- 2,700,551 -- 35.1%