Владимир Јорга
Владимир Јорга | |
---|---|
Лични подаци | |
Надимак | Вава |
Датум рођења | 10. јул 1939. |
Место рођења | Београд, Краљевина Југославија |
Каријера | |
Борилачка вештина | Фудокан, Шотокан |
Учитељ | Тетсуји Мураками Таиџи Касе Хидетака Нишијама |
Ранг мајсторства | Соке, Црни појас 10. Дан |
Владимир Јорга (Београд, 10. јул 1939) универзитетски је професор, доктор спортске медицине, пионир каратеа СФР Југославије, оснивач Карате савеза Југославије и Југословенског традиционалног каратеа. Старији је брат др Илије Јорге. Носилац је црног појаса (Соке 10. дан)
Редовни професор хигијене и медицинске екологије на Медицинском факултету у Београду у пензији.
Био је врхунски спортиста и вишегодишњи шампион Југославије у каратеу, а први пут је постао Универзитетски шампион, као студент медицине 1963. године. Први је инструктор каратеа у СФР Југославији а његов први ученик је био његов брат Илија.[1]
Врхунски спортиста остаје све до 1975. године. Из тог периода је и изузетно разумевање проф. др Владимира Јорге за врхунске спортисте.
Касније, као тренер југословенске карате репрезентације, судија и професор на Универзитету у Београду, декан на Међународном факултету за спорт при Европском Центру за мир и развој, Шеф Катедре за спортску медицину, дао је свој велики допринос да се традиционалне вредности карате-до научно истражује и потврди, да се популаризује у Југославији и широм света.
У овој области урадио је и објавио у домаћим и међународним стручно медицински и спортским часописима преко 170 научних радова. Такође је објавио преко 12 приручника и књига из области традионалног каратеа.
Проф. др Владимир Јорга је биран за првог председника Југословенске карате организације још далеке 1968. године и кроз међународну карате организацију давао је свој допринос развоју традионалног каратеа.
Потпредседник је Светске Федерације Традиционалног Каратеа [2] и председник Европске Федерације Традиционалног Каратеа.[3][4] Био је ученик и сарадник карате покојног мајстора Хидетаке Нишијаме.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Јорга 1998, стр. 165.
- ^ ITKF
- ^ „ETKF”. Архивирано из оригинала 29. 9. 2007. г. Приступљено 31. 5. 2007.
- ^ Сенсеј Др. В. Јорга
Литература[уреди | уреди извор]
- Бубало, Славко (2005). Мала карате енциклопедија. Вуковар. ISBN 978-953-95174-0-1.
- Јорга, Илија (1998). Традиционални Фудокан карате - Мој пут. Фудокан прес Интернационал Београд/Берлин/Москва/Амстердам.COBISS.SR 146038023