10. јул
Из Википедије, слободне енциклопедије
10. јул (10.7.) је 191. дан године по грегоријанском календару (192. у преступној години). До краја године има још 174 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| јул | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 |
| 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 |
| 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 |
| 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 |
| 29 | 30 | 31 | ||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 10. јул
- 1461. — Стефан Томашевић постао краљ Босне
- 1553. — Џејн Греј, праунука Хенрија VII, крунисана за краљицу Енглеске, 9 дана касније свргла је Елизабета I Тјудор
- 1609. — У Минхену је основана Католичка лига као одговор на оснивање Протестантске уније (1608), што је појачало тензије у Немачкој које су довеле до избијања Тридесетогодишњег рата (1618-48) у централној Европи.
- 1774. — Након шестогодишњег рата, Русија и Турска склопиле су Кучук-Кајнарџијски мир којим је Турска изгубила Крим, прихватила руско-турску границу на Бугу и признала Русији покровитељска права над Влашком и Молдавијом, као и над православним поданицима у Турској.
- 1897. — У борби за превласт на подручју горњег Нила, француске трупе запоселе су Фешоуде (Кодок) у Судану, што је изазвало озбиљну кризу у англо-француским односима. Компромисним решењем 1899. године, Француска је добила западни Судан, а долина Нила остала је под британском контролом.
- 1940. — Нападом најмање 70 немачких бомбардера на циљеве у јужном Велсу, у Другом светском рату почела је Битка за Британију. Победа британског ваздухопловства у септембру присилила је Немце да дефинитивно одустану од инвазије на Велику Британију.
- 1940. — Француска Народна скупштина поверила је власт маршалу Анрију Петену, који је током Другог свеског рата предводио колаборационистичку владу са седиштем у Вишију.
- 1943. — Англо-америчке трупе у Другом светском рату искрцале су се на Сицилију.
- 1953. — Совјетски лидер Никита Хрушчов сменио је министра унутрашњих послова Лаврентија Берију, блиског Стаљиновог сарадника и егзекутора у стаљинистичким чисткама. Берија је касније ухапшен, осуђен на смрт и стрељан.
- 1962. — Из Кејп Каневерала лансиран је први амерички телекомуникациони сателит „Телстар“, који је омогућио пренос ТВ програма преко Атлантског океана.
- 1973. — Бахамска острва су стекла независност у оквиру Британског Комонвелта, после 190 година британске колонијалне владавине.
- 1976. — Због пуцања вентила у хемијској фабрици „Икмеза“ у близини Милана, облак хемијских материја, међу којима и диоксина, тешко је загадио четири општине. Севеза, Меда, Дезио и Чезена. То је била прва еколошка несрећа те врсте у Европи.
- 1992. — Амерички суд осудио је бившег панамског диктатора Мануела Норијегу на 40 година затвора јер је дозволио кријумчарење дроге у Панами.
- 1992. — Завршиле се демонстрације у Београду 1992. - Студентски протест.
- 1994. — Леонид Кучма победио је на председничким изборима у Украјини.
- 1995. — Војне власти ослободиле су из шестогодишњег кућног притвора вођу бурманске опозиције и добитницу Нобелове награде за мир Аунг Сан Су Цхи.
- 1999. — Шест афричких влада потписало је споразум о прекиду ватре, чиме је окончан грађански рат у Демократској Републици Конго. Споразум је потписан без учешћа побуњеничких група инволвираних у сукобе.
- 2000. — У гомили смећа која се срушила на сиротињско насеље, названо Обећана земља, у Манили (Филипини) страдало је више од 200 људи.
- 2001. — Цртеж Леонарда да Винчија продат је у аукцијској кући Кристи'с за рекорних 8,1 милиона фунти (11,4 милиона долара).
- 2011. — Потопљена ријечна крстарица Булгарија, при чему је страдало 105 путника.
Рођења [уреди]
- 1509. — Жан Калвин, швајцарски теолог француског порекла. (†1564.)
- 1788. — Епископ Платон Атанацковић, српски епископ и писац. (†1867.)
- 1830. — Камил Писаро, француски сликар и графичар. (†1903.)
- 1856. — Никола Тесла, научник и проналазач на пољу електротехнике и радио-технике. (†1943.)
- 1871. — Марсел Пруст, француски интелектуалац и писац. (†1982.)
- 1895. — Карл Орф, немачки композитор.
- 1920. — Владан Недић, српски књижевни историчар
- 1926. — Павле Вуисић, српски глумац. (†1988.)
- 1939. — Владимир Јорга, универзитетски професор, мајстор каратеа
- 1942. — Мирјана Марковић, супруга бившег председника Србије и СРЈ Слободана Милошевића
- 1973. — Нелсон де Хезус Силва, познатији као Дида, бразилски фудбалски голман
Смрти [уреди]
- 138. — Хадријан, римски цар. (* 76.)
- 1099. — Ел Сид, шпански национални јунак.
- 1584. — Вилем I Ћутљиви, први наследни намесник Холандије.
- 1584. — Пол Морфи, амерички шахиста