Ја, Данијел Блејк

С Википедије, слободне енциклопедије
Ја, Данијел Блејк
Филмски постер
Изворни насловI, Daniel Blake
Жанрдрама
РежијаКен Лоач
СценариоПол Лејверти
ПродуцентРебека О’Брајан
Главне улогеДејв Цоунс
Хејли Сквајерс
МузикаЏорџ Фентон
СниматељРоби Рајан
МонтажаЏонатан Морис
Студио
Година2016.
Трајање100 минута
Земља УК
 Француска
Језикенглески
Зарада15,8 милиона долара[1]
IMDb веза

Ја, Данијел Блејк је драмски филм из 2016. који је написао Пол Лејверти и режирао Кен Лоуч. У филму глуми Дејв Џонс као Данијел Блејк, средовечни човек коме је ускраћена накнада за запошљавање и подршку упркос томе што га је лекар прогласио неспособним за рад. Хејли Сквајерс глуми Кејти, самохрану мајку са којом се Данијел спријатељи.

Филм је освојио Златну палму на Филмском фестивалу у Кану 2016, Награду публике на Међународном филмском фестивалу у Локарну 2016,[2][3] и награду БАФТА за изванредан британски филм 2017.[4]

Радња[уреди | уреди извор]

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Данијел Блејк, 59-годишњи столар из Њукасла, имао је срчани удар. Иако му лекар није дозволио да се врати на посао, сматра се да је способан да то учини након процене радне способности и одбијен му је државни додатак за запошљавање и подршку. Фрустриран је када сазна да његов доктор није контактиран у вези са овом одлуком и стога се пријављује за жалбу, што му је тешко јер мора да попуни формуларе на мрежи и није компјутерски писмен.

Данијел се спријатељи са самохраном мајком по имену Кејти након што је санкционисана јер је каснила на састанак у Центру за запошљавање. Кејти и њена деца су се управо преселили у Њукасл из склоништа за бескућнике у Лондону, јер у Лондону нема приступачног смештаја. Данијел помаже породици тако што поправља предмете, учи их како да греју собе без струје и прави дрвене играчке за децу.

Током посете банци хране, Кејти се расплаче, пошто је преплавила глад јер је хранила своју децу уместо себе. Након што је ухваћена у крађи у супермаркету, чувар јој тајно нуди посао проститутке. Данијел је изненади појавом у јавној кући у коју иде да ради и моли је да одустане од посла, али она у сузама инсистира да нема другог начина да прехрани своју децу.

Као услов за добијање накнаде за тражење посла, Данијел мора да настави да тражи посао. Одбија посао у баштенском центру јер му доктор још не дозвољава да ради. Када му његов радни тренер каже да мора више да ради да би нашао посао или да буде санкционисан, Данијел спрејом исписује „Ја, Данијел Блејк, захтевам датум жалбе пре него што умрем од глади“ на страни зграде. Зарађује подршку пролазника, укључујући и друге људе који траже бенефиције, али га полиција хапси и упозорава. Данијел продаје већину својих ствари и постаје пустињак. Из депресије га извлачи Кејтина ћерка, Дејзи, која му доноси домаћи оброк да му се одужи за његову доброту.

На дан Данијелове жалбе, Кејти га прати у трибунал, где саветник за социјалну помоћ говори Данијелу да његов случај изгледа обећавајуће. Видевши судију и доктора који ће одлучити о његовој судбини, Данијел постаје узнемирен и оправдава се да бу користио тоалет, где доживи нови срчани удар и умире у 60. години. Кејти чита говор на његовој сахрани јавног здравља, укључујући Данијелов говор који је намеравао да прочита на својој жалби. Говор описује његова осећања о томе како га је систем социјалне помоћи у Великој Британији изневерио и наводи: „Ја нисам мрља на екрану рачунара или националног броја осигурања, ја сам мушкарац“.

Глумачка подела[уреди | уреди извор]

Продукција[уреди | уреди извор]

Главно снимање почело је у октобру 2015. у Њукаслу на Тајни и околини.[5] Филм је продуцирала Ребека О’Брајан[6] за Sixteen Films, Why Not Productions и Wild Bunch уз подршку Британског филмског института и BBC Films.[7] О’Брајан се у почетку обратио филмском одељењу Канала 4 за финансирање. Након одлагања, О’Брајан је рекла да јој је Канал 4 рекао да финансирање није доступно јер „већ покривамо дато подручје јер радимо Benefits Street.[8]

Пријем[уреди | уреди извор]

Ја, Даниел Блаке је Лоучов највећи успех на благајнама у Уједињеном Краљевству.[9] На веб страници Rotten Tomatoes, филм има оцену одобравања од 92%, на основу 184 рецензије, са просечном оценом 8,01/10. Консензус сајта гласи: „Ја, Данијел Блејк означавам још једно добро испричано поглавље у снажно популистичкој филмографији редитеља Кена Лоуча“.[10] На Метакритик-у, филм има оцену 78 од 100, на основу 31 критике, што чини „генерално повољне критике“.[11]

Пишући за Гардијан, Марк Кермод је филму дао пет од пет звездица.[12]

Наслеђе[уреди | уреди извор]

Године 2017, Дејв Џонс је учествовао у соло емисији на Единбуршком Фринџу: И, Филум Стар је забележио како се Дејвов живот променио од успеха филма, и добио је похвалне критике.[13]

Стендап комична емисија под називом I, Tom Mayhew изведена је у Единбург Фринџ у августу 2019. Стендап комичар Том Мејхју је претходно био на социјалној помоћи више од три године у Великој Британији и био је инспирисан да напише емисију након што је одгледао филм.[14] Представа је била хваљена од стране критике, па је у јануару 2020. пребачена на распродату представу у Сохо театру.[15]

Политички коментари[уреди | уреди извор]

Тадашњи државни секретар Конзервативне партије за рад и пензије, Ијан Данкан Смит, рекао је да је филм неправедан и критиковао његов приказ особља Центра за запошљавање: „Ова идеја да вас сви желе да згњече, мислим да је стварно нашкодила особљу центру за запошљавање које себе не види као такве“.[16] Продуцент филма Ребека О’Брајан, одговорила је да Данкан Смит „живи у облацима”.[17]

У епизоди Би-Би-Си-јевог тематског дебатног програма Question Time од 27. октобра 2016, у којој је Лоуч био учесник панела, тадашњи пословни секретар Конзервативне странке Грег Кларк описао је филм као „измишљен“ и рекао: „Тежак је посао администрирање система социјалне помоћи. Особље Одељења за рад и пензије мора да доноси невероватно тешке одлуке и мислим да би требало да имају нашу подршку у доношењу тих одлука." Лоуч је одговорио критикујући притисак под којим је особље ДВП-а: „Разговарали смо са стотинама људи који раде у ДВП-у под вашим вођством и упутствима, и речено им је да санкционишу људе. Ако их не санкционишу, у невољи су“. Касније је рекао: „Када сте санкционисани, ваш живот је приморан у хаос, а људи иду у банке хране. Како можемо да живимо у друштву где се глад користи као оружје?"[18]

Тадашњи вођа Лабуристичке партије, Џереми Корбин, појавио се на лондонској премијери филма и похвалио филм на својој Фејсбук страници.[19] Током премијерских питања 2. новембра 2016, Корбин је критиковао неправедност социјалног система и саветовао тадашњој премијерки Терези Меј да погледа филм.[20]

Награде[уреди | уреди извор]

Листа награда и номинација
Награда Датум Категорија Добитник/Добитници Резултат Референца
Асоцијација филмских критичара Аустралије 7. март 2017. Најбољи интернационални филм (енглески језик) Ја, Данијел Блејк Номинација [21]
Награде БАФТА 12. фебруар 2017. Најбољи филм Ребека O'Брајан Номинација [22]
Најбоља глумица у споредној улози Хејли Сквајерс Номинација
Најбоља режија Кен Лоач Номинација
Најбољи оригинални сценарио Пол Лејверти Номинација
Најбољи британски филм Пол Лејверти, Кен Лоач and Ребека O'Брајан Освојено
Британске независне филмске награде 4. децембар 2016. Најбољи британски независни филм Ја, Данијел Блејк Номинација [23]
Најбољи редитељ Кен Лоач Номинација
Најбољи глумац Дејв Џонс Освојено
Најбоља глумица Хејли Сквајерс Номинација
Новајлија који највише обећава Дејв Џонс Номинација
Хејли Сквајерс Освојено
Најбољи сценарио Пол Лејверти Номинација
Филмски фестивал у Кану 22. мaј 2016. Зкатна палма Кен Лоач Освојено [24]
Palm DogManitarian награда Кен Лоач Освојено
Награде Сезар 24. фебруар 2017. Најбољи страни филм Кен Лоач Освојено [25]
Филмски фестивал у Денверу 14. новембар 2016. Специјална награда публике: Најбоља глумица Хејли Сквајерс Освојено [26]
Награде Емпајер 19. март 2017. Најбољи британски филм Ја, Данијел Блејк Освојено [27]
Најбољи редитељ Кен Лоач Номинација
Најбољи мушки новајлија Дејв Џонс Освојено
Најбољи женски новајлија Хејли Сквајерс Номинација
Европске филмске награде 10. децембар 2016. Најбољи филм Ја, Данијел Блејк Номинација [28]
Најбољи редитељ Кен Лоач Номинација
Најбољи глумац Дејв Џонс Номинација
Најбољи сценариста Пол Лејверти Номинација
Evening Standard British Film награде 8. децембар 2016. Најбољи филм Ја, Данијел Блејк Освојено [29]
Најбољи глумац Дејв Џонс Номинација
Најбоља споредна глумица Хејли Сквајерс Освојено
Најбољи сценарио Пол Лејверти Номинација
Награда за најснажнију сценру Ја, Данијел Блејк Освојено
Златни парадајз награде 12. јануар 2017. Најбољи британски филм 2016. Ја, Данијел Блејк Треће место [30]
Интернационални филмски фестивал у Локарну 13. август 2016. Награда публике Кен Лоач Освојено [3]
Круг лондонских филмских критичара 22. јануар 2017. Филм године Ја, Данијел Блејк Номинација [31]
Британски/Ирски Филм године Ја, Данијел Блејк Освојено
Британски/Ирски глумац године Дејв Џонс Номинација
Британска/Ирска глумица године Хејли Сквајерс Номинација
Magritte награде 3. фебруар 2018. Најбољи страни филм у копродукцији Ја, Данијел Блејк Номинација [32]
Круг њујоршких филмских критичара 11. децембар 2016. 12 најбољих филмова Ја, Данијел Блејк Освојено [33]
Интернационални филмски фестивал Сан Себастијан 24. септембар 2016. Награда публике: Најбољи филм Кен Лоач Освојено [34]
Интернационални филмски фестивал у Стокхолму 20. новембар 2016. Награда публике: Најбољи филм Кен Лоач Освојено [35]
Интернационални филмски фестивал у Ванкуверу 14. октобар 2016. Најпопуларнији интернационални дугометражни филм Кен Лоач Освојено [36]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „I, Daniel Blake (2016)”. Box Office Mojo. Приступљено 23. 11. 2020. 
  2. ^ Lee, Benjamin (22. 5. 2016). „Cannes 2016: Ken Loach's I, Daniel Blake wins the Palme d'Or - live!”. The Guardian. Приступљено 22. 5. 2016. 
  3. ^ а б „Palmarès 2016”. Locarno. 
  4. ^ „2017 Film Outstanding British Film”. BAFTA. Приступљено 21. 8. 2017. 
  5. ^ Hodgson, Barbara (8. 11. 2015). „Award-winning director Ken Loach takes to the streets of Newcastle to shoot his latest feature film”. Evening Chronicle. Newcastle upon Tyne. Приступљено 25. 5. 2016. 
  6. ^ „Team Album > Rebecca O'Brien”. Sixteen Films. Архивирано из оригинала 18. 5. 2016. г. Приступљено 26. 5. 2016. 
  7. ^ Gleiberman, Owen (12. 5. 2016). „Cannes Film Review: 'I, Daniel Blake'”. Variety. Приступљено 25. 5. 2016. 
  8. ^ Chakrabortty, Aditya (10. 10. 2019). „Ken Loach: ‘The airwaves should be full of outrage’”. The Guardian. Приступљено 15. 10. 2019. 
  9. ^ „'I, Daniel Blake' Is Ken Loach's Most Successful UK Release Ever”. The Film Magazine. 24. 10. 2016. 
  10. ^ „I, Daniel Blake”. Rotten Tomatoes. Приступљено 14. 3. 2020. 
  11. ^ „I, Daniel Blake reviews”. Metacritic. Приступљено 20. 7. 2017. 
  12. ^ „I, Daniel Blake review – a battle cry for the dispossessed”. The Guardian. 23. 10. 2016. 
  13. ^ „Dave Johns: I, Fillum Star”. British Comedy Guide. 27. 7. 2019. 
  14. ^ „I, Tom Mayhew Edinburgh link”. 27. 7. 2019. Архивирано из оригинала 27. 7. 2019. г. 
  15. ^ „I, Tom Mayhew”. Soho Theatre. 8. 1. 2020. Архивирано из оригинала 04. 10. 2022. г. Приступљено 1. 11. 2020. 
  16. ^ „Iain Duncan Smith's predictable response after watching I, Daniel Blake”. The Independent. 28. 10. 2016. 
  17. ^ „I, Daniel Blake producer responds to Toby Young, Iain Duncan Smith”. inews. 28. 10. 2016. 
  18. ^ „Ken Loach and minister Greg Clark clash over 'fictional' I, Daniel Blake on Question Time”. Daily Telegraph. 28. 10. 2016. 
  19. ^ Kelly, Mike (19. 10. 2016). „Jeremy Corbyn urges film fans to go see Tyneside-set I, Daniel Blake”. Chronicle Live. 
  20. ^ „PMQs: Corbyn tells May to watch I Daniel Blake film”. BBC News. 2. 11. 2016. 
  21. ^ „The 2017 AFCA Awards”. Australian Film Critics Association. Архивирано из оригинала 13. 3. 2018. г. Приступљено 28. 2. 2018. 
  22. ^ Ritman, Alex (9. 1. 2017). „BAFTA Awards: 'La La Land' Leads Nominations”. The Hollywood Reporter. Приступљено 10. 1. 2017. 
    - Hipes, Patrick (12. 2. 2017). „BAFTA Awards Winners List (LIVE)”. Deadline Hollywood. Приступљено 12. 2. 2017. 
  23. ^ Evans, Alan (1. 11. 2016). „I, Daniel Blake leads British independent film award nominations”. The Guardian. Приступљено 1. 11. 2016. 
  24. ^ „Cannes 2016”. The Guardian. Приступљено 22. 5. 2016. 
  25. ^ „PALMARÈS 2017 - 42 ÈME CÉRÉMONIE DES CÉSAR”. Académie des Arts et Techniques du Cinéma. Архивирано из оригинала 19. 3. 2016. г. Приступљено 24. 2. 2017. 
  26. ^ „AWARD WINNERS FOR 39th DENVER FILM FESTIVAL”. Denver Film Festival. Архивирано из оригинала 29. 11. 2016. г. Приступљено 5. 12. 2016. 
  27. ^ Nugent, John (19. 3. 2017). „Three Empire Awards 2017: Rogue One, Tom Hiddleston And Patrick Stewart Win Big”. Empire. Приступљено 19. 3. 2017. 
  28. ^ Evans, Alan (7. 11. 2016). „Toni Erdmann leads nominations at European film awards”. The Guardian. Приступљено 11. 12. 2016. 
  29. ^ Moore, William (17. 11. 2016). „Evening Standard British Film Awards - The Longlist”. London Evening Standard. Приступљено 29. 11. 2016. 
    - Norum, Ben (9. 12. 2016). „Evening Standard British Film Awards: Kate Beckinsale and Hugh Grant Crowned”. London Evening Standard. Приступљено 9. 12. 2016. 
  30. ^ „Golden Tomato Awards - Best of 2016”. Rotten Tomatoes. 12. 1. 2017. 
  31. ^ „'Moonlight' and 'Love and Friendship' Lead London Film Critics' Circle Nominations”. Variety. 20. 12. 2016. Приступљено 20. 12. 2016. 
  32. ^ Degré, Michaël (11. 1. 2018). „Magrittes 2018: vers un match Streker-Belvaux?”. L'Avenir (на језику: француски). Приступљено 16. 1. 2018. 
  33. ^ „'Moonlight' Named Best Picture by New York Film Critics Online Association”. The Hollywood Reporter. 11. 12. 2016. Приступљено 11. 12. 2016. 
  34. ^ Rosser, Michael (19. 8. 2016). „San Sebastian: 'I, Daniel Blake', 'Fire At Sea' in Pearls line-up”. Screen Daily. Приступљено 11. 12. 2016. 
  35. ^ Ramsay, Angela. „Ken Loach's I, DANIEL BLAKE Wins Stockholm Audience Award at Stockholm Film Fest”. Vimooz. Архивирано из оригинала 20. 12. 2016. г. Приступљено 11. 12. 2016. 
  36. ^ „Maudie Wins Coveted VIFF Super Channel People's Choice Award” (Саопштење). Greater Vancouver International Film Festival Society. 14. 10. 2016. Архивирано из оригинала 18. 10. 2016. г. Приступљено 18. 10. 2016. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ја,_Данијел_Блејк&oldid=26412119”