Краљев говор

Из Википедије, слободне енциклопедије
Краљев говор

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов The King's Speech
Режија Том Хупер
Продуцент Ијан Канинг
Емил Шерман
Гарет Анвин
Џефри Раш
Сценарио Дејвид Сајдлер
Главне улоге Колин Ферт
Хелена Бонам Картер
Џефри Раш
Гај Пирс
Тимоти Спол
Џенифер Или
Мајкл Гамбон
Дерек Џекоби
Музика Александер Депла
Сниматељ Дени Коен
Монтажа Тарик Анвар
Година 2010.
Трајање 118 мин
Земља Уједињено Краљевство Уједињено Краљевство
Награде Оскар за најбољи филм
Језик енглески
Буџет £30 милиона[1]
Зарада $414,211,549 [2]
Званична презентација
IMDb веза

Краљев говор (енгл. The King's Speech) је британски историјски филм који је 2010. по сценарију Дејвида Сајдлера режирао Том Хупер.

Радња[уреди]

Радња филма је смештена у Британији пред Други светски рат. Главни лик Џорџ VI, будући краљ (Колин Ферт) оптерећен муцањем којег Лајонел Лог, његов логопед покушава алтернативним методама излечити у време непосредно пред и за време уставне кризе коју је изазвао Албертов брат, краљ Едвард VIII од Уједињеног Краљевства.

Историјска тачност[уреди]

Колин Ферт и Хелена Бонам Картер као војвода и војвоткиња од Јорка

Према сценаристи Дејвиду Зајдлеру, редитељ Том Хупер је инсистирао да историјска тачност буде што је могуће већа, а њих двојица су заједно радили на сценарију пуна четири месеца како би из њега извукли што више и како би били сигурни да су обезбедили аутентичност.[3] Према интервјуу који је ББЦ-ју дао унук Лајонела Лога, филмска екипа је постала свесна постојања дневника са Логовим оригиналним белешкама о његовом лечењу војводе само девет недеља пре почетка снимања.[4] У том тренутку су се вратили на дорађивање сценарија како би обухватили сазнања из Логове заоставштине.[3] Хупер је изјавио како су неке од незаборавних раченица у филму директни цитати из Логовог дневника.[5]

Ипак, извесне измене су уведене због уметничке слободе и драматуршког тока радње. Професор Кети Шулц је указала на чињеницу да је филм хронолошки сузио радњу на период од неколико година. Војвода од Јорка је заиста почео да сарађује са Лајонелом Логом у октобру 1926, десет године пре избијања абдикационе кризе.[6] Напредак у говору је било могуће приметити већ у року од неколико месеци, а не година како се сугерише у филму: у новинском интервјуу из 1952. године, Лог је рекао да је војвода отворио аустралијски Парламент у Канбери чврсто и без муцања 1927. године, односно само седам месеци након почетка њихове сарадње.[7]

Критике и награде[уреди]

Критика је добро примила филм који је освојио неколико престижних филмских награда заједно са Оскаром за 2010. у категорији најбољи филм.[8]

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Колин Ферт Џорџ VI
Хелена Бонам Картер Елизабет Бовс-Лион
Џефри Раш Лајонел Лог
Гај Пирс Едвард VIII
Тимоти Спол Винстон Черчил
Џенифер Или Миртл Лог
Мајкл Гамбон Џорџ V
Дерек Џекоби Козмо Ланг
Ентони Ендруз Стенли Болдвин
Ив Бест Волис Симпсон
Фреја Вилсон Принцеза Елизабета
Рамона Маркез Принцеза Маргарет
Клер Блум Марија од Тека

Референце[уреди]

  1. ^ „Never mind the Baftas ... who will get The King's Speech riches? | Film | guardian.co.uk“ Приступљено 28.02.2011. 
  2. ^ „The King's Speech (2010) - Box Office Mojo“ Приступљено 26.8.2013. 
  3. ^ а б „Interview with David Seidler“. Creativescreenwritingmagazine.blogspot.com Приступљено 1. 3. 2011. 
  4. ^ „Finding the real King's Speech“. www.bbc.co.uk Приступљено 4. 1. 2011. 
  5. ^ Wotzke, Anders (12. 12. 2010.). „Interview: THE KING’S SPEECH director Tom Hooper“. Cut Print Review Приступљено 1. 3. 2011. 
  6. ^ Schultz, Cathy (4. 1. 2011.). „History in the Movies“ Приступљено 1. 3. 2011.. 
  7. ^ Gordon, John (7. 2. 1952). „He Came To London Unknown - And Gave The King The Power To Speak“. Daily Express. 
  8. ^ „BBC News - Oscars 2011: Film Council basks in King's Speech glory“ Приступљено 28.02.2011. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :