Петпарачке приче

Из Википедије, слободне енциклопедије
Петпарачке приче

{{{опис_слике}}}

Режија Квентин Тарантино
Продуцент Лоренс Бендер
Сценарио Квентин Тарантино
Роџер Ејвари
Главне улоге Џон Траволта
Самјуел Л. Џексон
Ума Терман
Брус Вилис
Харви Кајтел
Тим Рот
Аманда Пламер
Марија де Медеирос
Винг Рејмс
Ерик Столц
Розана Аркет
Кристофер Вокен
Жанр акција
Издавачка кућа Мирамакс филмс
Година 1994
Трајање 2 сата и 34 минута
Земља САД
Језик Енглески
Буџет 8.500.000 америчких долара
IMDb веза

Петпарачке приче“ (енгл. Pulp Fiction) је амерички акциони филм из 1994. у режији Квентина Тарантина. Познат је по нелинеарној радњи, еклектичном дијалогу, ироничној мешавини хумора и насиља и референци из филма и популарне културе. Номинован је за седам Оскара, укључујући најбољи филм; Тарантино и Авери су освојили награду за најбољи оригинални сценарио. На Филмском фестивалу у Кану је награђен Златном палмом. Велики комерцијални успех ревитализовао је каријеру главног глумца, Џона Траволте, који је био номинован за Оскара, као и Самјуел Л. Џексон и Ума Турман.

Наслов филма односи се на шунд часописе и криминалистичке романе из средине двадесетог века, познате по сликовитим описима насиља и испразним дијалозима. Радња је, као и у другим Тарантиновим делима, нелинеарна. Критичари су филм због његове саморефлексије и неконвенционалне структуре назвали првим примером постомодерног филма. Петпарачке приче послужиле су као инспирација за многе касније филмове који су преузели одређене елементе његовог стила. Природа његове продукције, маркетинга и дистрибуције и накнадне профитабилности снажно су утицали на подручје независне кинематографије.

Синопсис[уреди]

Филм чини неколико прича које су међусобно повезане. У њима су описане судбине двојице „ситнијих“ мафијаша, једног професионалног боксера који није испоштовао (незаконити) договор да изгуби меч и жене једног мафијашког боса, склоне предозирању дрогама.[1]

Улоге[уреди]

Зарада[уреди]

  • Зарада у САД — 107.928.762 америчких долара
  • Зарада у иностранству — 106.000.000 америчких долара
  • Зарада у свету — 213.928.762 америчких долара

Награде[уреди]

Филм је освојио укупно 43 награде и 40 номинација. Добио је награду Оскар за најбољи сценарио, 1995, а номинован је за још шест оскара; између осталих, Траволта је био номинован за најбољу мушку улогу, Џексон и Терман за споредне, а сам Тарантино за најбољег режисера. Исте године, филм је освојио награду Сатурн за најбољи филм Удружења за СФ, фантазију и хорор филмове у САД, БАФТА награде за најбољи сценарио и епизодну мушку улогу (Џексон) у Уједињеном Краљевству, Глобус за најбољи сценарио, као и МТВ награде за најбољи филм и најбољу сцену плеса, коју су одиграли Ума Терман и Џон Траволта.[1] Годину дана пре тога, филм је освојио и Златну палму на филмском фестивалу у Кану.[2]

Критике[уреди]

У више извора се помиње да је овај филм добио веома позитивне критике[3][4], па је чак оцењен као најбољи филм тог режисера.[5] Окарактерисан је и као филм са „замршеним заплетом и бруталним хумором“.[6]

Занимљивости[уреди]

  • Сви часовници који се појављују у кадровима филма стоје на 4.20.[7]

Референце[уреди]

  1. ^ а б Синемагија: „Петпарачке приче“, Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ „All the Awards—Festival 1994“. Cannes Festival Приступљено 14. 9. 2007. 
  3. ^ Крстарица: „Прошле године у центру пажње - Квентин Тарантино“, Приступљено 23. 4. 2013.
  4. ^ McCarthy, Todd (23. 5. 1994.). Pulp Fiction. Variety Приступљено 20. 9. 2007. 
  5. ^ Политика: Критика филма „Проклетници“: „Петпарачка рециклажа историје“; Дубравка Лакић. 21.8.2009.
  6. ^ Независне новине: „Повратак Квентина Тарантина“; 21.5.2009.
  7. ^ Политикин забавник број 2983. Датум: 10.4.2009. Рубрика: „Јесте ли већ чули да...“ страна: 2. Издаје и штампа: Политика АД.

Спољашње везе[уреди]