Петпарачке приче
| Петпарачке приче | |
|---|---|
|
|
|
| Режија | Квентин Тарантино |
| Продуцент | Лоренс Бендер |
| Сценарио | Квентин Тарантино Роџер Ејвари |
| Главне улоге | Џон Траволта Самјуел Л. Џексон Ума Терман Брус Вилис Харви Кајтел Тим Рот Аманда Пламер Марија де Медеирос Винг Рејмс Ерик Столц Розана Аркет Кристофер Вокен |
| Жанр | акција |
| Издавачка кућа | Мирамакс филмс |
| Година | 1994 |
| Трајање | 2 сата и 34 минута |
| Земља | САД |
| Језик | Енглески |
| Буџет | 8.500.000 америчких долара |
| IMDb веза | |
„Петпарачке приче“ (енгл. Pulp Fiction) је амерички акциони филм из 1994. у режији Квентина Тарантина. Познат је по нелинеарној радњи, еклектичном дијалогу, ироничној мешавини хумора и насиља и референци из филма и популарне културе. Номиниран је за седам Оскара, укључујући најбољи филм; Тарантино и Авери су освојили награду за најбољи оригинални сценарио. На Филмском фестивалу у Кану је награђен Златном палмом. Велики комерцијални успех ревитализовао је каријеру главног глумца, Џона Траволте, који је био номиниран за Оскара, као и Самјуел Л. Џексон и Ума Турман.
Наслов филма односи се на шунд часописе и криминалистичке романе из средине двадесетог века, познате по сликовитим описима насиља и испразним дијалозима. Радња је, као и у другим Тарантиновим делима, нелинеарна. Критичари су филм због његове саморефлексије и неконвенционалне структуре назвали првим примером постомодерног филма. Петпарачке приче послужиле су као инспирација за многе касније филмове који су преузели одређене елементе његовог стила. Природа његове продукције, маркетинга и дистрибуције и накнадне профитабилности снажно су утицали на подручје независне кинематографије.
Садржај |
Синопсис[уреди]
Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма.Филм чини неколико прича које су међусобно повезане. У њима су описане судбине двојице „ситнијих“ мафијаша, једног професионалног боксера који није испоштовао (незаконити) договор да изгуби меч и жене једног мафијашког боса, склоне предозирању дрогама.[1]
Улоге[уреди]
- Џон Траволта (Винсент Вега)
- Самјуел Л. Џексон (Џулс Винфилд)
- Ума Терман (Мија Волас)
- Харви Кајтел (Винстон Вулф)
- Тим Рот (Пампкин)
- Аманда Пламер (Хани Бани)
- Ерик Столц (Ленс)
- Брус Вилис (Буч Кулиџ)
- Винг Рејмс (Марселус Волас)
- Розана Аркет (Џоди)
- Кристофер Вокен (капетан Кунс)
- Питер Грин (Зед)
- Марија де Медеирос (Фабијен)
- Стив Бусеми (Бади Холи)
- Квентин Тарантино (Џими)
- Лоренс Бендер (Дугокоси јапи пропалица)
Зарада[уреди]
- Зарада у САД — 107.928.762 америчких долара
- Зарада у иностранству — 106.000.000 америчких долара
- Зарада у свету — 213.928.762 америчких долара
Награде[уреди]
Филм је освојио укупно 43 награде и 40 номинација. Добио је награду Оскар за најбољи сценарио, 1995, а номинован је за још шест оскара; између осталих, Траволта је био номинован за најбољу мушку улогу, Џексон и Терман за споредне, а сам Тарантино за најбољег режисера. Исте године, филм је освојио награду Сатурн за најбољи филм Удружења за СФ, фантазију и хорор филмове у САД, БАФТА награде за најбољи сценарио и епизодну мушку улогу (Џексон) у Уједињеном Краљевству, Глобус за најбољи сценарио, као и МТВ награде за најбољи филм и најбољу сцену плеса, коју су одиграли Ума Терман и Џон Траволта.[1] Годину дана пре тога, филм је освојио и Златну палму на филмском фестивалу у Кану.[2]
Критике[уреди]
У више извора се помиње да је овај филм добио веома позитивне критике[3][4], па је чак оцењен као најбољи филм тог режисера.[5] Окарактерисан је и као филм са „замршеним заплетом и бруталним хумором“.[6]
Занимљивости[уреди]
- Сви часовници који се појављују у кадровима филма стоје на 4.20.[7]
Референце[уреди]
- ^ а б Синемагија: „Петпарачке приче“, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ „All the Awards—Festival 1994“. Cannes Festival Приступљено 14. 9. 2007
- ^ Крстарица: „Прошле године у центру пажње - Квентин Тарантино“, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ McCarthy, Todd (23. 5. 1994.). „Pulp Fiction“. Variety Приступљено 20. 9. 2007
- ^ Политика: Критика филма „Проклетници“: „Петпарачка рециклажа историје“; Дубравка Лакић. 21.8.2009.
- ^ Независне новине: „Повратак Квентина Тарантина“; 21.5.2009.
- ^ Политикин забавник број 2983. Датум: 10.4.2009. Рубрика: „Јесте ли већ чули да...“ страна: 2. Издаје и штампа: Политика АД.
Спољашње везе[уреди]
- IMDb „Петпарачке приче“ на IMDb ((en))
- Петпарачке приче нa PORT.rs ((sr))
- „Петпарачке приче“ на интернет страници „boxofficemojo.com“
