Јован М. Јовановић (генерал)
| Јован М. Јовановић | |
|---|---|
.jpg) Јован М. Јовановић | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 15. август 1877. |
| Место рођења | Ниш, Османско царство |
| Датум смрти | 27. мај 1941. (63 год.) |
| Место смрти | Солунски залив, Краљевина Грчка |
| Војна каријера | |
| Чин |   Дивизијски генерал |
| Учешће у ратовима | Балкански ратови Први светски рат Други светски рат |
| Одликовања | Орден Карађорђеве звезда са мачевима IV реда (два пута) |
Јован М. Јовановић (Ниш, 15. август 1877 — Солунски залив, 27. мај 1941), био је дивизијски генерал Југословенске војске, учесник балканских ратова и Првог светског рата. Страдао је у Априлском рату у Грчкој 1941. године.
Живот и дело[уреди | уреди извор]
Јован М. Јовановић, рођен је 1877. године у Нишу. Војне школе завршио је 1898. фодине као питомац 28. класе Ниже и 1903. године као полазник 11. калсе Више школе Војне академије.
У ратовима које је Краљевина Србија водила од 1912-1913. био је на служби за Ђенералштабне послове у Моравској дивизији I позива.
У ратовима 1914-18. био је вршилац дужности начелника штаба Моравске дивизије I позива и командант VII пешадијског пука "Краљ Петар I".
После Великог рата од 1918. обављао је дужност начелник штаба Моравске дивизијске области, команданта пешадијске бригаде, помоћника команданта Шумадијске дивизијске облаасти и команданта Босанске дивизијске области.[1]
Дивизијски генерал постао је 1926. Носилац је многих признања међу којима и Карађорђева звезда са мачевима IV реда, два пута и Орден Белог орла са мачевима 4. и 5. степена
На почетку Другог светског рата Јован М. Јовановић је са још три генерала и већом групом официра и војника покушао да се пробије преко Олимпа до грчких лука, надајући се да ће Енглези помоћи и да ће се поново успоставити Солунски фронт као 1915. На његову несрећу, трагично је изгубио живот у Грчкој, у Солунском заливу 27. маја 1941. године, када је брод „Хелена Канавариоти” са 503 југословенска официра и војника које је превозио у немачко заробљеништво налетео на мину и потонуо. На потонулом броду живот је изгубило 214 југословенских старешина, од генерала и пуковника до војника.
Литература[уреди | уреди извор]
- Бјелајац, Миле С. (2004). Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918—1941. Институт за новију историју Србије, Београд. ISBN 978-86-7005-039-6.
- Велики рат Србије, књ. 29, 543, 544.
- П. Опачић, Србија и Солунски фронт, Београд 1984
- Драган Вујичић, Заборављена трагедија, Плава гробница другог рата Вечерње новости, од 24. маја 2015.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ^ Станојевић, Станоје. (1925). Народна енциклопедија српско-хрватско-словеначка, И-М, књига 2. Загреб: Библиографски завод Д.Д. стр. стр. 166.