Јонија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Древна област Анадолије
Јонија (Ἰωνία)
Делос, бивши центар Јоније
Положај Западна Анадолија
Држава постојала: 7-6. век п. н. е. (као Јонска лига)
Језик Јонски грчки
Највећи град Делос
Персијска сатрапијка Јонија (сатрапија)
римска провинција Азија
Локација Јоније
Историја Турске
TurkishEmblem.svg

Овај чланак је део серије о
историји Турске

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Турске

Јонија (грч. Ἰωνία) била је област на централној обали Анадолије у данашњој Турској, најближа Измиру, односно историјској Смирни. Састојала се од најсевернијих делова Јонске лиге коју су чинила грчка насеља. Никада није била јединствена држава, а име је добила по племену Јоњана који су у архајском периоду настанили обале и острва Егејског мора. Јонске државе су се јонскима сматрале на темељу традиције и коришћења источногрчког дијалекта.

Ужа Јонија се састојала од уског обална појаса од Фокеје на северу крај ушћа реке Хермо (данас Гедиз), до Милета на југу крај ушћа реке Маеандер, те је такође укључивала острва Хиос и Самос. Граничила се са Еолијом на северу, Лидијом на истоку и Каријом на југу. Градови у тој регији су играли важну улогу у сукобу Персијског царства и Грка.

Према грчком предању, градове Јоније су основали колонисти с друге стране Егејског мора. Њихово насељавање се повезује с легендарном историјом јонског народа у Атици, односно с тиме да су колонисте водили Нелеј и Андрокло, синови Кодра, посљедњег краља Атине. У складу с тиме се „јонска миграција“, као што су је назвали каснији хронолози, датирала сточетрдесет година након тројанског рата, односно шездесет година након повратка Хераклида на Пелопонез.