Ахеменидско краљевство

Из Википедије, слободне енциклопедије
(преусмерено са Ахеменидско царство)
Застава Ахеменидског царства

Персијско царство (Староперсијско или Ахеменидско царство) је била држава, са политичким центром у данашњем Ирану, која је под влашћу династије Ахеменида од 550. до 330. год п. н. е. представљала доминантну државу на подручју Блиског истока.

Настанак[уреди]

Грци су први дали име Персија цијелом Ирану, што потиче од Парсе, домовине Ахеменида, данашње провинције Фарс. Иран, што значи земља Аријеваца, која је заузимала много већу површину него данашњи Иран и укључивала је дијелове централне Азије, Авганистана и Кавказа. Народи ових регија, повезани иранским језиком и културом, су потекли од номадско индо-европских Аријеваца, који су се доселили на високи плато у другом миленијуму п. н. е.

Од касног шестог вијека п. н. е. је Персијско царство Ахеменидске династије, које је обухватало земље од централне Азије до Инда и од Египта до Средоземног мора, 200 година било највеће и најбоље организовано царство до тада у старом свијету. Било је подељено на сатрапије (провинције), којима су управљали сатрапи. Кир Велики, оснивач овог царства, је по први пут ујединио Ирански плато, који је постао нови центар моћи на Блиском истоку.

Ахеменидска династија[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Ахемениди
Achaemenid Empire En.svg

Кир Велики (559—529. п. н. е.)[уреди]

Кир Велики је дошао на ахеменидски престо 559. п. н. е. као насљедник свога оца Камбиза I, и уједињује неколико персијских и иранских група. Он је такође почео дипломатске односе са Вавилоном и који се онда побунио против Међана, који су владали над Персијанцима. Године 549. п. н. е. он је поразио међанског краља Астијага, ушао у Ектебану и устоличио се за краља Међана и Персијанаца. Дошавши на власт Кир Велики започиње освајачке ратове. У наредне двије до три године осваја Лидију, Ликију, Карију и грчке градове у Јонији.

Наставља освајачке походе крећући се ка истоку и проширује границе царства до Бактрије и Согдијане и уз ријеку Сир Дарију. Након што је завладао Анатолијом и проширио источне дијелове царства Кир је своју пажњу усмјерио на Вавилон, који успјешно осваја почетком октобра 539. п. н. е. Ова побједа је Киру донијела не само Месопотамију него и цијело Вавилонско царство, које се протезало до граница Египта.

Приликом повратка у Иран Кир је погинуо у војном походу на сјевероисточној граници 529. п. н. е. Његово тијело је пренешено у Пасаргаде, престоницу коју је он изградио за себе, наводно на мјесту његове побједе над Астијагом.

Камбиз (529—522. п. н. е.)[уреди]

Након смрти Кира Великог 529. п. н. е. на престо је дошао његов син Камбиз II. Четири године након што је ступио на престо Камбиз II је кренуо на Египат и напредовао све до иза Првог катаракта; такође је преузео контролу над територијама на западу, иза Цирене. Камбиз II је тако делотворно учврстио положај Персије у Египту. Постао је фараон Египта.

Међутим 522. п. н. е. до њега је допрла вијест о побуни у Персији. Док је путовао из Сирије у Персију, Камбиз II је несрећним случајем погинуо. Дарије Велики, војни официр који је био његов копљоноша и који је потицао из једног огранка ахеменидске династије, наставио је пут ка Персији и успјешно угушио устанак.

Дарије (522—486. п. н. е.)[уреди]

Дарије Први Велики


У првим годинама своје владавине Дарије I Велики је кренуо на експедицију у Индију, гдје је анектирао Синд и чак можда и Пенџаб. За владавине Дарија Великог Персијско царство је доживјело највећи процват и укључивало је земље од ријеке Инд на истоку до Либије на западу.

Дарије Велики је извршио територијалну подјелу царства на 20 провинција или сатрапија. На челу њих су били Сатрапи који су били или персијски племићи или чланови краљевске породице. Дарије премјешта престолницу из Пасаргаде у Персеполис, гдје гради прелијепу палату украшену фризом на којем је представљено десет хиљада бесмртника (краљева одана војска).

Пред крај Даријеве владавине почео је велики сукоб са Грцима. Десет година након побуне и њеног гушења у грчким градовима Јоније, Дарије Велики је послао казнену експедицију у Грчку 490. п. н. е.. Међутим, Персијанци су поражени на Маратону. Дарије I Велики је умро 486. п. н. е.

Пад Персије[уреди]

Дарија Великог наслеђује његов син Ксеркс I (486465. п. н. е.). Нови владар је угушио побуну у Египту 485. п. н. е, а три године касније и у Вавилону. У оба случаја је своју побједу попратио окрутношћу, а онда је 480. п. н. е. са војском од 70.000 људи Ксеркс I. кренуо у велики поход на Грчку. Међутим након почетног успјеха, Персијанци су на крају поражени. Други дио Ксерксове владавине је био заокупљен програмом градње у Персеполису и харемским интригама, што је довело до атентата на њега 465. п. н. е. За владавине следећа три краља, између Спарте и Атине водио се Пелопонески рат, а Персија је помагала час једној час другој страни у зависности од личних интереса.

Од касног петог вијека Персијско царство је било жариште сталних сукоба и побуна. 405. п. н. е. успјела је побуна у Египту; три године касније Кир Млађи, брат краља Артаксеркса (405—359. п. н. е.), је унајмио 10.000 грчких плаћеника и кренуо источно да заузме престо, али је поражен у бици. Артаксеркс је вратио провинције сатрапима који су се побунили 373. п. н. е. Владавине посљедних краљева су све почињале и завршавале убиствима, 336. п. н. е. сплеткарење евнуха Бабоса је на престо довело Дарија III. Пет година касније царство је заузео Александар Македонски и оно постаје дио новог хеленистичког свијета.

Религија[уреди]

Религије старог Блиског истока су биле многобожачке. Обожавали су природу. Сунце и Мјесец, ватра, вода и вјетар су им представљали светиње. Њима су приносили жртве: коње и волове. Обред се обављао на олтарима крај којих је вјечно горјела ватра. Над жртвом су читане св. молитве и поливане су светим пићем - хаома, које се затим давало вјерницима.

Зороастријска вера[уреди]

Религију је основао Заратустра (Зороастер је грчки облик) ирански пророк који је према предању живио од 628. до 551. п. н. е. Залагао се против приношења жртава, много богова и против пијења хаоме. По његовом схватању бог се може вољети ако се воли све човјечанство. Зороастријска вјера садржи дуалистички систем у којем су снаге добра, истине и свјетлости, које је створило главно божанство Ахура Мазда, супротстављене силама зла, неистиности мрака, које предводи Ахриман. Постоје добри духови, или ахуре и зли, или деве и сукоб између ових двију супротстављених сила ће на крају резултовати побједом Ахура Мазде.

Ватра, најчистија манифестација Ахура Мазде, је значајна, а кремирање није дозвољено зато што би могло заразити ватру. Умјесто тога, лешеви су стављани под један камен да га животиње не би однијеле и тако загадиле воду и биље. Остављени су тако док их птице не поједу, а затим су њихове кости стављане у урну и закопаване. Пошто су вјеровали да је Сунце прочишћујућа сила, тијела су увијек остављали дању.

Зороастризам још живи као религија. Кад су муслимани покорили Персију и почели убијати оне који нису хтјели да пређу у ислам, једна повећа група Иранаца је одбјегла у Индију, гдје су наставили ширење зороастризма. Данас се називају Парсима, а реч парси значи Персијанци.

Уметност[уреди]

Пасаргада, Персеполис, Суза: величанствени краљевски градови и оличење персијске умјетности. Уз чудан изузетак религиозног градитељства и ликовне умјетности, те се престонице темеље на сјају и пространству краљевских палата, саграђених од камена и сјајно украшених, положених на вештачку зараван, погодну за обављање религиозних и грађанских свечаности; упадљива је важност коју у њима имају тријемови и ападанас, велика престона дворана, наткривена са стубовима.

Велики утицај на персијску умјетност имају цивилизације њихових сусједа: Асирије, Египта и Вавилона. Велики ниски рељефи исклесани у камену којима су украшене краљевске гробнице и подножја тераса су преузети од Асираца. Док је Даријева палата богата монументалним фризовима од бојене опеке карактеристичним за Вавилон.

Златарство[уреди]

Дивно је и на врло високом степену златарство Персије, нарочито Луристана. Као одјек ликовне и анималистичке маште степских народа са слободним и наглим покретима, оно се развија у елегантне форме.

Владари Ахемединске династије[уреди]

Од Кира великог надаље сви су цареви Персијског царства

Александар Македонски осваја Персијско царство и то представља крај династије

Напомена: Текст преузет са сајта http://www.znanje.org уз одобрење.


Спољашње везе[уреди]