Хиос

Из Википедије, слободне енциклопедије

Карта

Општи подаци
Мјесто управе:	Хиос
Површина:	910 km²
Координате:	38° 24' Сј. 26° 1' Ис.
Положај:	Егеји (источни)
Становништво:	52 290(2001)
Густина становништва:	57.46/km²
ISO 3166-2:	GR-85
FIPS-код:	GR50
Ауто ознаке:	`XI`
Број општине:	51xx
Општина:	10
Позивни број	030-22710
Поштански број	82100
HASC:	KH
Веб страна:	www.chios.gr (Енглески и грчки)

Хиос (гр: Χίος) је грчко острво. Острво управно чини најважнију општину у оквиру истоименог округа Хиос. Посједује површину величине од 842 km² и има око 50.000 становника (2000).

[уреди] Положај

Хиос се налази у близини турске обале и припада егејским острвима а при том и јужним Спорадима. Дужина обале износи 213 km, па је при том Хиос пето по величини острво Грчке. Хиос је дуг 48 km, а ширина му износи од 13 до 24 km.

Хиос из свемира, јуни (1996).

[уреди] Мјеста на острву

Хиос-град или грчки Chios-Chora (гр: Χώρα) је име главног мјеста на острву. Хиос-град има отприлике 27.000 становника (2000). Поред овог мјеста, још постојећа мјеста су: Вронтадос - Vrontádos (гр: Βροντάδος), Кардамила - Kardámyla (гр: Καρδάμυλα), Лагада - Lagáda (гр: Λαγκάδα), Волизос - Volissós (гр: Βολισσός), Тсимиана - Thymianá (гр: Θυμιανά), Ненита - Nénita (гр: Νένητα) као и Мастикохорја ("Mastichochoria"), Места - Mestá (гр: Μεστά), Пирги Pyrgí (гр: Πυργί) и Олимпи - Olýmpi (гр: Ολύμποι). Важнија мјеста за инострани саобраћај са одговарајућом инфраструктуром су Карфас - Karfás (гр: Καρφάς), Аја Ермиони - Agia Ermióni (гр: Άγια Ερμιόνη), Коми - Kómi (гр: Κώμη) и Еборио - Emporió (гр: Εμπορειό). Под управу Хиоса рачунају се такође мале сјевероисточне групе острва Инузес - Inoússes (гр: Οινούσσες) и сјеверозападно положено острво Псара - Psará (гр: Ψαρά) и Антипсара - Antípsara (гр: Αντίψαρα)(18 sm).

[уреди] Природне одлике

Унутрашњост острва Хиос са манастиром Неа Мони под заштитом УНЕСКОа

Острво је планинско, а најважнија планина је Пелинео са врхом на 1.297 m н. в., која се налази на северу острва Хиос. Источна обала Хиоса је ниска и плодна, па је погодна за насељавање. Западна обала је каменита и стрма.

Клима у префектури Хиос је у приморским деловима средоземна са топлим и дугим летима и благим и кишовитим зимама. На већим висинама у унутрашњости острва она има нешто ошртију варијанту.

[уреди] Историја

"Масакр на Хиосу" - Ежен Делакроа

Острво Хиос је насељено већ пет миленијума. Археолошке ископине у пећинама Ајос Гале (Agios Gala) датирају из времена 3000 година прије Христа. У близини града Емборио постоје налазишта из времена 2.600-2.000 прије Христа. Први познати краљ на Хиосу називао се Амфиалос (Amphialos) или Амфиклос (Amphiklos), који је на Хиос дошао по једном пророчанству. Касније су се Јоњани из Мале Азије населили на ово острво. Око 700 прије Христа Хиос је био поморска сила и центар културе и трговине. То је било вријеме процвата за острво, а његови становници били су међу најбогатијима у егејском мору. Благостање острва нагло је прекинуто због развлачења персијског царства, које је освојило Хиос 512. п. н. е.. Након што су Персијанци побијеђени у биткама код Саламине и Платеје, такође су протјерани властодршци са Хиоса. Острво је за вријеме Делског савеза доживјело свој други процват. Овај период завршио се Пелопонеским ратом, када се острво одваја од Атине и припаја Спарти. Тиме је дошло и вријеме нестабилности. Хиос је тада стварао различите савезе са Атином, Александром великим и Римљанима. У том период центар моћи се помјерио са егејског мора више на копно. Ране године првог миленијума означене су углавном бројним земљотресима. Хиос је од 1304.–29. и од 1346.-1566. био колонија Ђеновљана.

Хиос је у раном новом добу био добро ситуирано и становништвом богато острво, које је прије свега било насељено произвођачима мастике. Иако су се становници показали као лојални према Османском царству, приликом грчког рата за независност (1821-1829), Турци су побили велики дио становника. Од 120.000 становника свега 15.000 је успјело побјећи. Они који су остали или су побијени или су пали под ропство (углавном произвођачи мастике). Кад је грчки слободоборац Константинос Канарис нешто касније запалио један турски адмиралски брод, на њему је страдао велики број преосталих заробљених Грка. Овај турски злочин одјекнуо је тада читавом Европом. Позната је слика „Масакр на Хиосу“ од Ежен Делакроа (Eugene Delacroix) (слика десно). 1881. године један земљотрес уништио је оно шта је преостало на острву. Тек 1911. до 1913. године Грци су поново населили ово острво.

[уреди] Становништво

Главно становништво префектуре Хиос су Грци. Такође, 97% становништва живи на острву Хиосу. Број становника префектуре би био много већи да током 20. века није било великог исељавања у веће градове у земљи и иностранству.

Доминира градско становништво. Град Хиос је једини већи град у префектури.

[уреди] Привреда

Улица у Пирги

Плажа Лефкатиа

Лангада

Префектура Хиос је због близине копна богатије водом од већине Егејских острва. Посебно је то значајно на нижем и равнијем југу острва, где постоје бројна обрадива поља. Поред маслиновог уља и вина Хиос је прије свега познат кроз производњу мастике, а посебно у јужним дијеловима (Mastichochoria ). Ту и у околини „мастикиних села“ Пиргија (Pyrgi), Месте (Mestá) и Олимпије (Olympia), расту одређене зимзелене стабљике мастике које посједују веома квалитетну природну смолу. Жетва траје од августа до краја октобра. Смолу, која се добија зарезивањем мастикиних стабљика, жене пажљиво одвајају и чисте пинцетама. Смола се касније, између осталог, користи за производњу уза (Ouzo), жвакаћих гума и слаткиша.

Последњих деценија нагло се развиоја туризам, нарочито око града Хиоса.

[уреди] Легенда и истина

У селу Питиос Pitios наводно је рођен пјесник Хомер. Међутим многа мјеста у грчкој приписују себи ову привилегију. Са Хиоса највјероватније потичу предсократски филозофи Јон са Хиоса и Метродорос са Хиоса.

[уреди] Општине

Општина	YPES-број	Сједиште	Поштански број	Позивни број
Аја Параскеви	3501	Аја Параскеви	811 02	22520-3
Ајас Мимас	5401	Тсимиано Хиу	821 00	22730-3
Амани	5402	Волизос	821 03	22740-2
Хиос	5409	Хиос	821 00	22710-2 кроз 4
Инузес	5407	Инузес	821 03	22710-52
Јонија	5403	Калимасја	821 00	22710-5 кроз 6
Кампохора	5404	Кампохора	821 00	22710-8
Кардамила	5405	Кардамила	823 00	22720-2
Мастихохори	5406	Пирги	821 02	22710-7
Омируполи	5408	Вронтадос	822 00	22710-9
Псара	5410	Псара	821 04	22740-6

Види још: Општине префектуре Хиос

[уреди] Личности

На Хиосу су рођени:

Хипократ са Хиоса, грчки астроном и математичар
Андреас Папандреу, грчки премијер
Микис Теодоракис, грчки композитор и политичар
Теопомпос, грчки писац историје

[уреди] Види још

[уреди] Спољашње везе

Острво Хиос: Опште информације као историја, плаже, градови, познате личности и манастири.(на њемачком)
Chios : Карта острва.
Chios-info : Хиос (Holiday.gr)
http://www.travel-to-chios.com
e-xios.gr: Портал за Хиос
Chiosnet
Aplotaria Chios
Chiosonline