Егејско море
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Координате: 39° 15′ 34" СГ Ш, 24° 57′ 9" ИГД
| Егејско море | |
|---|---|
|
|
|
| Локација | Средоземно море |
| Површина | ~200.000 км² |
| Највећа дубина | ~1.000 м |
| Просечна дубина | {{{просечна_дубина}}} м |
| Настанак | миоцен до плиоцена |
| Највећа ширина | ~300 км |
| Највећа дужина | ~600 км |
| Салинитет | {{{салинитет}}} ‰ |
| Максимална температура | {{{максималне_температуре}}} °C |
| Минимална температура | {{{минималне_температуре}}} °C |
| Земље басена | |
Егејско море (грч. Αιγαίο Πέλαγος, Aigaío Pélagos; тур. Ege Denizi, архаично Бело море, Јегејско море) је део Средоземног мора, а лежи између Грчке и Турске. Преко Босфора, Мраморног мора и Дарданела је повезано с Црним морем. Сматра се колевком две велике античке културе, Микенске и грчке. Касније су тим морем владали Персијанци Римљани, Византинци, Ђеновљани и Млечани, као и Османлије. Данас Егејско море деле Грчка (већи део) и Турска (мањи део).
Добило је име по Егеју (Αιγεύς), митском краљу Атине.
Острва у Егејском мору се могу поделити на седам архипелага:
- Тракијска острва
- Источноегејска острва
- Северни Споради
- Кикладска острва
- Саронска острва
- Додекани или Јужни Споради
- Крит
Етимологија [уреди]
Архаичан назив за ово море у српском,македонском и бугарском је Бело море. Према легенди, морнари и трговци који су током средњег века пловили овим морем, назвали су га тако због његове мирноће и пријатељских услова пловидбе, за разлику од, тада опасног, Црног мора.