Јоносфера

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јоносфера

Јоносфера је дио Земљине атмосфере гдје количина јона, или наелектрисаних честица, насталих дјеловањем углавном Сунчеве радијације на неутралне атоме и молекуле ваздуха, је довољно велика да утиче на простирање радио таласа. Јоносфера почиње на висини од 50 km од површине Земље, али се лакше уочава на висини од 80 km. Чине је смјесе гаса неутралних атома и молекула (углавном кисеоник и азот) и квазинеутрална плазма (број негативно наелектрисаних честица је отприлике једнак броју позитивно наелектрисаних).

У јоносфери се јављају јоносферне магнетске буре и поларна светлост.

Слојеви јоносфере[уреди]

Утврђено је да у јоносфери постоји неколико слојева са повећаном концентрацијом јона. Ти слојеви су означени великим словима абецеде. При томе се пошло од слова Д, јер се претпостављало да ће евентуално бити откривени нови слојеви, који би се означили са А, Б и Ц. Веровало се да они леже испод слоја Д.

Најнижи јонизовани слој Д, налази се на висини од 80 км; он постоји само дању, када апсорбује радио-таласе средњих дужина. Слој Е лежи на висини од 90 до 120-150 км; у њему се налази доња граница појављивања поларне светлости у атмосфери. На висинама од 200 до 500 км налазе се два слоја: нижи Ф1 и виши Ф2. Изнад њега повремено се појави и слој Г. Висина и степен јонизације поменутих слојева мења се у току дана и године. Без постојања слојева са повећаном концентрацијом јона биле би немогуће радио-везе на великим удаљеностима.

Види још[уреди]

Литература[уреди]

  • Мастило, Наталија (2005): Речник савремене српске географске терминологије, Географски факултет, Београд
  • Дукић, Душан (2006): Климатологија, Географски факултет, Београд

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јоносфера