Јосеф Гочар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јосеф Гочар

Пошаљи фотографију

Информације
Датум рођења 13. март 1880.
Место рођења Семињ (Аустроугарска)
Датум смрти 10. септембар 1945.
Место смрти Јичин (Чехословачка)
Дела

Јосеф Гочар (чеш. Josef Gočár; Семињ, 13. март 1880Јичин, 10. септембар 1945), био је чешки архитекта и урбаниста и важио је за протагонисту у савременој чешкој архитектури и урбанизму 20. века, не само као архитекта већ и као професор на Академији ликовне уметности у Прагу.

Биографски подаци[уреди]

Легиобанка у стилу чешког рондокубизма 1921. године

Родио се у породици пиварских радника. Године 1891. породица се преселила у Бохдач. Од 1892. године студира ниже релације у Пардубицама а 1903. године уписује студије на Уметничкој школи у Прагу. Гочар је студирао између осталог и код Јана Коћере у Прагу и сматра се да је његов ђак. Од 1905. године почиње са првим пројектима у Храдцу Кралове. После рада у атељеу Јана Коћере и осамостаљења постаје члан Удружења архитеката и 1909—1910. реализује веће пројекте.

Карактеристике дела[уреди]

Његова дела су у почетку била у стилу кубизма, пре него се определио за специјални правац у архитектури чешке- рондокубизам. Крајем двадесетих година добила су његова дела функционалистичке форме. Нарочито је учествовао и допринео у урбанистичком и архитектонском решењу града Храдца Кралове.

Гочар се истакао не само у архитектури и урбанизму већ је радио и на Академији ликовне уметности у Прагу прво као професор после смрти Јана Котеру а од 1928. године је био декан ове академије.

Чешка архитектура у Београду[уреди]

Почетком 1925. године у Београду је приређена изложба уметничког удружења »Манес« из Прага, чији су чланови били: Јозеф Гочар, Павел Јанак, Јозеф Калоус, Ладислав Махоњ и Отакар Новотни. Тада су по први пут у Београду излагана архитектонска дела која не припадају академском еклектичком стилу, већ новим тенденцијама модерне архитектуре, а београдска стручна јавност имала је прилику да се упозна са новим токовима развоја у чешкој архитектури. Ова изложба је начинила значајан утицај на скретање пажње српске архитектонске јавности према новим догађањима у архитектури који су се у то време дешавали изван Србије.

Дела[уреди]

Литература[уреди]

  • Architektura ČSSR č.5/1969 članek; "Rondokubismus" Márie Benešová,Praha 1969.
  • Josef Gočár Márie Benešová, Praha, 1958.
  • PSN nakladatelstvi ČAV, Praha 1966.
  • de Wikipedia

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јосеф Гочар