13. март
Из Википедије, слободне енциклопедије
13. март (13.03) је 72. дан у години по грегоријанском календару (73. у преступној години). До краја године има још 293 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| март | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | 31 |
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 13. март
- 1325. — Астеци су основали своју насеобину Теночтитлан, касније престоницу Астешког царства, на месту где је данашњи град Сијудад Мексико.
- 1567. — Немачки плаћеници које је унајмила холандска владарка Маргарета од Парме убили су 2.000 калвиниста.
- 1781. — Енглески астроном немачког порекла Вилијам Хершел открио је седму планету Сунчевог система, која је касније названа Уран.
- 1809. — Након неуспеха у рату с Русијом и Данском 1808, официрском завером збачен је с престола шведски краљ Густав IV.
- 1848. — Под притиском демонстрација и побуне у Бечу аустријски канцелар Клеменс Метерних поднео је оставку. Канцелар је побегао у Велику Британију, а хиљадама гневних Бечлија које су опколиле двор цар Фердинанд I је обећао устав.
- 1865. — Током Америчког грађанског рата, Конгрес Конфедерације, под председником Џеферсоном Дејвисом, жестоким противником укидања ропства, донео је закон којим је робовима дозвољено, у замену за слободу, да буду војници у јужњачкој армији.
- 1881. — У атентату у Петрограду убијен је руски цар Александар II. Атентат су извршили чланови тајног терористичког удружења „Народна воља“.
- 1913. — Канбера постала главни град Аустралије.
- 1928. — Након пуцања бране „Ст. Френсис“, око 60 километара северно од Лос Анђелеса, у води која је преплавила долину утопило се најмање 450 људи.
- 1946. — Припадници југословенске службе Државне безбедности ухапсили су генерала и команданта краљевске војске у Другом светском рату Драгољуба Дражу Михаиловића. На суђењу пред Војним судом у Београду Михаиловић је осуђен на смрт због издаје. Стрељан је 17. јула исте године.
- 1972. — Велика Британија и Кина сагласиле су се да размене амбасадоре 22 године након што је Лондон признао владу у Пекингу; Британци су затворили конзулат на Тајвану.
- 1990. Совјетски парламент изгласао је увођење вишепартијског система, након 72-годишњег монопола на власт Комунистичке партије.
- 1992. — У земљотресу на истоку Турске је погинуло најмање 570 људи.
- 1996. — У месту Данблејн, око 40 километара северно од Глазгова, наоружани човек је у гимнастичкој сали основне школе убио 16 ученика првог разреда, узраста између пет и шест година и њихову учитељицу, ранио још 13 ђака и потом извршио самоубиство.
- 1998. — Председник Јужне Кореје Ким Дае Џонг, који је и сам био затваран због политичких уверења, донео је одлуку о масовној амнестији која је обухватила преко пет милиона особа, од политичких затвореника до пијаних возача којима су биле одузете возачке дозволе.
- 1999. — На Косову, у експлозијама бомби у центру Подујева и на пијаци у Косовској Митровици погинуло је шесторо и рањено више од 50 људи, а у нападима оружане формације косовских Албанаца „Ослободилачка војска Косова“ код Вучитрна погинула су два припадника Војске Југославије.
- 2001. — Бивши градоначелник Босанског Шамца Благоје Симић, против кога је Међународни суд за ратне злочине подигао оптужницу 1995. за злочине почињене током рата у БиХ 1992-95, добровољно се предао суду.
- 2002. — Влада Анголе је прогласила једнострано примирје у 27-годишњем грађанском рату са побуњеницима-припадницима Националне Уније за независност Анголе (УНИТА).
- 2006. — Председник Србије Борис Тадић изјавио да је Хашки трибунал одговоран за смрт Слободана Милошевића.
[уреди] Рођења
- 1733. — Јосеф Пристли, енглески хемичар и филозоф. (†1804).
- 1741. — Јосиф II, цар Светог римског царства (†1790).
- 1830. — Георгије Бранковић, српски патријарх. (†1907).
- 1965. — Весна Тривалић, српска глумица
[уреди] Смрти
- 1572. — Петар Хекторовић, аутор спева „Рибање и рибарско приговарање“.
- 1881. — Алксандар II, руски цар.
- 1906. — Сузан Ентони, зачетница и вођа покрета за права жена у САД.
- 1942. — Жикица Јовановић Шпанац, југословенски народни херој. (* 1914.)
- 1975. — Иво Андрић, српски књижевник. Добитник нобелове награде за књижевност. (*1892).
- 1995. — Мија Алексић, позоришни и филмски глумац. (*1923).
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква слави:
- Свештеномученика Протерија
- Светог Василија исповедника
- Свештеномученика Нестора епископа магидијског
- Светог Николаја јуродивог
