10. септембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
10. септембар (10.9.) је 253. дан у години по грегоријанском календару (254. у преступној години). До краја године има још 112 дана.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| септембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | ||||||
| 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 |
| 9 | 10 | 11 | 12 | 13 | 14 | 15 |
| 16 | 17 | 18 | 19 | 20 | 21 | 22 |
| 23 | 24 | 25 | 26 | 27 | 28 | 29 |
| 30 | ||||||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 10. септембар
- 1526. — Турски султан Сулејман Величанствени је, после победе над Мађарима на Мохачком пољу, заузео Будим, који је постао седиште Будимског пашалука, провинције Османског царства у наредних 150 година.
- 1721. — Шведска и Русија су миром у Нистаду у Финској окончале Велики северни рат, започет 1700, у којем је руски цар Петар Велики потукао Швеђане и добио излаз на Балтичко море. Русији је припала територија од Финског до Ришког залива и градови Рига, Ревел и Нарва.
- 1906. — Изашао је први број хумористичко-сатиричног листа „Шабачка чивија“. Лист је излазио до 1909.
- 1939. — Канада је објавила рат Немачкој, чиме је сукоб у Европи прерастао у светски рат. Канадске јединице су се у Другом светском рату бориле у саставу британске армије.
- 1942. — Британско ратно ваздухопловство је у Другом светском рату напало Диселдорф са 476 авиона, који су избацили 100.000 бомби на тај немачки град.
- 1942. — У Подгори основана Морнарица НОВЈ (после рата прерасла у Југословенску ратну морнарицу).
- 1943. — После капитулације Италије у Другом светском рату, Немци су окупирали Рим и ставили под протекторат Ватикан.
- 1945. — Видкун Квислинг шеф марионетске норвешке владе (1942-45) проглашен је кривим за издају и осуђен на смрт због сарадње са нацистичком Немачком у Другом светском рату.
- 1967. — Грађани Гибралтара одбацили су на референдуму припајање Гибралтара Шпанији и определили се да остану под британском управом.
- 1976. — У судару путничких авиона „Трајдент“ британске компаније „Бритиш ервејз“ и „ДЦ-9“ југословенске компаније ЈАТ северно од Загреба, погинуло је свих 176 људи у оба авиона.
- 1981. — Слика „Герника“ Пабла Пикаса враћена је у Шпанију. Насликана 1937, после нацистичког бомбардовања баскијског места Герника у Шпанском грађанском рату, „Герника“ је од 1939. била у Њујорку. Према Пикасовом завету, слика није могла бити враћена док се у Шпанији поново не успостави демократска држава.
- 1989. — Мађарска је отворила границу према Западу и допустила одлазак око 7.000 избеглица из Источне Немачке у Западну Немачку. Тај масовни егзодус довео је до пада Берлинског зида.
- 1994. — Папа Јован Павле II стигао је у Хрватску, у прву посету поглавара римокатоличке цркве региону бивше Југославије. Папа се заложио за мир на Балкану.
- 1994. — Почео шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1995. — Током ваздушне операције против Републике Српске, НАТО је, са америчког брода „Нормандија“ у Јадранском мору, крстарећим ракетама „томахавк“ почео да гађа противваздушне положаје у околини Бања Луке.
- 2000. — У сукобима присталица различитих политичких опција током локалних избора у Македонији рањено је неколико десетина људи. Напетост између етничких Албанаца и Македонаца ескалирала је у пролеће 2001. у сукобе који су земљу довели на ивицу грађанског рата.
- 2001. — Савет безбедности УН укинуо је амбарго на продају оружја СР Југославији. Ембарго је уведен 31. марта 1998. због, како је образложено, насиља који режим Слободана Милошевића спроводи на Косову.
- 2002. — Швајцарска је после референдума, постала чланица Уједињене нације.
Рођења [уреди]
- 1934. — Dejan Čavić glumac, prevodilac, režiser
- 1839. — Чарлс Сандерс Пирс, амерички филозоф и логичар.
- 1855. — Роберт Колдевеј, немачки археолог.
- 1890. — Франц Верфел, аустријски писац.
- 1892. — Артур Комптон, амерички физичар. (†1962).
- 1927. — Има Сумак, перуанска певачица.
- 1959. — Бранко Видаковић, српски глумац.
- 1976. — Густаво Киртен, бразилски тенисер.
- 1988. — Антони Обам, габонски теквондоиста.
Смрти [уреди]
- 685. — - Константин IV, византијски цар (*око 650)
- 954. — - Луј IV Прекоморски, француски краљ (*920)
- 1856. — Јеврем Обреновић био је најмлађи брат Милоша Обреновића, дугогодишњи обор-кнез Шабачке нахије, мецена и један од најзнаменитијих Шапчана.
- 1898. — Елизабета, аустроугарска царица, жена Франца Јозефа.
- 1986. — Иван Стево Крајачић, југословенски револуционар и народни херој Југославије (*1906)
Празници и дани сећања [уреди]
- 1919. — У дворцу Сен Жермен код Париза представници Аустрије, победничких сила у Првом светском рату и држава наследница Аустроугарске потписали су мировни уговор којим је формално престала да постоји аустроугарска монархија. Признате су новонастале државе међу којима и Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Мировним уговором Аустрији је забрањено да се уједини са Немачком, а на име репарација Савезницима је предала своју морнарицу.
- 1974. — На основу споразума постигнутог у Алжиру, Португал је признала независност Гвинеје Бисао под вођством председника Луиса Кабрала.
