Јулијус фон Хан
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Јулијус Фердинанд фон Хан | |
|---|---|
| Датум рођења: | 23. март 1839. |
| Датум смрти: | 1. октобар 1921. |
Јулијус Фердинанд фон Хан (енгл. Julius Ferdinand von Hann; , 23. март 1839 — , 1. октобар 1921) је био аустријски метеоролог. Сматра се оснивачем модерне метеорологије.
Студирао је математику, хемију и физику на Универзитету у Бечу. Био је директор централног института за метеорологију у Бечу (1887 — 1897), професор метеорологије на Универзитету у Грацу (1897-1890) и професор космичке физике на Универзитету у Бечу (1890-1910).
У обради сигнала, Ханов прозор представља прозорску функцију, коју су Р. Б. Блекман и Џон Туки назвали Ханова функција, у делу "Particular Pairs of Windows" објављеном у "The Measurement of Power Spectra, From the Point of View of Communications Engineering", Њујорк: Довер, 1959, стр. 98-99.
Радови [уреди]
- Die Erde als Ganzes, ihre Atmosphäre und Hydrosphäre, 1872
- Handbuch der Klimatologie, 1883
- Atlas der Meteorologie, 1887
- Lehrbuch der Meteorologie, 1901