1. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
1. октобар (1.10.) је 274. дан у години по грегоријанском календару (275. у преступној години). До краја године има још 91 дан.
Садржај |
Догађаји [уреди]
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 1. октобар
- 331. п. н. е. - У бици код Гавгамеле Александар Македонски је победио персијског цара Дарија III.
- 1777. — Потписан Уговор у Сан Илдефонсу, између Шпаније и Португала.
- 1910. — Јапан извршио анексију Кореје и укључио је у Јапанско царство.
- 1914. — Турска као савезница Централних сила у Првом светском рату затворила Дарданеле за бродове земаља Антанте.
- 1918. — Предвођени енглеским пуковником Томасом Едвардом Лоренсом, познатим као Лоренс од Арабије, Арапи уз помоћ Британаца у Првом светском рату преотели Дамаск од Турака.
- 1926. — У Београду отворена пијаца на Зеленом венцу.
- 1928. — У СССР проглашена Прва петољетка, петогодишњи план развоја индустрије и наставак колективизације пољопривреде.
- 1938. — Немачка армија ушла у Чехословачку и окупирала Судете после Минхенског споразума Немачке с Великом Британијом и Француском.
- 1943. — Савезници после једномесечне битке у Другом светском рату заузели Напуљ.
- 1946. — Међународни војни суд у Нирнбергу прогласио кривим 22 лидера нацистичке Немачке за ратне злочине поцињене у Другом светском рату. На смрт осуђно њих 12, три добила доживотни затвор, а остали затворске казне од 10 до 20 година.
- 1949. — Проглашена НР Кина.
- 1979. — Зона Панамског канала после 70 година под контролом САД формално предата на управу Панами.
- 1982. — Лидер Хришћанско-демократске уније Хелмут Кол постао шести канцелар Западне Немачке, наследивши социјалдемократу Хелмута Шмита.
- 1988. — Михаил Сергејевич Горбачов постао председник Президијума Врховног совјета СССР уместо Андреја Громика, који је претходног дана пензионисан. Творац политичких и привредних реформи, Горбачов био последњи лидер Совјетског Савеза.
- 1989. — Данска је постала прва у свету која је дозволила брак хомосексуалаца.
- 1996. — Савет безбедности Уједињених нација укинуо економске санкције Југославији уведене у мају 1992. због њене умешаности у рат у Босни.
- 1997. — Полиција је грубом силом растурила мирне демонстрације албанских студената у Приштини и још пет градова на Косову. Студенти захтевали повратак у универзитетске установе и наставу на албанском језику.
- 1999. — Руске снаге ушле у Чеченију пошто су током августа и септембра потукле чеченске исламисте на територији Дагестана.
- 2000. — Широм Србије настављени протести грађана због непризнавања победе кандидата ДОС Војислава Коштунице на председничким изборима у Југославији. Јаке полицијске снаге ушле у рудник “Колубара” у покушају да спрече штрајк рудара.
Рођења [уреди]
- 1207. — Хенрик III, енглески краљ (†1272.)
- 1685. — Карло VI, цар Светог римског царства (†1740.).
- 1754. — Павле I Петрович Романов, руски цар, син и наследник Катарине Велике.
- 1892. — Аница Савић Ребац, српска књижевница и класични филолог.
- 1904. — Владимир Хоровиц, амерички пијаниста руског порекла.
- 1930. — Ричард Харис, ирски глумац.
- 1945. — Харис Силајџић, бошњачки политичар.
- 1956. — Андрус Ансип, естонски политичар.
- 1972. — Катарина Ребрача, српска манекенка.
- 1975. — Марко Видојковић је српски писац.
- 1988. — Кариба Хајн, аустралијска глумица.
Смрти [уреди]
- 1684. — Пјер Корнеј, француски писац.
- 1957. — Иван Ђаја, српски биолог и физиолог.
- 1970. — Петар Коњовић српски композитор класичне музике
- 1988. — Павле Вујисић, српски филмски глумац. (*1926).
- 1999. — Мирослав Чангаловић, доајен београдске оперске сцене.
- 1986. — Дражен Ричл, певач и гитариста Црвене Јабуке, један од њених оснивача
Празници и дани сећања [уреди]
- 1878. — У Нишу отворена прва гимназија, у прву школску годину уписано 49 ученика.
- 1924. — Радио Београд почео да емитује програм. У експерименталним емисијама инжењери Михајло Симић и Добривоје Петровић са предајника у Раковици емитовали и концерте уз учешће певача Београдске опере. У знак сећања на прво емитовање, 1. октобар установљен као дан Радио-телевизије Србије.
- 1949. — У Пекингу проглашена Народна Република Кина на челу с Мао Цетунгом. За првог премијера и министра спољних послова постављен Чу Енлај.
- Српска православна црква данас прославља
