Ј (ћириличко)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Ј
Cyrillic letter Je.svg
Слова словенских језика
А Б В Г Ґ Д Ђ
Ѓ Е Ѐ Ё Є Ж З
Ѕ И Ѝ І Ї Й Ј
К Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ Ќ У
Ў Ф Х Ц Ч Џ Ш
Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Ԁ Ԃ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Җ Ԅ Ӟ Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ Ҡ
Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ Ԓ Ԡ
Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ Ң Ӈ Ҥ
Ԣ Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ұ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ԧ Ҵ Ҷ Ӵ Ӌ
Ҹ Ҽ Ҿ Ӹ Ҍ Ӭ
Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ҁ Ѻ Ѹ Ѡ Ѿ Ѣ
Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ
Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи Ћирилице
Сва слова Ћирилице

Слово Ј је једанаесто слово српске ћирилице.

Слово Ј је у српску ћирилицу унео Вук Караџић када је писао Први српски рјечник. Извео га је од латиничног слова ï (и са две тачке). Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза Милоша. Најоштрији противник је био Јован Светић-Хаџић, тадашњи велики књижевник. У вези са тим је позната анегдота, односно шта је Вук једном приликом приметио и како је оправдао овај свој поступак: „Видим, да из латинице нисам узео слово „ј“, ти сад не би био Јован него ован!“[1] Поред слова Ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ.

Слово Ј је, према фонетици:

  • консонант (сугласник)- један од 25
  • сонант (врло звучан сугласник)- један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ)
  • предњонепчани сугласник- један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш)
  • меки предњонепчани сугласник- један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ)

Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници:

  • Ђ- настаје од Д+Ј
  • Ћ- настаје од Т+Ј

Извори[уреди]

  1. ^ Маринковић, С. & Марковић, С. (прирередили) Српске народне приповетке. Креативни центар: Београд. 2001. ISBN 86-7781-053-6

Види још[уреди]