Ј (ћириличко)

ћириличко слово Ј ј
српска ћирилица
А	Б	В	Г	Д
Ђ	Е	Ж	З	И
Ј	К	Л	Љ	М
Н	Њ	О	П	Р
С	Т	Ћ	У	Ф
Х	Ц	Ч	Џ	Ш

Ћириличко слово Ј
Позиција у Јуникоду
велико: {{{велико}}}
мало: {{{мало}}}
Слова словенских језика
А	Б	В	Г	Ґ	Д	Ђ
Ѓ	Е	(Ѐ)	Ё	Є	Ж	З
Ѕ	И	(Ѝ)	І	Ї	Й	Ј
К	Л	Љ	М	Н	Њ	О
П	Р	С	Т	Ћ	Ќ	У
Ў	Ф	Х	Ц	Ч	Џ	Ш
Щ	Ъ	Ы	Ь	Э	Ю	Я
Историјска слова
(Ҁ)	(Ѹ)	Ѡ	(Ѿ)	(Ѻ)	Ѣ	Ꙗ
Ѥ	ІѢ	Ѧ	Ѫ	Ѩ	Ѭ	Ѯ
Ѱ	Ѳ	ֹѴ	(Ѷ)	Ын
Слова несловенских језика
Ӑ	Ӓ	Ә	Ӛ	Ӕ	Ԝ	Ғ
Ӻ	Ӷ	Ҕ	Ԁ	Ԃ	Ӗ	Ҽ
Ҿ	Ӂ	Җ	Ӝ	Ԅ	Ҙ	Ӟ
Ԑ	Ӡ	Ԇ	Ӥ	Ӣ	Ҋ	Қ
Ҟ	Ҡ	Ӄ	Ҝ	Ԟ	Ԛ	Ӆ
Ԓ	Ԡ	Ԉ	Ԕ	Ӎ	Ҥ	Ԣ
Ԋ	Ң	Ӊ	Ӈ	Ӧ	Ө	Ӫ
Ҩ	Ҧ	Ԥ	Ҏ	Ԗ	Ҫ	Ԍ
Ҭ	Ԏ	Ӳ	Ӱ	Ӯ	Ү	Ұ
Ҳ	Ӽ	Ӿ	Һ	Ҵ	Ӵ	Ҷ
Ӌ	Ҹ	Ӹ	Ҍ	Ӏ	Ӭ	Ԙ
Диграфи
ГЪ	ДЖ	ДЗ	ДЬ	КЪ	ЛЬ	НЬ
ПЪ	РХ	РЬХ	ТЪ	ТЬ	ХЪ	ЦЪ
ЧЖ	ЧЪ
Напомена: Знаци у заградама немају статус самосталих слова.

Слово Ј је једанаесто слово српске ћирилице.

Слово Ј је у српску ћирилицу унео Вук Караџић када је писао „Први српски рјечник“. Извео га је од латиничног слова ï (и са две тачке). Када је Вук из латинице преузео ово слово, наишао је на јак отпор свештенства, па и самог кнеза Милоша. Најоштрији противник је био Јован Светић-Хаџић, тадашњи велики књижевник. У вези са тим је позната анегдота, односно шта је Вук једном приликом приметио и како је оправдао овај свој поступак: „Видим, да из латинице нисам узео слово „ј“, ти сад не би био Јован него ован!“ Поред слова Ј, у Првом српском рјечнику први пут су се појавила и слова Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ.

Слово Ј је, према фонетици:

• консонант (сугласник)- један од 25
• сонант (врло звучан сугласник)- један од 8 (В, Л, Р, Љ, Ј, М, Н, Њ)
• предњонепчани сугласник- један од 9 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ, Џ, Ч, Ж, Ш)
• меки предњонепчани сугласник- један од 5 (Ј, Љ, Њ, Ђ, Ћ)

Помоћу слова Ј настају неки сливени сугласници:

• Ђ- настаје од Д+Ј
• Ћ- настаје од Т+Ј

Види још

• J (латиничко)

Овај незавршени чланак Ј (ћириличко) везан је за језик. Користећи правила Википедије, можете га проширити.