Г (ћириличко)
| Ћириличко слово Г | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|
| Бројевна вредност: 3 | ||||||
| Позиција у Јуникоду | ||||||
| Велико: U+0413 | ||||||
| Мало: U+0433 | ||||||
| Слова словенских језика | ||||||
| А | Б | В | Г | Ґ | Д | Ђ |
| Ѓ | Е | Ѐ | Ё | Є | Ж | З |
| Ѕ | И | Ѝ | І | Ї | Й | Ј |
| К | Л | Љ | М | Н | Њ | О |
| П | Р | С | Т | Ћ | Ќ | У |
| Ў | Ф | Х | Ц | Ч | Џ | Ш |
| Щ | Ъ | Ы | Ь | Э | Ю | Я |
| Слова несловенских језика | ||||||
| Ӑ | Ӓ | Ә | Ӛ | Ӕ | Ғ | Ҕ |
| Ӻ | Ӷ | Ԁ | Ԃ | Ꚉ | Ӗ | Ӂ |
| Җ | Ӝ | Җ | Ԅ | Ӟ | Ԑ | Ӡ |
| Ԇ | Ӣ | Ҋ | Ӥ | Қ | Ӄ | Ҡ |
| Ҟ | Ҝ | Ԟ | Ԛ | Ӆ | Ԓ | Ԡ |
| Ԉ | Ԕ | Ӎ | Ӊ | Ң | Ӈ | Ҥ |
| Ԣ | Ԋ | Ӧ | Ө | Ӫ | Ҩ | Ԥ |
| Ҧ | Ҏ | Ԗ | Ҫ | Ԍ | Ҭ | Ԏ |
| Ӯ | Ӱ | Ӳ | Ү | Ұ | Ҳ | Ӽ |
| Ӿ | Һ | Ԧ | Ҵ | Ҷ | Ӵ | Ӌ |
| Ҹ | Ꚇ | Ҽ | Ҿ | Ӹ | Ҍ | Ӭ |
| Ԙ | Ԝ | Ӏ | ||||
| Историјска слова | ||||||
| Ҁ | Ѻ | Ѹ | Ѡ | Ѿ | Ѣ | Ꙓ |
| Ꙗ | Ѥ | Ѧ | Ѫ | Ѩ | Ѭ | Ѯ |
| Ѱ | Ѳ | ֹѴ | Ѷ | Ꙟ | ||
| Диграфи Ћирилице | ||||||
| Сва слова Ћирилице | ||||||
Г г (Г г; искошено: Г г или у српском и македонском ī) је ћириличко слово. Најчешће представља звучни веларни плозив, /ɡ/.
Садржај |
Историја [уреди]
Слово ⟨Г⟩ је настало од грчког слова Гама (Γ γ), али је мало слово само мањи облик великог, за разлику од грчког Гама.
У старословенској азбуци име слова је било глаголи, што је на тадашњем језику значило »причати«.
У ћириличком бројевном систему, слово ⟨г⟩ је имало вредност броја 3.
Употреба [уреди]
Јужнословенски језици [уреди]
У књижевном српском, бугарском и македонском, слово ⟨г⟩ представља звучни веларни плозив (/ɡ/). Понекад, као последица брзог говора, у српском језику слово ⟨г⟩ се изговори као /ɣ/ или као /ɦ/. У сва три језика, слово ⟨г⟩ је четврто по реду.
Руски језик [уреди]
Слово ⟨г⟩ је у руској азбуци на четвртом месту. У књижевном руском, слово ⟨г⟩ представља звучни веларсни плозив (/ɡ/), сем када је обезвучено, па пређе у /k/ на крају речи или пре безвучног сугласника, и представља /ɡʲ/ пред предњонепчаним сугласником. У јужном руском дијалекту, тај глас се изговара као /ɣ/, и понекад као /ɦ/ у местима близу границе са Украјином и Белорусијом.
Прихватљиво је изговарати ⟨г⟩ у неким руским речима као /ɣ/ (које се понекад назива и »украјинско г«): Бог, богатый, благо, Господь, али не слажу се сви са тим. Тај звук се углавном сматра нестандардним и дијалектским у руском, и избегава га већина образованијих Руса. Реч »бог« се у номинативу увек изговара као /box/.[1]
У генитивским наставцима -ого, -его, ⟨г⟩ представља /v/, као и у речи сегодня (»данас«, од двају речи: сего и дня).
У речима мягкий и лёгкий се ⟨г⟩ изговара као /x/ испред слова ⟨к⟩.
На почетку речи европског порекла где би се очекивало ⟨х⟩, ставља се ⟨г⟩ из историјских разлога, нпр., реч херој: енгл. hero → рус. герой.
Украјински [уреди]
Слово ⟨г⟩ је у украјинској азбуци на четвртом месту. У украјинском језику, слово ⟨г⟩ представља /ɦ/.
И у украјинском, глас /ɡ/ је присутан само у посуђеницама и записује се словом ⟨Г⟩ са квачицом (Ґ ґ).
И у украјинском, и у белоруском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Белоруски [уреди]
Слово ⟨г⟩ је у белоруској азбуци на четвртом месту. У белоруском, слово се изговара као /ɣ/ или као нешто мекше /ɣʲ/.
Као и у украјинском, и у белоруском, /ɡ/ је присутно само у посуђеницама, али записује се као диграф ⟨кг⟩.
И у белоруском, и у украјинском, ⟨г⟩ се зове »хе« и трансрибује се као ⟨х⟩.
Несловенски језици [уреди]
У великом броју несловенских језика који се пишу ћирилицом, ⟨г⟩ може представљати и /g/ и /ʁ~ɣ/ (с тиме да се други пример углавном користи у турским језицима и угрофинским језицима).
Слична и сродна слова [уреди]
- Γ γ: грчко слово Гама
- G g: латиничко слово
- Ґ ґ: ћириличко слово
- Ѓ ѓ: ћириличко слово
- Ғ ғ: ћириличко слово
- ₴: украјинска хривња (ознака за валуту)
Извори [уреди]
- ^ Гласови уместо слова ⟨г⟩ ((ru))