Ђ (ћириличко)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ћириличко слово Ђ
Cyrillic letter Dje - uppercase and lowercase.svg
Позиција у Јуникоду
Велико: U+0402
Мало: U+0452
Слова словенских језика
А Б В Г Ґ Д Ђ
Ѓ Е Ѐ Ё Є Ж З
Ѕ И Ѝ І Ї Й Ј
К Л Љ М Н Њ О
П Р С Т Ћ Ќ У
Ў Ф Х Ц Ч Џ Ш
Щ Ъ Ы Ь Э Ю Я
Слова несловенских језика
Ӑ Ӓ Ә Ӛ Ӕ Ғ Ҕ
Ӻ Ӷ Ԁ Ԃ Ӗ Ӂ
Җ Ӝ Җ Ԅ Ӟ Ԑ Ӡ
Ԇ Ӣ Ҋ Ӥ Қ Ӄ Ҡ
Ҟ Ҝ Ԟ Ԛ Ӆ Ԓ Ԡ
Ԉ Ԕ Ӎ Ӊ Ң Ӈ Ҥ
Ԣ Ԋ Ӧ Ө Ӫ Ҩ Ԥ
Ҧ Ҏ Ԗ Ҫ Ԍ Ҭ Ԏ
Ӯ Ӱ Ӳ Ү Ұ Ҳ Ӽ
Ӿ Һ Ԧ Ҵ Ҷ Ӵ Ӌ
Ҹ Ҽ Ҿ Ӹ Ҍ Ӭ
Ԙ Ԝ Ӏ
Историјска слова
Ҁ Ѻ Ѹ Ѡ Ѿ Ѣ
Ѥ Ѧ Ѫ Ѩ Ѭ Ѯ
Ѱ Ѳ ֹѴ Ѷ
Диграфи Ћирилице
Сва слова Ћирилице

Слово Ђ (Ђ ђ; искошено: Ђ ђ) је ћириличко слово које се користи само у српском језику.

Ђ је шесто слово азбуке српског језика, а користи се као представник звучни меки африкат /dʑ/.

Ђ је једнако слову Đ у српској латиници. Понекад се транскрибује и као (Dj dj⟩.

Историја[уреди]

Ђ је конструисано по налогу Вука Стефановића Караџића. Постојало је више предлога за слово (један је направио Павле Соларић, а други Глигорије Гершић). Варијанта која је данас у употреби је направљена од стране Лукијана Мушицког.[1]

Слово је било коришћено у српскохрватском пре Распада Југославије.

Слична и сродна слова[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Петар Ђорђић. Историја српске ћирилице. Београд, 1971.