Љубица Арсић
| Љубица Арсић | |
|---|---|
 Љубица Арсић током промоције њене књиге у пиротској библиотеци 2018. године | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Љубица Арсић |
| Датум рођења | 19. децембар 1955. |
| Место рођења | Београд, ФНРЈ |
Љубица Арсић (Београд, 19. децембар 1955) српска је књижевница.[1]
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду, на Групи за југословенску књижевност и српскохрватски језик. Професор је српског језика и књижевности у музичкој школи Мокрањац.
У књижевности је дебитовала збирком прича Прст у месо 1984. године. Објавила је преко десет књига прича и романа и приредила више антологија савремене светске и домаће приче.[2] Код свог издавача „Лагуне“ приредила је више антологија савремене тематске светске приче и покренула неколико запажених едиција („Таласи“, „Савременице“).
Превођена је на француски, немачки, грчки и украјински језик и заступљена у страним антологијама српских писаца.
Колумнисткиња је дневних новина „Политика“.[3]
Чланица је Српског књижевног друштва.[4] Живи у Београду.
Књижевни рад[уреди | уреди извор]
Као књижевница преферира кратку, ефектну, често и шокантну причу, а у романима тематизује положај жене у свету, питања идентитета, породичних односа и љубави, не либећи се да о еротици пише отворено, духовито рушећи табуе и разобличујући предрасуде.[5] У колекцији „Један према један“ издавачке куће „Службени гласник“ из Београда објављен је и књижевни портрет Љубице Арсић.[6]
Дела[уреди | уреди извор]
Романи[уреди | уреди извор]
- Чувари казачке ивице, 1988.
- Икона, 2001.
- Манго, 2008.
- Рајска врата, 2015.
Збирке прича[уреди | уреди извор]
- Прст у месо, 1984.
- Ципеле бувине боје, 1998.
- Барутана, 1991.
- Зона сумрака, 1997.
- Само за заводнице, 2003.
- Тиграстија од тигра, 2003.
- Мацо, да л’ ме волиш, 2005.
- All Inclusive, 2012.
Антологије[уреди | уреди извор]
- Антологија светске еротске приче На брзака, 2002.
- Антологија женске светске еротске приче Фррррр, 2004.
- Антологија прича о мору У мору је моја душа, 2006.
- Антологије савремене светске приче „Таласи“[7]: о одрастању Клинци од два метра, о породици Тањир пун речи, еротске светске приче Дивљи Ерос, о животињама Риба, патка, водоземац, о мору Острво на два мора, о радости живљења Живот је увек у праву и др.
Награде[уреди | уреди извор]
- Награда „Борислав Пекић”, за синопсис романа Икона, 1998.
- Награда „Исидориним стазама”, за роман Икона, 2002.
- Награда „Биљана Јовановић” часописа Про Фемина, за необјављени рукопис, за књигу прича Ципеле бувине боје, 1996.
- Награда „Женско перо”, за књигу прича Тиграстија од тигра, 2003.
- Награда „Лаза Костић”, за књигу прича Тиграстија од тигра, 2004.
- Андрићева награда, за књигу прича Мацо, да л’ ме волиш, 2005.
- Награда „Стеван Сремац”, за роман Рајска врата, 2016.
Роман Рајска врата био је у најужем избору за Нинову награду.[8]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Биографија на сајту издавачке куће „Лагуна“.
- ^ Арсић, Љубица (2015). Рајска врата. Београд: Лагуна. стр. 321—322.
- ^ Арсић, Љубица (5. 5. 2011). „Погледи са стране – Причам ти причу”. „Политика“. Приступљено 25. 5. 2011.
- ^ Српско књижевно друштво/Љубица Арсић
- ^ Арсић, Љубица (2007). Мацо, да л' ме волиш. Београд: Народна књига - Алфа. стр. 367.
- ^ Љубица Арсић, Београд, „Службени гласник“, 2011
- ^ Где су књиге ту су и чуда, „Блиц“, 5. октобар 2010.
- ^ Шест романа у финалу Нинове награде за 2015. годину, „Блиц“, 13. јануар 2016.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Писци за зејдничку екскурзију – интервју („Политика“, 20. новембар 2011).
- Писци „Лагуне“ за Сигурну кућу („Блиц“, 10. март 2011).
- Новости воде на ручак Љубицу Арсић – интервју („Вечерње новости“, 26. мај 2013).
- Учимо се стрпљењу и саосећању („Политика”, 26. новембар 2020)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
