Августов храм у Пули

Августов храм у Пули је добро очувани римски храм у центру Пуле на средшњем градском тргу Форум. Саграђен је у 1. веку нове ере у за време владавине цара Веспазијана. Посвећен је беатификованом цару Августу.^[1]

Храм је смештен на подијуму с тетрастилним простилним тремом с коринтским стубовима. Грађен је у захтевној техници opus isodomum. Димензије храма су 8 × 17,3 метара. Има богато украшен фриз који је сличан фризу на већем и старијем храму Мезон Каре у Ниму, Француска.^[2]

Храм је првобитно био посвећен богињи Роми, персонификацији града Рима.^[3] За разлику од осталих храмова, где спада и храм Дивуса Августа, овај храм није био посвећен дивусу (божанском) Августу — што је била титула дата цару након његове смрти. Ово је, заједно са архитектонским стилом храма, омогућило археолозима да датирају храм у касни августовски период пре Августове смрти 14. године нове ере.^[4]

Под византијском управом, храм је претворен у цркву, што му је омогућило да преживи до модерних времена, када је претворен у спремиште жита, да би у 19. веку у њему био смештен музеј камених споменика. Током бомбардовања Пуле у Другом светском рату храм је погођен бомбом и готово у потпуности уништен, али је 1947. године реконструисан. Данас служи као лапидаријум у ком су изложене римске античке скулптуре од камена и бронзе.^[5]^[6]

Референце[уреди | уреди извор]

^ Radovan Radovinovic, ур. (1999). The Croatian Adriatic. Naklada Naprijed. стр. 48—49. ISBN 978-953-178-097-1.
^ Donald S. Robertson (1969). Greek and Roman Architecture. Cambridge University Press. стр. 214. ISBN 978-0-521-09452-8.
^ Duncan Fishwick (1990). The Imperial Cult in the Latin West. BRILL. стр. 437. ISBN 978-90-04-07105-6.
^ Ittai Gradel (2002). Emperor Worship and Roman Religion. Oxford Classical Monographs: Clarendon Press. стр. 92—93. ISBN 978-0-19-815275-0.
^ Jane Foster (2004). Footprint Croatia. Footprint Travel Guides. стр. 106. ISBN 978-1-903471-79-1.
^ Oliver, Jeanne (2005). Croatia. Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-487-5.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

[1] Radovan Radovinovic, ур. (1999). The Croatian Adriatic. Naklada Naprijed. стр. 48—49. ISBN 978-953-178-097-1.

[2] Donald S. Robertson (1969). Greek and Roman Architecture. Cambridge University Press. стр. 214. ISBN 978-0-521-09452-8.

[3] Duncan Fishwick (1990). The Imperial Cult in the Latin West. BRILL. стр. 437. ISBN 978-90-04-07105-6.

[4] Ittai Gradel (2002). Emperor Worship and Roman Religion. Oxford Classical Monographs: Clarendon Press. стр. 92—93. ISBN 978-0-19-815275-0.

[5] Jane Foster (2004). Footprint Croatia. Footprint Travel Guides. стр. 106. ISBN 978-1-903471-79-1.

[6] Oliver, Jeanne (2005). Croatia. Lonely Planet. ISBN 978-1-74059-487-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

Нормативна контрола
Међународне	VIAF
Географске	Pleiades