Пула

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пула

Pula Aerial View.jpg
Пула

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Истарска
Становништво
Становништво (2011) 57.765
Агломерација (2011) 57.765
Географске карактеристике
Координате 44°51′60″N 13°50′59″E / 44.866623161487226, 13.8495787905088
Површина 51,65 км²
Пула на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Пула
Пула на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Борис Милетић (ИДС)
Поштански код 52000
Позивни број +385 52
Регистарска ознака PU
Веб-страна Службена презентација града

Пула (лат. Pietas Iulia, итал. Pola, сл. Pulj, нем. Polei, истриотски: Пола) је град у Хрватској у Истарској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 57.765 становника, а у самом насељу је живело 57.765 становника.[1] Налази се на југозападном делу истарског полуострва у добро заштићеном заливу.

Иако су постојала и ранија насеља, права историја града започиње с Римљанима, па се може рећи да је подручје града у континуитету насељено преко 2.000 година. Кроз историју град је мењао бројне владаре и доживљавао многобројне успоне и падове. Модерни развој града започиње у 19. веку када Пула, ради природних погодности смештаја у добро заштићеном и лако брањивом заливу постаје главна ратна лука Аустроугарске Монархије. У периоду од 1850. до 1910. становништво Пуле се са око нешто више од 1.000 повећало на нешто више од 57.000 становника. Уз демографски, град доживљава урбани и индустријски развој. Пропашћу Монархије започиње и демографски пад Пуле, који кулминира у првим годинама након Другог светског рата када највећи број етничких Италијана, услед присједињења Истре с матицом напушта град. У другој половини 20. века град захваљујући двије најважније привредне гране — бродоградњи и туризму, доживљава нови напредак. Тек 1981. године број становника бива изједначен са бројем становника града из 1910.

Данас је Пула позната је по својој благој клими, мирноме мору и нетакнутој природи. Град је уз бродоградњу и туризам познат и по дугој традицији винарства и рибарства.

Природна основа[уреди]

Географија[уреди]

Пула из ваздуха

Пула се налази на 44°52′0″N, 13°51′0″E на западу Хрватске, на југозападном делу Истарског полуострва, на просечној надморској висини од око 30 метара. Град Пула се развио подно и на седам брежуљака (Monte Zaro, Monte Serpente, Monte Ghiro, Monte Magno, Monte Paradiso, Monte Rizzi i Monte Vidal), на унутрашњем делу пространога залива и природно добро заштићене луке (дубине до 38 m) која је према северозападу отворена с два прилаза, непосредно с мора и кроз Фажански канал.

Данашња површина града Пуле износи 5.165 ha, од чега 4.150 ha на копну и 1.015 ha на мору. Градско подручје је са севера омеђено острвима Св. Јеролим и Козадом, градским насељима Штињан, Вели Врх и Шијанском Шумом, са истока подручјима Монтесерпо, Валмаде, Бусолер и Валдебек, с југа Старом Плинаром, марином Веруда и отоком Веруда, а са запада Веруделом, Лунгомареом и Музилом.

Клима[уреди]

Климатограм за Пулу
Ј Ф M A M J J A С O Н Д
 
 
78
 
10
1
 
 
64
 
11
2
 
 
65
 
13
3
 
 
70
 
16
6
 
 
56
 
21
10
 
 
53
 
25
14
 
 
48
 
28
17
 
 
75
 
27
16
 
 
85
 
24
14
 
 
80
 
19
10
 
 
112
 
14
5
 
 
85
 
11
2
температура у °C
укупне падавине у mm
извор: Worldclimate.com

Према Кепеновој класификацији клима Пула се налази у подручју медитеранске климе (Cs) благих зима и топлих љета. Просечна годишња температура ваздуха у граду износи 13,2 °C, просечна температура у фебруару износи 6,1 °C, а у јуну и августу до 26,4 °C. Темепература мора се креће од 7 до 26 °C.

Историја[уреди]

Праисторија и најраније илирско насеље[уреди]

Људски остаци, датирани унатраг милион година пре нове ере, пронађени су у спиљи Шандаља близу Пуле.[2] У околини Пуле је пронађена и лончарија из периода неолита (60002000. пр. н. е.) која указује на људска насеља.

Најранији запис трајног насељавања на подручју града Пуле потјече из 10. века п. н. е. Прво насеље основало је илирско племе Хистра, које је живјело у Истри и по којима је Истра добила име.

О становницима тог првог знаног илирског насеља на подручју града, свједочи и налаз простране жарне некрополе с источне стране градинског обруча. Временски распон укапања илирских становника датира од 11. до 5. века пр. н. е. и говори о вишевековном континуитету живота пулског градинског насеља. Керамичке жаре украшене геометријском декорацијом и бијелом инкрустацијом домаће су производње и указују на аутохтоне хистарске обичаје.

Град је био познат грчким путницима и морепловцима. Писане вести александријских хеленистичких песника Калимаха, Ликофрона и Аполонија Родјанина из 4. и 3. века п. н. е. говоре о постојању „града бегунаца“ у пулском заливу будући да се оснивање Пуле повезује с Колхиђанима. Пула се спомиње у митолошкој причи о Јасону и Медеји, који су отели златно руно. Колхиђани су се дали у потјеру за Јасоном стигавши до сјеверног Јадрана. Будући да нису успјели ухватити Јасона и вратити златно руно, нису се смјели вратити кући, па су на оближњој обали гдје је живјело илирско племе подигли насеље. Назвали су га Полаи што значи „град бегунаца“. Присутност грчке културе доказује проналазак грчке лончарије и дела Аполонова кипа.

Иако су прапочеци града Пуле предочени кроз бројна митолошка објашњења, неки историјски извори изричито спомињу 1220. п. н. е. као годину оснивања града Пуле.

У илирско доба, Пула је све до доласка римских легија, била тек периферно насеље у односу на оближњи Незакциј, доминантни политички, управнои, војни и верски центар. Интензивном колонизацијом, трговинским везама, те важности војног положаја, Пула преузима водећу функцију. Упоредо с тиме развијају се и бројне господарске гране: каменоклесарство за бројне грађевине у Пули и околини, ратарство, виноградарство, маслинарство, рибарство, те лончарство за превоз уља, вина, пшенице и рибе.

Антика[уреди]

Римљани су истарски полуоток заузели 177. п. н. е., започевши тиме процес романизације. Град је уздигнут на ниво колоније између 4645. п. н. е. Током тог раздобља град је просперирао, те је достигао врхунац с око 30.000 становника. Постао је значајна римска лука с великим околним подручјем под својом управом. Након грађанског рата 42. п. н. е. између тријумвира Августа, Антонија и Лепида с једне стране и Цезарових убица Брута и Касија с друге, Пула је пристала уз Касијеву страну пошто је град основао Касије Лонгин, Касијев брат. Након Августове победе код Акцијума 31. п. н. е. град је разорен и опустошен. Међутим, град је убрзо обновљен на захтјев Августове кћери Јулије, те је назван Colonia Pietas Iulia Pola Pollentia Herculanea. Подигнуте су велике класичне грађевине од којих је неколико преживело све до данас. Римљани су такође у граду изградили водовод и канализацију. Утврдили су град бедемом с десет врата од којих су нека још увијек очувана: Славолук Сергијеваца, Херкулова врата, у којима су уклесана имена оснивача града, и Двојна врата. Током владавине цара Септимија Севера име града је промијењено у Res Publica Polensis.

Године 425. град је постао сједиште бискупа о чему свједоче остаци темеља неколико вјерских грађевина.

Средњи и нови век[уреди]

Након пада Западног римског царства град и регију су разорили Остроготи. Њихова владавина је завршила након 60 година, кад је Пула дошла под Равенски егзархат (540751). Током тог периода Пула се развијала па је постала главна лука Византијске морнарице. Катедрала и црква св. Марије Формосе потичу из тог раздобља.

Први долазак Словена у околину града бележи се у 7. веку. Историја града наставља одражавати његову важну локацију, као и важност читавог региона, у прекрајању граница међу ондашњим европским силама.

Од 788. Пулом влада Франачко краљевство под Карлом Великим. Пула је постала сједиште изборних грофова Истре све до 1077. Млечани су преузели град 1148, а 1150. Пула је присегнула на оданост Млетачкој републици, поставши млетачким посједом. Године 1192. освојили су га Пижани, али су га Млечани убрзо вратили под своју управу.

Године 1238. папа Гргур IX створио је савез између Ђенове и Венеције против Немачког царства, а ускоро и против Пизе. Пошто је Пула стала на страну Пизе, град су опљачкали Млечани 1243. Поновно је разорен 1267. те 1397. Када су Ђеновљани поразили Млечане у поморској бици.

Након тога започео полаган пад Пуле. Ово опадање убрзано је сукобима локалних обитељи: античком обитељи Сергијеваца с обитељи Ионотаси (12581271) и сукобом Венеције с Ђеновом око контроле над градом и његовом луком на прелазу 13. у 14. век.

Истарски Развод (1325) потјече из истог периода. То је важан хрватски документ написан на латинском, немачком и хрватском језику, писаним најстаријим хрватским алфабетом — глагољицом.

Млечани који су заузели Пулу 1331. године владали су њоме све до 1797. Кроз 14, 15. и 16. век Пулу су нападали и освајали Ђеновљани, хрватско-угарска војска и Хабзбурговци, што је довело до одумирања бројних малих средњовековних насеља и села у околини Пуле. Поред ратних освајања, пулско и истарско становништво десетковано је великим епидемијама куге, маларије, тифуса, великих богиња, па је тако до 1750их у граду преостало само 300 становника.

19. век[уреди]

Пула око 1900. године

Након пропасти Млетачке републике 1797, привредно и стратешки неважна Пула са целом Истром постаје делом Хабзбуршке монархије. 1805. године у град су, након што су поразили Аустријанце, ушли Французи. Град је исправа укључен у француско марионетско Краљевство Италију, да би потом ушао у саставу Илирских провинција Францускога царства.

1813. године Пула и Истра су враћени под управу Аустријског царства у којем су постали дио крунске земље Аустријског приморја. Међутим поново успостављање аустријске управе за пропали маларични град значило је само формално мењање власти. Прелаз Аустрије из феудалне у савремену капиталистичку државу, нарочито после 1848. године, доводи до оријентисања Монархије на Јадранско море праћено наглим развојем Трста и Ријеке као главних трговачких лука Монархије.

Венеција је до револуционарне 1848. године била главно ратно и поморско упориште Аустријског царства са арсеналом и бродоградилиштем. Након слома противаустријске побуне у Венецији бечки двор је одлучио да пронађе сигурнију локацију за ратну луку и бродоградилиште. Пула је већ од раније била резервисана за ратну луку, иако не као главно упориште, па је већ 1846. године аустријска морнарица у пулском заливу почела градити три војна складишта, за чију је градњу био задужен Млечанин Ђовани Казони. 1849. године новоизабрани заповедник ратне моранрице, дански адмирал Ханс Бирч Дахлеруп је по наредби цара Франца Јозефа заједно с фелдмаршалом Нугентом обишао Ријеку, Цриквеницу, Краљевицу, Бакар, Задар и Шибеник како би одабрао најприкладније место за будућу ратну луку. Коначно је изабрао Пулу, што је била логична последица од раније започетих радова у њену заливу и важног стратешког положаја који су имали сам град и његова лука.

Тиме су започели су велики радови на мелиорацији терена, засипању мале увале у североисточном делу залива, копања и замењивања земљишта, цеста, локава и разних парцела приватне, општинске и црквене земље како би се створили најприкладнији темељи за изградњу лучких и арсеналских постројења. 1850. године морнарица је купила и оточић Уљаник, који су до тада у закупу држали сељаци Премантуре. Морнарица је на Уљанику почела градити складиште за бродску опрему. Град и бискупско средиште Пула, који је још 1840. имао само 214 кућа и 1.076 становника, је у кратко време прошао кроз интензивно раздобље обнове проживевши преобразбу из малог градића у град са снажном индустријском производњом.

20. век[уреди]

Аустро-угарски ратни бродови у пулској луци

Након краја Првог светског рата и пропасти Аустроугарске 1918. године, према одредбама Лондонског уговора Пула и читава Истра припали су Краљевини Италији. Раздобље италијанске власти у Пули и Истри је обилежено економским и политичким немирима. Под фашистичком владом Бенита Мусолинија, не-Италијани, посебно Хрвати су били изложени великој политичкој и културној репресији, затварани су у логоре, пљачкани и италијанизирани па су многи избегли из града и Истре. У септембру 1943. капитулацијом Италије у Другом светском рату Пулу и читаву Истру окупира немачка војска. За време немачке управе становништво Пуле је преживело најгоре раздобље до тада обилежено бројним хапшењима, депортацијама и егзекуцијама људи за које се сумњало да потпомажу партизанској борби. Такође, узастопно савезничко стратешко бомбардовање је разарало велике делове града.

Након ослобођења 5. маја 1945, дана који се данас обилежава као дан Града Пуле, град су заузеле снаге Југословенске армије које су претходно ослободиле читаву Истру. Од 1945. до 1947. град је био под окупацијом англо-америчких снага. Ратификацијом Париског мировног уговора 15. септембра 1947. Пула је додељена Хрватској у оквиру државе Југославије.

Становништво[уреди]

Град Пула[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 58.594 62.378 56.153 47.156 37.099 28.259 20.812 44.219 38.591 59.498 36.143 31.498 25.390 10.601 3.628
  • напомене:

Настао из старе општине Пула. У 1857. и 1869. садржи део података општине Лижњан, у 1857., 1869. и 1921. део података општине Фажана, а до 1991. и део података општине Медулин.

Пула (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[уреди]

Националност[3] 2001. 1991. 1981. 1971. 1961. 1953. 1948. 1931. 1921. 1910. 1900. 1890. 1880. 1869. 1857.
бр. становника 58.594 62.378 56.153 47.156 37.099 28.259 20.812 44.219 38.591 59.498 36.143 31.498 25.390 10.601 3.628
  • напомене:

Од 1880. до 1910. исказивано под именом Пуљ. У 1857. и 1869. садржи податке за насеље Јадрешки (општина Лижњан) и за бивше насеље Штињан које је од 1857. до 1948. исказивано као насеље. У 1857., 1869. и 1921. део података је садржан у насељу Фажана (општина Фажана). У 2001. смањено издвајањем насеља Валбонаша, Винкуран, Винтијан и Пјешчана Увала (сва у општини Медулин). До 1991. садржи податке за насеља Валбонаша и Пјешчана Увала (оба у општини Медулин). У 1857., 1869., 1921., 1981. и 1991. садржи податке за насеља Винкуран и Винтијан (оба у општини Медулин), а у 1910. садржи податке за насеље Винтијан.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Пула је имало 62.378 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
33,902 54,34%
Срби
  
5,682 9,10%
Југословени
  
4,076 6,53%
Италијани
  
3,495 5,60%
Муслимани
  
2,281 3,65%
Словенци
  
1,114 1,78%
Црногорци
  
635 1,01%
Роми
  
424 0,67%
Албанци
  
373 0,59%
Македонци
  
339 0,54%
Мађари
  
263 0,42%
Словаци
  
68 0,10%
Чеси
  
41 0,06%
Немци
  
34 0,05%
Бугари
  
33 0,05%
Украјинци
  
23 0,03%
Пољаци
  
22 0,03%
Руси
  
17 0,02%
Русини
  
17 0,02%
Румуни
  
13 0,02%
Аустријанци
  
11 0,01%
Јевреји
  
5 0,00%
Грци
  
3 0,00%
Турци
  
2 0,00%
остали
  
73 0,11%
неопредељени
  
2,317 3,71%
регион. опр.
  
5,987 9,59%
непознато
  
1,128 1,80%
укупно: 62.378

Демографске карактеристике[уреди]

Пула је највећи град Истарске жупаније с гравитационим подручјем које броји 90.000 становника, а укључује Барбан (2.802 становника), Фажану (3.050 становника), Лижњан (2.945 становника), Марчану (3.903 становника), Медулин (6.004 становника), Светвинченат (2.218 становника) и Водњан (5.651 становника).

У самом граду је према попису из 2001. године живјело 58.594 становника, што га сврстава на девето мјесто градова по броју становника у Хрватској. Густина насељености Града Пуле износи 1.093,27 становника/km² те је Пула пети град по густини становништва у Хрватској.

Просјечна старост становника износи 40,7 година. Према полној структури од 58.594 становника, 28.033 је мушкараца и 30.561 жена.

Становништво града Пуле према полу (Попис 2001.)
Жене
  
52,44%
Мушкарци
  
47,56%

Према етничкој структури већину становништва чине Хрвати, са 71,65% у укупном становништву. Етничке мањине и њихов састав је следећи: најбројнији су Срби, којих је 3.415 (5,83 %), затим следе Италијани којих је 2.824 (4,82 %), Бошњаци 980 (1.67 %), Словенци 731 (1.25 %) и остали.[4]

Према верској структури већину становништва чине хришћани, припадници католичке и православне вероисповести. Знатан је удио агностика, те атеиста и неопредељених. Од осталих религија најзаступљенији је ислам.[5]

Верска структура становништва града Пуле (Попис 2001.)
Католици
  
68,34%
Атеисти
  
9,85%
Агностици и неопредељени
  
9,75%
Муслимани
  
5,15%
Православци
  
4,98%

Економија[уреди]

Темељи економског развитка Пуле као традиционално најразвијенијег привредног средишта Истарске жупаније започети су бродоградњом. Са својим бродоградилиштем Уљаник пулска бродограђевна индустрија данас је недалеко позната на светском бродограђевном тржишту.

Производне делатности у Пули су разнолике, од производње цемента, стакла, до прехрамбене и текстилне индустрије. Такође су развијене и услужне делатности у грађевинарству, туризму, трговини и превозничким услугама.

Туризам[уреди]

Осим споменика, природна лепота пулске околице и Јадранскога мора учинили су град међународно популарним летном одморишном дестинацијом. Оближњи бисер је национални парк Бријуни којег су за време док је још био летна резиденција југословенског државника Јосипа Броза посетили многи светски вође. Међу обрадивим пољима и дуж обале неколико околних рибарских и пољоделских насеља леже затрпани остаци римских вила и храмова. У водама уз обалу могуће је рибарити, ронити до олупина античких римских галија и ратних бродова из Првог светског рата или се купати на очуваним плажама.

Пула је завршна тачка бициклистичке руте ЕуроВело 9 која иде од Гдањска на Балтичкоме мору кроз Пољску, Чешку, Аустрију, Словенију и Хрватску. Такође, на обали у околини Пуле могу да се виде отисци диносаура.

Саобраћај[уреди]

Пула има међународни аеродром која поново постаје јако саобраћајно средиште. Пре 1990. године пулски је аеродром имао преко 600.000 путника годишње. Оближњи међународни аеродроми су Трст, Ријека, Љубљана и Загреб.

Осим жупанијског железничког превоза којим се у Пулу и обрнуто из великог дела Истре свакодневно вози велик број путника железнички саобраћај је данас у Пули слабо развијен. Разлог томе је чињеница да Пула није непосредно повезана с остатком система Хрватских железница, него се у друге делове Хрватске мора путовати преко Словеније. Планирана градња железничког тунела кроз планину Учку требала би помоћи отклањању тог проблема.

Пула је источним краком Истарског ипсилона спојена на мрежу хрватских ауто-путева, а западним краком истог полуауто-пута непосредно је спојена са словеначком мрежом ауто-путеа, тј. са читавим системом ауто-путева ЕУ. Постоје планови за ширење Истарског ипсилона у пуни профил ауто-пута.

Аутобусним линијама Пула је повезана великим бројем месних, домаћих и међународних одредишта које крећу с главног аутобусног колодвора у самоме граду. Јавни градски превоз на 11 градских и 12 приградских линија одржава Пулапромет.

Путнички поморски промет такође повезује град с оближњим острвима, али и с Лошињом, Задром, те Венецијом у Италији.

На почетку 20. века у Пули је возио електрични трамвај. Изграђен је 1904. као дио пулског господарског узлазног развоја током аустроугарске управе. Након Првог светског рата, за италијанске управе, потреба за трамвајским превозом је опала, па је трамвај коначно укинут 1934. године.

Култура[уреди]

Као резултат своје богате историје, Пула је град с културном мешавином људи и језика са медитеранског и средњоевропског простора почевши од антике до данашњих дана. Пулска архитектура одражава те историјске слојеве.

1904. и 1905. ирски писац Џејмс Џојс живио је, радио и писао у Пули. За време свог боравка у Пули организовао је штампање својега дела The Holy Office, сатире о Вилијаму Батлеру Јејтсу и Џорџу Раселу. У исто време на Брионским острвима је радио лекар и бактериолог Роберт Кох.

Од шездесетих година 20. века у Пулској Арени се одржава Фестивал играног филма.

У Пули постоје два музеја, Археолошки музеј Истре и Историјски музеј Истре. Остали музејски постави могу се пронаћи у Амфитеатару, Августовом храму и Незакцију. У плану је отварање и четири нова музеја, Музеја модерне и савремене уметности Истре, Музеја штампарје, Поморског музеја, те Музеја Антуна Мотике.

Град Пула има двије библиотеке, Универзитетску библиотеку у саставу Универзитета Јурја Добриле, те Градску библиотеку и читаоницу коју чине Средишња библиотека и њени огранци: Библиотека Веруда, Библиотека Водњан, Библиотека Жмињ и Дечја библиотека.

Најважнија казалишна установа је „Истарско народно казалиште (INK) - Градско казалиште Пула“. Од осталих казалишта постоје „MILK - Мало истарско луткарско казалиште“ и „Казалиште Др. Инат“.

Иако је кроз историју имала бројне биоскопе које су посјећивали бројни грађани, данас дјелује само један биоскоп - „Kino Valli“, који је након преуређења отворен уочи 55. пулског филмског фестивала у јуну 2008. Уз ово кино постоји и „Кинотека ИНК-а“ и сезонски отворено „Летно кино на Каштелу“.

На подручју града делују четири културно-уметничка друштва која негују традиционалне истарске обичаје, али једнако тако и презентирају савремена музичка дела. Културно-уметничка друштва су ОКУД Истра, КУД Матко Брајша Рашан, КУД Уљаник и КУД Лино Маријани.

Аутономна културна производња и организовање цивилног друштва догађају се првенствено у Културном центру Карло Ројц, бившој касарни у којој данас делује преко стотину регистрираних удруга, организација и иницијатива, мноштво састава те креативних појединаца/ки.

Ректорат Свеучилишта у Пули

Музичка сцена је препуна разних стилова, од познатих група попут Атомског склоништа, КУД Идијота и Ноле па све до андрграунд културе. Од бројних клубова ту су Клуб Уљаник, Aruba club, Monte Serpente, Pietas Iulia, Метамедиа, Monteparadiso, Империал, Зен, Е&Д, Rock Caffe, Cabahia, Podroom, Actors Studio, Пети елемент, The Cube, ММЦ Студент.

Образовање[уреди]

У Пули делује 13 основних школа и 12 средњих школа, од којих је једна италијанска основна и средња школа, те једна приватна основна школа и гимназија. Од високошколских институција у Пули постоји Универзитет Јурја Добриле основан 2006. године који је обухватио већ постојеће пулске факултете „Високу техничку школу у Пули - Политехнички студиј“ „Вишу тренерску школу у Пули“ и пулски одсјек пословног одјела „Велеучилишта у Ријеци“.

Знаменитости[уреди]

Град је најпознатији по својим сачуваним античким римским грађевинама од којих је најпознатији Амфитеатар Арена из првог века, трећи по величини у свету. Арена је један од најбоље сачуваних амфитеатара из антике те се још данас користи током летњих филмских фестивала. Друге две значајне и добро очуване грађевине су тријумфални Славолук Сергијеваца и Августов храм из 1. века кога је дао саградити римски цар Август.

Остале античке знаменитости:

Новије знаменитости:

Познати Пуљани[уреди]

Спорт[уреди]

У Пули делују бројни спортски клубови и организације. Фудбалски клубови на подручју Пуле су НК Истра, НК Истра 1961, НК Пула ИЦИ, НК Вели Врх и НК Штињан. Традицију боћања одржавају клубови Боћарски клуб Олимпија и Боћарски клуб Уљаник. Борилачке вјештине промичу рвачки клуб Истарски борац и боксачки клуб Пула.

Пула као приморски град садржи бројне клубове везане уз водене спортове: ватерполске клубове УПАС Јадроград и Пула, веслачки клуб Истра, једриличарске клубове Уљаник и Вега, те пливачке клубове Пула и Арена.

У граду још дјелују кошаркашки клубови Пула 1981, ЖКК Пула и Стоја, одбојкашки клубови ОТП банка и Вели Врх, атлетски клуб Истра, мушки и женски рукометни клуб Арена, те стонотениски клубови Истра и Арена.

Оближњи градови и насеља[уреди]

Плажа у Пули

Градови побратими[уреди]

Повеље о братимљењу[уреди]

Остали облици сарадње[уреди]

Јаке пријатељске везе и стални контакти с осталим градовима[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.. 
  2. ^ A short historical overview of Istria and, especially, Pula, Приступљено 24. 4. 2013.
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
  4. ^ Државни завод за статистику - Попис становништва из 2001., Приступљено 24. 4. 2013.
  5. ^ Град Пула, Приступљено 24. 4. 2013.

Извори[уреди]

  • ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857—2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Пула

title=Википутовања

Википутовања имају више информација на вези: