Храм

Из Википедије, слободне енциклопедије

Храм или богомоља је тип објекта који се користи за религијске и духовне активности као што су молитве или жртвовање те за сличне религијске процесе. Храм је генерални архитектонски израз за молитвене објекте.

Историја европских храмова[уреди]

Старогрчки храм

У религијама древне Европе, храм је првенствено сматран кућом бога, а не местом за окупљање верника. Настанак храма се повезује са религијама које имају антропоморфна божанства, пре свега са старогрчком. Грађевине које су биле намењене култу су постојале и у критско-микенској епохи, али није сигурно да су имале функцију храма. Најстарије грчке грађевине тог типа датирају из 8. века п. н. е. Биле су од дрвета, а имале су статуу (у одаји која се звала наос или цела) бога коме је храм посвећен и жртвеник наспрам улаза. Најчешће су правоугаоне грађевине, усмерене од истока ка западу, али су познати и други облици, као и величине. Темељи (стереобат) су укопавани у земљу. Често се испред наоса налази предворје, пронаос, а иза мања просторија за чување заветних дарова (опистодом) или која служи за прорицање (адитон). Мањи храмови имају стубове (који належу на тзв. стилобат) на фасади (простилос) или на својим ужим странама (амфипростилос), док велики, камени храмови од 6. века п. н. е. у Грчкој, али и неким другим местима су окружени стубовима (периптерос), који су некада и удвојени (диптерос). Постојали су, али ређе и храмови кружне основе (толои), који су понекад такође били окружени стубовима. Храм је грађен од тесаника који су спојени металним клиновима, тако да су најниже постављени тесаници двоструко већи од осталих. Кров је двосливан, са забатима на ужим странама. Око храма је освећен простор, који се назива теменос и који је ограђен зидом. Римски храмови су грађени по узору на грчке, али и етрурске. Подизани су на високом подијуму, за разлику од грчких, који су подизани на ниском и степенастом (крепис) и врло су ретко били окружени стубовима. Етрурски храмови нису довољно познати јер су били грађени од дрвета, али утврђено је да су подизани на подијуму, имали пронаос и често и три целе. Да би се дрво одржало, користила се теракота. Кров је био исти као код грчких храмова.[1][2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. ^ Драгослав Срејовић. 1997. Археолошки лексикон. Савремена администрација. Београд.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Temple