Александар Генис
| Александар Генис | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Пуно име | Александар Александрович Генис |
| Датум рођења | 11. фебруар 1953. |
| Место рођења | Рјазањ, Совјетски Савез |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Довлатов и околина (2001) Часови читања (2013) Космополита (2014) |
Александар Александрович Генис (рус. Александр Александрович Генис; Рјазањ, 11. фебруар 1953) руски је књижевник, есејиста и књижевни критичар. Најпознатији је по својим есејима написаним у традици лирске култорологије.[1][2] У њима једноставним и лиризованим језиком истражује различите књижевне феномене попут проблема превођења поезије, теоријске неухватљивости хумора, квалитета историографске нарације и путописне прозе, као и поновним ишчитавањем европског књижевног канона.[3] Иако више од 30 година живи у Америци, првасходно пише на руском.[4] Поред Русије, његове књиге се редовно штампају и у Србији, и то у издању издавачке куће Геопоетика.[5]
Биографија[уреди | уреди извор]
Рођен је Рјазању 11. фебруара 1953. Након што је дипломирао на Летонском државном универзитету у Риги (тадашњи Совјетски Савез, данашња Летонија), емигрирао је 1977. у САД. Каријеру је започео у Њујорку, где се професионално формирао као књижевни критичар и есејиста, радећи као уредник публикација на руском језику и водећи културну рубрику руског радија.[6] У Америци је сарађивао са руским писцима у емиграцији Јосифом Бродским и Сергејем Довлатовим. Након распада Совјетског Савеза, остварио је низ културних сарадњи са отаџбином. Водитељ је недељне емисије Амерички час са Александром Генисом на руском радију Слобода још од деведесетих година двадесетог века. Такође, колумниста је у руским либералним новинама Новаја Газета. Водио је телевизијску емисију Александар Генис: Писма из Америке на руском каналу Култура. Отац је новинара Данијела Гениса.
Одабрана дела[уреди | уреди извор]
- Америчка азбука (1994),
- Црвени хлеб, кулинарски аспекти совјетске цивилизације (1995)
- Кула Вавилонска, уметност времена садашњег (1996)
- Десет разговора о новој руској књижевности (1997)
- Тама и тишина, уметност одузимања (1998)
- Довлатов и околина, филолошки роман (1999)
- Иван Петровић је умро (1999)
- Колоплет (2002)
- Пејзажи (2002)
- Часови читања, камасутра читања (2013)
- Космополита (2014)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Историја је наш Холивуд”. Novosti. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Врбавац, Јасмина (2007). Три и по: критике (1. изд.). Зрењанин, Нови Сад: Агора. стр. 86—87.
- ^ „Камасутра заљубљеника у књиге”. Glas Podrinja. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Aлександар Генис: Часови читања”. РТС. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ Александар Генис на Архивирано на сајту Wayback Machine (5. новембар 2016), сајту Геопоетика (Приступљено: 4. новембра 2016).
- ^ „Александар Александрович Генис”. Prosefest. Приступљено 5. 2. 2020.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- (језик: српски) Зврк - текст о Генисовим утисцима приликом посете Србији
- (језик: српски) Одломак из Генисове књиге Крв и тло
- (језик: српски) Есеј о Шагалу
