Летонија

Из Википедија


Координате: 56° 52′ 8" СГ Ш, 24° 50′ 28" ИГД

Република Летонија (лет. Latvijas Republika) је земља у северној Европи. Летонија има копнене границе са друге две балтичке државеЕстонијом на северу и Литванијом на југу — и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига (летонски: Rīga), је највећи град балтичких држава.

Садржај

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Летоније.
Градска кућа у Риги у 17. веку
Градска кућа у Риги у 17. веку

Оригинално позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача (Schwertbrüder) од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.

Док је била под немачком окупацијом, Летонија је била у саставу Рајхскомесаријата Остланд. Након пораза нациста, Летонија се вратила под совјетску администрацију као Летонска ССР. Када се Совјетски Савез распао, Летонија је искористила прилику да прогласи независност 21. августа, 1991. 2004, Летонија је ступила у НАТО и у Европску унију.

[уреди] Политичке поделе

Летонија је подељена на 26 округа, звани „rajons“:

Седам летонских градова имају посебан статус:

[уреди] Географија

Карта Летоније
Карта Летоније

Летонија има повољан географски положај, смештена између остале две Балтичке државе представља укрштање путева између југа и севера, од Балтика према истоку. На западу, Летонија излази на Балтичко море које има јако битну улогу за привреду и економију читаве државе. Обале су слабо разведене. На северозападу се налази Ришки залив који је име добио по главном граду државе. Латвија је претежно равничарска земља, па је рељеф углавном једноличан. Идући према истоку, терен се мало уздиже. Највиши врх Летоније је Гаизинкалнс висок свега 312 м.

Летонија има много језера – око 3.000. Већином су ледењачка, а највише их је на југоистоку и у приобалној низини. Највећи водоток је Западна Двина која тече са Валдајске узвисине, истог узвишења у Русији с којега теку и Волга, Дњепар и Ловат. Највећи град је Рига, који је уједно и главни град државе. Још неки важнији градови су Лиепаја и Даугавпилс. Лиепаја је позната по многим обележјима. У њој се налази највеће балтичко бродоградилиште, па се овај град често назива и Летонским Ливерпулом. Позната је и по својој музичкој традицији и концертима. На климу Летоније утиче више фактора; рељеф, географски положај, отвореност према мору (близина Атлантика) и др. Зиме су хладне, а лета умерено топла. Просечна годишња температура изоси 26ºC.

[уреди] Становништво

Цркве у Летонији
Цркве у Летонији

Најбројније становништво Летоније чине Летонци, 58%. Значајну улогу имају и Руси, њих 30%. Од осталих народа овде живе Белоруси, Литванци, Украјинци, Пољаци и др.

Због присутности Немаца током историје, Летонци се верски изјашњавају као протестанти (по учењу Мартина Лутера), односно католици.

[уреди] Језик

Летонски језик спада у групу балтичких језика и службени је језик у Летонији. Ипак, постоје несугласице. Део руске националне мањине се не слаже са учењем летонског у школама, тврдећи да је за време СССР-а, у свим његовим чланицама, руски био службени језик. Било како било, на улицама можете чути народ како говори и летонским и руским језиком.

У летонском језику може се наћи и доста туђица из немачког, шпанског и словенских језика.

[уреди] Култура

Битан утицај на летонску културу имали су историјски и друштвени разлози, што је највише осетно на архитектури грађевина у већим градовима, нпр. у Риги. Катедрале и цркве грађене су у немачком стилу.

Код музике, велика се пажња посвећује традиционалној музици, али ни модерна, забавна музика није запостављена. Град Лијепаја, назива се још и градом рокера јер из њега потичу најпознатији летонски рокери свих времена: Фоминс & Клеинс, Ливи и др.

Други језици