Летонија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 56° 52′ 8" СГШ, 24° 50′ 28" ИГД

Летонија
Latvijas Republika

Застава Грб
крилатица: нема
Химна Dievs, svētī Latviju!
Главни град	Рига
Службени језик	летонски
Председник:	Валдис Затлерс
Премијер:	Валдис Домбровскис
Независност:	Од СССР-а 4. мај 1990.
Површина
- Укупно	64.589 km² (121.)
- Вода (%)	1.5
Становништво
- 2009.	2.231.503 (137.)
- Густина	35/km²
Валута	Лат
Временска зона	UTC +2
Интернет домен	.lv
Позивни број	++371

Република Летонија (лет. Latvijas Republika) је земља у северној Европи. Летонија има копнене границе са друге две балтичке државе — Естонијом на северу и Литванијом на југу — и са Русијом и Белорусијом на истоку. На западу, Летонија дели поморску границу са Шведском. Главни град Летоније, Рига (летонски: Rīga), је највећи град балтичких држава.

Летонија се састоји од 4 културноисторијска региона: Курземе (Курландија) на западу, Земгале у центру, Видземе на северу и Латгале на истоку. Некада се сматра да је Земгале део области Курземе, па тако грб Летоније приказује 3 звезде које симболизују Курземе, Видземе и Латгале.

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Летоније

Градска кућа у Риги у 17. веку

Оригинално позната као Ливонија, област данашње Летоније је била под утицајем немачког Ливонијског братства мача (Schwertbrüder) од 13. века па до 16. века када су институт Ливоније укинуле локалне аристократе, и продале га Пољској. Током неколико ратова, различите регионе Летоније су окупирале Пољска, Шведска и Русија. Међутим, у 18. веку, током Великог северног рата и касније, након подела Пољске, Русија је преузела контролу над Летонијом и околним областима.

Док је била под немачком окупацијом, Летонија је била у саставу Рајхскомесаријата Остланд. Након пораза нациста, Летонија се вратила под совјетску администрацију као Летонска ССР. Када се Совјетски Савез распао, Летонија је искористила прилику да прогласи независност 21. августа, 1991. 2004, Летонија је ступила у НАТО и у Европску унију.

[уреди] Политичке поделе

За више информација видети Окрузи Летоније, Градови Летоније и Историјске покрајине Летоније

Летонија је подељена на 26 округа, звани „rajons“. Статус округа има и 7 већих летонских градова:

• Даугавпилс
• Јелгава
• Јурмала
• Лиепаја
• Резекне
• Рига
• Вентспилс

[уреди] Географија

Карта Летоније

Летонија има повољан географски положај; смештена између остале две балтичке државе представља укрштање путева између југа и севера, од Балтика према истоку. На западу, Летонија излази на Балтичко море које има битну улогу за привреду и економију читаве државе. Обале су слабо разведене. На северозападу се налази Ришки залив који је име добио по главном граду државе. Латвија је претежно равничарска земља, па је рељеф углавном једноличан. Идући према истоку, терен се мало уздиже. Највиши врх Летоније је Гаизинкалнс висок свега 312 m.

Летонија има много језера – око 3.000. Већином су ледничка, а највише их је на југоистоку и у приобалној низини. Највећи водоток је Западна Двина која тече са Валдајске узвисине, истог узвишења у Русији с којег теку и Волга, Дњепар и Ловат. Највећи град је Рига, који је уједно и главни град државе. Још неки важнији градови су Лиепаја и Даугавпилс. Лиепаја је позната по многим обележјима. У њој се налази највеће балтичко бродоградилиште, па се овај град често назива и Летонским Ливерпулом. Позната је и по својој музичкој традицији и концертима. На климу Летоније утиче више фактора; рељеф, географски положај, отвореност према мору (близина Атлантика) идр. Зиме су хладне, а лета умерено топла. Просечна годишња температура изоси 26 °C.

[уреди] Становништво

Цркве у Летонији

Најбројније становништво Летоније чине Летонци, 58%. Значајну улогу имају и Руси, њих 30%. Од осталих народа овде живе Белоруси, Литванци, Украјинци, Пољаци и др.

Због присутности Немаца током историје, Летонци се верски изјашњавају као протестанти (по учењу Мартина Лутера), односно католици.

[уреди] Језик

Летонски језик спада у групу балтичких језика и службени је језик у Летонији. Ипак, постоје несугласице. Део руске националне мањине се не слаже са учењем летонског у школама, тврдећи да је за време СССР-а, у свим његовим чланицама, руски био службени језик. Било како било, на улицама можете чути народ како говори и летонским и руским језиком.

У летонском језику може се наћи и доста туђица из немачког, шпанског и словенских језика.

Латгалијски језик је дијалект летонског језика присутан на истоку Летоније. Говори га око 150-200.000 људи. Ливонски језик је језик из породице угро-финских језика који говори још тридесетак људи. Оба ова језика су заштићена законима.

[уреди] Култура

Битан утицај на летонску културу имали су историјски и друштвени разлози, што је највише осетно на архитектури грађевина у већим градовима, нпр. у Риги. Катедрале и цркве грађене су у немачком стилу.

Код музике, велика се пажња посвећује традиционалној музици, али ни модерна, забавна музика није запостављена. Град Лијепаја, назива се још и градом рокера јер из њега потичу најпознатији летонски рокери свих времена: Фоминс & Клеинс, Ливи и др.

[уреди] Референце

[уреди] Спољашње везе

• Председник Летоније
• Скупштина Летоније
• Влада Литваније
• Приказ Летоније од Летонског института

Државе чланице Европске уније и кандидати за чланство

Аустрија • Белгија • Бугарска • Грчка • Данска • Естонија • Ирска • Италија • Кипар • Летонија • Литванија • Луксембург • Мађарска • Малта • Немачка • Пољска • Португал • Румунија • Словачка • Словенија • Уједињено Краљевство • Финска • Француска • Холандија • Чешка • Шведска • Шпанија

---

Земље кандидати у преговорима за чланство: Хрватска • Турска и земља кандидат: Македонија¹

---

Земље потенцијални кандидати: Албанија • Босна и Херцеговина • Србија • Црна Гора

---

¹ званични назив који користи ЕУ: Бивша југословенска Република Македонија