Америчка окупација Доминиканске Републике (1916–1924)

С Википедије, слободне енциклопедије
Америчка окупација Доминианске Републике
Део Банана ратова

Америчка застава изнад знамените тврђаве Форталеца Озама у Санто Домингу 1922. године
Време5. мај 1916–27. децембар 1924.
Место
Доминиканска Република
Исход америчка победа
Сукобљене стране
 САД Доминиканска Република Доминиканска Република
Команданти и вође
Сједињене Америчке Државе Вилијам Б. Кепертон
Сједињене Америчке Државе Хери Шепард Кнап		 Доминиканска Република Дезидерио Аријас
Жртве и губици
7 мртвих, 15 рањених маринаца
40 погинулих морнара[1]		 100–300 губитака
144 погинулих маринаца (у периоду 1916–1924)[2]

Америчка окупација Доминиканске Републике је трајала од 1916. до 1924. године те представљала трећи најдужи од свих банана ратова који су карактерисали америчку политику према суседним земљама Латинске Америке у првим деценијама 20. века. До ње је дошло годину дана након почетка америчке окупације суседног Хаитија. Започела је војним искрцавањем америчких америчких маринаца у главни град Санто Доминго 5. маја 1916. године,[3] при чему је као изговор била заштита америчких дипломатских мисија; ти су се догађаји поклопили са пучем који је доминикански секретар рата Дезидерио Аријас извео против демократски изабраног председника Хуана Изидра Хименеса. Технички и бројчано надмоћне америчке снаге, са изузетком окршаја познатог као битка код Гвајаканаса, углавном нису наишле на значајнији оружани отпор те су за неколико месеци преузели контролу над свим важнијим градовима и лукама земље. Аријас је пристао да напусти земљу, а Американци су, под изговором успостављања реда и мира успоставили окупациони режим те предузели низ мера да се успостави економска и политичка стабилност у земљи, односно про-амерички режим који би требао п да преузме власт по формалном завршетку окупације. Иако је одређена стабилност постигнута, међу великим делом доминиканског становништва је окупација изазвала негодовање, пре свега због тога што је међу америчким функционарима било мало оних који су говорили шпански или имали разумевања за домаћу културу. У неким подручјима земље, пре свега у источним провинцијама Ел Сеибо и Сан Педро де Макорис се већ 1917. појавио побуњенички покрет познат као гавиљерос, који је под водством генерала Рамона Натере почео да изводи герилске акције против америчких трупа. Иако није био у стању да истера Американце из земље, ни Американци га нису били у стању угушити, те су 1921. његови претходници прихватили амнестију. У међувремену је завршио Први светски рат, који је служио као један од изговора за окупацију, те се против окупације почело окретати и и америчко јавно мнење. Председник Ворен Хардинг, који је изабран на платформи окончања војних интервенција, 1921. је отпочео преговоре са водећим доминиканским политичарима о повратку доминиканског суверенитета. Формални споразум је постигнут 30. јуна 1922. године, а проамерички кандидат Хорасио Васкез 1924. године победио на председничким изборима. Дана 13. јуна 1924. године, након његове инаугуарције, америчка окупација је формално завршила. Дана 27. децембра 1924. је, међутим, потписана посебна конвенција којом САД поновно преузимају контролу над доминиканским царинама,[4] али је она стављена ван снаге тек 1941. године.[5]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ The Savage Wars of Peace: Small Wars and the Rise of American Power. 2014. стр. 169. 
  2. ^ Ayres (2008). A Military Miscellany. 
  3. ^ „USA Dominican Republic Resistance 1917-1921”. The Dupuy Institute. 16. 12. 2000. Приступљено 29. 6. 2014. 
  4. ^ „Dominican Republic-United States”. The American Journal of International Law. 36 (4): 209—213. 1942. JSTOR 2213777. S2CID 246011614. doi:10.2307/2213777. 
  5. ^ American foreign relations: a history. Since 1895, Volume 2, pg. 163

Види још[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Везе на шпанском

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Америчка_окупација_Доминиканске_Републике_(1916–1924)&oldid=26809865”