Хаити

Из Википедија

Координате: 19° 6′ СГ Ш, 72° 20′ ЗГД

Хаити заузима западну трећину острва Хиспаниола у Карипском мору, источно од Кубе. Као бивша француска колонија, Хаити је био једна од првих америчких земаља, након САД-а, која је прогласила неовисност.

Услед нестабилне политичке ситуације, од 2004. државу контролишу међународне војне снаге Уједињених Нација под именом MINUSTAH.

Садржај 1 Историја 2 Политика 3 Покрајине 4 Географија 5 Привреда 6 Становништво 7 Спољашње везе

[уреди] Историја

За више информација погледајте Историја Хаитија.

Домородачко становништво Хиспаниоле, народ Аравак (или Таино), готово је истребљено у деценијама пошто се Колумбо искрцао 1492. године. Острво је крајем 17. века насељено робљем из Африке, које је било радна снага на плантажама шећера.

Шпанија је 1697. године препустила западну трећину Хиспаниоле (која се тада звала Санто Доминго) Француској. То је постала једна од најбогатијих француских колонија 18. века. Робовско становништво побунило се 22. августа 1791, што је изазвало рат са Француском. Хаићани су, под вођством Жан Жак Десалина, победили војску коју је послао Наполеон и прогласили независност 1. јануара 1804. године. Хаити је отад постао најсиромашнија земља на западној хемисфери, а велики део његове историје обележило је политичко насиље и корумпирани диктатори. Више од три деценије диктатуре, за којом је уследила војна хунта, завршиле су се 1990. године, кад је Жан-Бертранд Аристиде изабран за председника. Већи део његовог мандата пропао је због војног пуча, али успео је да се врати на власт 1994. године.

Аристиде је 2000. поново изабран за председника. Гласине да су избори лажирани и свеопшта корупција довели су до побуне 5. фебруара 2004. године, 200 година након прве хаићанске револуције. Побуна је прешла у устанак и до 17. фебруара се проширила средишњом покрајином Артибоните, те су јој се придружили дисиденти протерани у Доминиканску Републику.

Председник Аристиде је 29. фебруара 2004. побегао из Хаитија у Средњоафричку Републику. Према уставу Хаитија, главни судија Врховног суда Бонифас Алеxандар привремено је преузео председничку дужност.

[уреди] Политика

За више информација погледајте Политика Хаитија.

Хаити је председничка република с председником који се бира на изборима и Државним сабором. С друге стране, неки тврде да влада притајена диктатура. Устанак 29. фебруара 2004. довео је до свргавања председника Жан-Бертранда Аристидеа, па се засад не зна хоће ли се политичко уређење мењати.

Устав је уведен 1987. године према моделу устава САД-а и Француске. Након што је одређен број година био делимично (па и посве) укинут, поново је устоличен 1994. године.

[уреди] Покрајине

За више информација погледајте Покрајине Хаитија.

Хаити је подељен на девет покрајина:

• Артибоните
• Центре
• Гранд'Ансе
• Норд
• Норд-Ест
• Норд-Оуест
• Оуест
• Суд
• Суд-Ест

[уреди] Географија

За више информација погледајте Географија Хаитија.

Рељеф Хаитија углавном се састоји од стрмих планина с малим обалним низинама и речним долинама. Источни и средишњи део земље је велика висораван.

Највећи град је главни град, Порт о Пренс, са 2 милиона становника. За њим следи Кап-Аитијен 600 хиљада становника.

[уреди] Привреда

За више информација погледајте Привреда Хаитија.

Око 80% становништва живи у крајњем сиромаштву. Готово 70% Хаићана живи од пољопривреде, што је углавном земљорадња на ниском нивоу, која запошљава 2/3 укупне радне снаге. Број радних места расте врло споро, а црно тржиште је све јаче. Због неуспешних преговора с међународним спонзорима Хаити је остао без потребне помоћи у новцу и развоју.

[уреди] Становништво

За више информација погледајте Становништво Хаитија.

Иако Хаити у просеку има око 270 људи по квадратном километру, становништво је најгушће у градовима, обалним низинама и речним долинама. Око 95 % Хаићана чине црнци, а остатак су мулати. Има веома мали број белаца и азијата. Око 2/3 становништва живи на селу.

Француски је један од два службена језика, али говори га само 10 % становништва. Сви Хаићани говоре креолски, који је други службени језик земље. Све више младих и пословних људи говори енглески.

Католичанство је државна религија, коју исповеда већина становништва. Неки су се обратили на протестантизам. Многи Хаићани одржавају традицију вудуа, иако се сматрају хришћанима.

[уреди] Спољашње везе

• Palais national
• Port Haiti
• Haitiaction.net