Хаити
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Координате: 19° 6′ СГ Ш, 72° 20′ ЗГД
| крилатица: L'Union Fait La Force (Слога гради снагу) |
|
| Химна La Dessalinienne |
|
.svg) |
|
| Главни град | Порт o Пренс |
| Службени језик | Француски, Хаићански креолски |
| Председник: | Мишел Мартели |
| Премијер: | Лоран Ламот |
| Независност: | 1. јануар 1804 |
| Површина | |
| - Укупно | 27.750 km² (147) |
| - Вода (%) | 0,7 |
| Становништво | |
| - 2007. | 8.706.497 (88) |
| - Густина | 292.7/km² |
| Валута | Хаићански гурд (100 центима) |
| Временска зона | UTC |
| Интернет домен | .ht |
| Позивни број | +509 |
Република Хаити је средњоамеричка држава у Карипском мору која заузима западну трећину острва Хиспаниола у Карипском мору. Друга држава на овом острву је Доминиканска Република. Главни град државе је Порт о Пренс. У Хаитију влада тропска клима, а назива се „бисером Антила“ због својих природних лепота. Хаити је планинска земља, али није покривена шумом као некада.
Хаити је најсиромашнија држава на западној хемисфери. Као бивша француска колонија, Хаити је био једна од првих америчких земаља, након САД, која је прогласила независност. Услед нестабилне политичке ситуације, од 2004. државу контролишу међународне војне снаге Уједињених нација под именом MINUSTAH.
Хаити је подељен у 10 департмана. У држави се говоре два језика, француски и хаићански креолски језик. Доминантна религија у држави је римокатоличка, мада се и вуду још увек практијује.
Садржај |
Географија [уреди]
 |
За више информација погледајте чланак Географија Хаитија |
Рељеф Хаитија углавном се састоји од стрмих планина са малим обалним низијама и речним долинама. Источни и средишњи део земље је велика висораван.
Највећи град је главни град, Порт о Пренс, са 2 милиона становника. За њим следи Кап-Аитијен са 600 хиљада становника.
Историја [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Историја Хаитија |
Домородачко становништво Хиспаниоле, народ Аравак (или Таино), готово је истребљено у деценијама након Колумбовог искрцавања 1492. године. Острво је крајем 17. века насељено робовима из Африке, које је постало радна снага на плантажама шећера.
Шпанија је 1697. године препустила западну трећину Хиспаниоле (која се тада звала Санто Доминго) Француској. То је постала једна од најбогатијих француских колонија 18. века. Робовско становништво побунило се 22. августа 1791, што је изазвало рат са Француском. Хаићани су, под вођством Жан Жак Десалина, победили војску коју је послао Наполеон и прогласили независност 1. јануара 1804. године. Хаити је од тада постао најсиромашнија земља на западној хемисфери, а велики део историје те земље обележило је политичко насиље и корумпирани диктатори. Више од три деценије диктатуре, за којом је уследила војна хунта, завршиле су се 1990. године, кад је Жан-Бертранд Аристид изабран за председника. Већи део његовог мандата пропао је због војног пуча, али је успео да се врати на власт 1994. године.
Аристиде је 2000. поново изабран за председника. Гласине да су избори лажирани и свеопшта корупција довели су до побуне 5. фебруара 2004. године, 200 година након прве хаићанске револуције. Побуна је прешла у устанак и до 17. фебруара се проширила средишњом покрајином Артибоните, те су јој се придружили дисиденти протерани у Доминиканску Републику.
Председник Аристиде је 29. фебруара 2004. побегао из Хаитија у Централноафричку Републику. Према уставу Хаитија, главни судија Врховног суда Бонифас Александар привремено је преузео председничку дужност.
Политика [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Политика Хаитија |
Хаити је председничка република, са председником који се бира на изборима и државним сабором. С друге стране, неки тврде[који?] да влада притајена диктатура. Устанак 29. фебруара 2004. довео је до свргавања председника Жан-Бертранда Аристидеа, па се засад не зна хоће ли се политичко уређење мењати.
Устав је уведен 1987. године према моделу устава САД и Француске. Након што је одређени број година био делимично (па и посве) укинут, поново је уведен 1994. године.
Покрајине [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Покрајине Хаитија |
Хаити је подељен на девет покрајина:
Привреда [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Привреда Хаитија |
Око 80% становништва живи у крајњем сиромаштву. Готово 70% Хаићана живи од пољопривреде, што је углавном земљорадња на ниском нивоу, која запошљава две трећине укупне радне снаге. Број радних места расте врло споро а црно тржиште је све јаче. Због неуспешних преговора са међународним спонзорима Хаити је остао без потребне помоћи у новцу и развоју.
Становништво [уреди]
|
За више информација погледајте чланак Становништво Хаитија |
Иако Хаити у просеку има око 270 људи по квадратном километру, становништво је најгушће у градовима, обалним низијама и речним долинама. Око 95% Хаићана чине црнци, а остатак су мулати. Има веома мали број белаца и азијата. Око две трећине становништва живи на селу.
Француски је један од два службена језика, али говори га само 10% становништва. Сви Хаићани говоре креолским, који је други службени језик земље. Све више младих и пословних људи говори енглески.
Католичанство је државна религија, коју исповеда већина становништва. Неки су прешли на протестантизам. Многи Хаићани одржавају традицију вудуа, иако се сматрају хришћанима.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||
