Аморити

Из Википедије, слободне енциклопедије
Античка Месопотамија
Tiglath-Pileser II - 1889 drawing.jpg
Еуфрат · Тигар
Градови / царства
Сумер: Урук · Ур · Ериду
Киш · Лагаш · Нипур
Акадско царство: Акад
Вавилон · Изин · Суза
Асирија: Ашур · Нинива
Дур-Шарукин · Нимруд
Вавилонија · Халдејско царство
Елам · Аморити
Хурити · Митани
Касити · Урарту
Хронологија
Краљеви Сумера
Краљеви Асирије
Краљеви Вавилона
Језик
Арамејски
Сумерски · Акадски
Еламитски · Хуритски
Митологија
Енума Елиш
Првобитна бића
Апсу · Тиамат
Лахму · Ламија
Аншар · Кишар
Муму
Седам богова
Ану · Енлил · Ки · Енки
Иштар · Син · Сама
Полубогови и хероји
Енкиду · Гилгамеш · Лугалбанда
Тамуз · Утнапиштим

Аморити или Аморићани су семитски народ, који је заузео западну обалу Еуфрата од друге половине 3. миленијума пре Христа. Након еламитске инвазије 2004. п. н. е. Аморити су завладали Вавилонијом.

Извори са натписа и таблица[уреди]

У раним вавилонским натписима све западне земље (укључујући Асирију и Ханан) биле су познате као земља Аморита. Аморити су два пута заузели Вавилонију

Старо име је етнички термин, који је повезан са Амуру или Амар, како су их звали Асирија и стари Египат.

Постојале су старе теорије да су Аморити номадски народ, који се преселио у друге земље да би напасао стоку. Новији археолошки докази показују да Аморити никад нису извршили инвазију током Треће урске династије. Многи Аморити су мирољубиво живели у малим енклавама. Постоје докази да су под трећом урском династијом служили војску и да су били у радним групама током акадске и треће урске династије.

Како је полако пропадала трећа урска династија и долазило до дезинтеграције сви региони су поново постајали независни. Регион у коме су живели Аморити није био изузетак од тога правила. Еламити су нападали и слабили војску царства. Неки Аморити су уграбили прилику и за себе преузели власт. Није било аморитске инвазије, него су Аморити дошли на власт на многим местима захваљујући ослабљеном царству. Еламити су коначно опљачкали Ур и окончали период треће урске династије око 20. века пре Христа. После неког времена најмоћнији владар Месопотамије постао је Аморит Шамши Адад I.

Пораз Аморитске војске - Гистав Доре

Изгледа да су Аморити имали култ бога Месеца Сина и Амура. Већина Аморита, а посебно они у Марију у Сирији писали су акадским дијалектом на таблицама из 1800.-1750. п. н. е. Било је ту многих семитских облика и конструкција. Њихов оригинални језик је био северозападни семитски дијалект.

Последице по Месопотамију[уреди]

Успон Аморита имао је дубоке и трајне политичке, социјалне и економске последице. Подела у краљевине уклонила је сваки траг сумерских градова-држава. Људи, земља и стока нису више физички припадали боговима, храмовима или краљевима. Нови владари су издали своју или свештеничку земљу на неограничен период. Осим тога ослободили су становнике неколико градова од пореза и присилног рада. Настало је ново друштво великих ратара, слободних грађана и трговаца. Свештеници су изгубили привилегије да је економски живот земље у њиховим рукама.

Месопотамска цивилизација је преживела долазак Аморита на власт, као што је преживела и акадску доминацију и период немира пре успона треће династије из Ура.

Промене нису много погодиле религиозне, етичке и уметничке концепте. Аморити су обожавали сумерске богове и старе сумерске митове и епске приче.

Литература[уреди]

  • E. Chiera, Sumerian Epics and Myths, Chicago, 1934, Nos.58 and 112;
  • E. Chiera, Sumerian Texts of Varied Contents, Chicago, 1934, No.3.;
  • H. Frankfort, AAO, pp. 54-8;
  • F.R. Fraus, FWH, I (1954);
  • G. Roux, Ancient Iraq, London, 1980.