Аморити

Из Википедија

Античка Месопотамија

Еуфрат · Тигар
Градови / царства
Сумер: Урук · Ур · Ериду
Киш · Лагаш · Нипур
Акадско царство: Акад
Вавилон · Изин · Суза
Асирија: Ашур · Нинива
Дур-Шарукин · Нимруд
Вавилонија · Халдејско царство
Елам · Аморити
Хурити · Митани
Касити · Урарту
Хронологија
Краљеви Сумера
Краљеви Асирије
Краљеви Вавилона
Језик
Арамејски
Сумерски · Акадски
Еламитски · Хуритски
Митологија
Енума Елиш
Гилгамеш · Мардук

Аморити или Аморићани су семитски народ, који је заузео западну обалу Еуфрата од друге половине 3. миленијума пре Христа. Након еламитске инвазије 2004. пре Христа Аморити су завладали Вавилонијом.

[уреди] Извори са натписа и таблица

У раним вавилонским натписима све западне земље ( укључујући Асирију и Канан) биле су познате као земља Аморита. Аморити су два пута заузели Вавилонију

при крају трећег миленијума пре Христа
на почетку првог миленијума пре Христа.

Старо име је етнички термин, који је повезан са Амуру или Амар, како су их звали Асирија и стари Египат.

Постојале су старе теорије да су Аморити номадски народ, који се преселио у друге земље да би напасао стоку. Новији археолошки докази показују да Аморити никад нису извршили инвазију током Треће урске династије. Много Аморити су мирољубиво живели у малим енклавама. Постоје докази да су под трећом урском династијом служили војску и да су били у радним групама током акадске и треће урске династије.

Како је полако пропадала трећа урска династија и долазило до дезинтеграције сви региони су поново постајали независни. Регион у коме су живели Аморити није био изузетак од тога правила. Еламити су нападали и слабили војску царства. Неки Аморити су уграбили прилику и за себе преузели власт. Није било аморитске инвазије, него су Аморити дошли на власт на многим местима захваљујући ослабљеном царству. Еламити су коначно опљачкали Ур и окончали период треће урске династије око 20. века пре Христа. После неког времена најмоћнији владар Месопотамије постао је Аморит Шамши Адад I.

Изгледа да су Аморити имали култ бога Месеца Сина и Амура. Већина Аморита, а посебно они у Марију у Сирији писали су акадским дијалектом на таблицама из 1800.-1750 пре Христа. Било је ту многих семитских облика и конструкција. Њихов оригинални језик је био северозападни семитски дијалект.

[уреди] Последице по Месопотамију

Успон Аморита имао је дубоке и трајне на политичке, социјалне и економске последице. Подела у краљевине уклонила је сваки траг сумерских градова-држава. Људи, земља и стока нису више физички припадали боговима ,храмовима или краљевима. Нови владари су издали своју или свештеничку земљу на неограничен период. Осим тога ослободили су становнике неколико градова од пореза и присилног рада. Настало је ново друштво великих ратара, слободних грађана и трговаца. Свештеници су изгубили привилегије да је економски живот земље у њиховим рукама.

Месопотамска цивилизација је преживела долазак Аморита на власт, као што је преживела и акадску доминацију и период немира пре успона треће династије из Ура.

Промене нису много погодиле религиозне, етичке и уметничке концепте. Аморити су обожавали сумерске богове и старе сумерске митове и епске приче.