Анри Русо

Из Википедије, слободне енциклопедије
Анри Русо

Аутопортрет, 1890
Аутопортрет, 1890

Информације
Датум рођења 21. мај 1844.
Место рођења Лавал (Француска)
Датум смрти 2. септембар 1910.
Место смрти Париз (Француска)
Дела

Анри Русо (фр. Henri Rousseau; Лавал, 21. мај 1844Париз, 2. септембар 1910) је био француски постимпресионистички сликар наивног или примитивног смера. Познат је и као цариник по занимању, па су га звали Анри Русо Цариник. За време живота су му се ругали, а касније је препознат као самоуки геније чији рад је високе уметничке вредности.

Позадина[уреди]

Сан, 1910
Кротитељ змија, 1907

Рођен је у Лавалу у долини Лоаре у породици водоинсталатера. Радио је код једног адвоката и изучавао је права. Међутим након једног мањег кривоклетства побегао је у војску, у којој је служио четири године почевши од 1863. Отац му је умро исте године када се Русо оженио. Русо се преселио 1868. у Париз, где се запослио као државни службеник. Од 1871. ради као сакупљач пореза. Почео је да слика када је био у четрдесетим, а када је имао 49 година пензионисао се да би имао времена за уметност. Касније је често свирао виолину по улицама и радио друге ситне послове, јер је имао релативно малу пензију.

Русо је тврдио да он нема другог учитеља сем саме природе. Ипак признавао је да је примао неке савете од двојице академских сликара Феликса Огиста Клемана и Жана Леона Жерома. Он је био самоук и сматра се наивним сликаром.

Слике[уреди]

Његове најпознатије слике приказаују сцене из џунгле. Занимљиво је да он никад није видео џунглу. Обожаваоци његових слика су раширили неистиниту причу да је био у француском експедиционом корпусу у Мексику. Русо је инспирацију добијао из илустрованих књига и из посета ботаничкој башти у Паризу. Сретао је војнике, који су служили у Мексику и слушао је њихове приче. Критичару Арсену Александру је описивао своју опседнутност кад би посећивао ботаничку башту.

Техника[уреди]

Сликао је у слојевима. Започео би са небом у позадини а завршио би са животињама или људима у предњем плану. Киша на слици Тигар на тропској олуји (изненађен), насликаној 1891. постигнута је на иновативан начин са танким светлосивим потезима боје дуж платна са лаком или глазуром.

Када је Русо сликао џунглу користио је 50 нијанси зелене боје. Иако је сликао према природи његово лишће је прилагођено уметничким потребама и често се не препознаје да га чини појединачно биље.

Када би сликао Русо би сликао најпре једном бојом и њеним нијансама. Затим би кренуо на другу боју. На свакој слици би радио значајно много времена. За сликање је због финансијских ограничења користио боје слабијег квалитета. На неким делима на нека подручја није спроводио коректну техничку процедуру, па му се боја ту распуцала.

Критика и признање[уреди]

Русов наизглед дечји стил дао је критичарима повода да се изругују његову раду. Није био свестан да су етаблирани уметници сматрали да он није школован за уметника. Узалуд је настојао да буде прихваћен. Многи посматрачи су коментарисали да слика као дете и да не знају шта ради, али да рад показује неку технику.

Од 1886. излагао је у Салону независних и иако његов рад није био приказиван на истакнутом месту ипак је временом привлачио више пажње. Слику Тигар на тропској олуји (изненађен) излагао је 1891. и први пут је добио озбиљну критику, када је млади уметник Феликс Валонтон написао „Његов тигар, који изненађује плен не сме се пропустити. То је алфа и омега сликарства“.

Требало је још више од десет година да би се Русо вратио сликању својих визија џунгле. У Салону независних је 1905. изложио слику "Гладни лав баца се на антилопу". Слика је била изложена близу младих авангардних уметника попут Анрија Матиса и првом представљању фовизма.

Баронеса Делонај, мајка Роберта Делонаја наручила је 1907. од Русоа слику Кротитељ змија.

Када је Пабло Пикасо налетео на улици на један Русов рад, који се продавао као платно преко кога ће неко други насликати своју слику, Пикасо је одмах препознао Русов таленат и одлучио је да га види. Пикасо је 1908. одржао један банкет у Русову част.

Умро је 2. септембра 1910. у Паризу. Седам пријатеља је дошло на његову сахрану.


Русов рад је имао велики утицај на неколико генерација авангардних сликара, почевши од Пикаса и укључујући Фернанда Легера, Макса Бекмана и сурреалисте.

Изложбе[уреди]

Ретроспективна изложба Русових слика приказана је 1911. на Салону независних у Паризу. Његове слике су приказане и на изложби Плавог јахача.

Галерија[уреди]

Књиге о Русоу[уреди]

  • The Banquet Years, by Roger Shattuck (includes an extensive Rousseau essay)
  • Henri Rousseau, 1979, Dora Vallier (general illustrated essay)
  • Henri Rousseau, 1984, The Museum of Modern Art New York (essays by Roger Shattuck, Henri Béhar, Michel Hoog, Carolyn Lanchner, and William Rubin; includes excellent color plates and analysis)

Спољашње везе[уреди]