Антонио Полајуоло
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
| Антонио Полајуоло | |
|---|---|
|
|
|
| Информације | |
| Датум рођења | 17. јануар 1429/1433 |
| Место рођења | Фиренца |
| Датум смрти | 4. фебруар 1498. |
| Место смрти | Рим |
| Дела | |
| Правац/традиција | Ренесанса |
| Значајна дела | Борба голих ратника • Херакле и хидра |
| Утицаји од | Андрее дел Кастања |
| Утицао на | Сандра Ботичелија |
Антонио ди Јакопо Полајуоло или Полајоло (итал. Antonio di Jacopo Pollaiuolo, Pollaiolo, 1429/1433 — 1498), је италијански сликар, вајар, графичар и златар из епохе Ренесансе.
Учио је сликарство са Паолом Учелом, вајање са Донателом, а учио се сребрарском занату са Лоренцом Гилбертијем. Радио је најчешће заједно са братом Пјером Полајуолом. Њихова дела показују интерес за класичне узоре и људску анатомију. Сецирали су лешеве да би научили да реалистичније представе људски покрет и напор. Њихова уметничка радионица у Фиренци је сматрана за најбољу радионицу своје епохе.
Сачувана је само једна његова графика, Борба голих ратника, али она представља једно од најзнаменитијих ренесансних уметничких дела.
У цркви Светог Петра у Риму пројектовао је и осликао гробнице за папе Сикста IV и Иноћентија VIII.
Спољашње везе [уреди]
