Антонио Полајуоло
Из Википедије, слободне енциклопедије
| Италијанско сликарство Сликарство Ренесансе |
|
|---|---|
 |
|
| Име и презиме: | Антонио Полајуоло |
| Рођен: | 17. јануар 1429/1433, Фиренца |
| Умро: | 4. фебруар 1498, Рим |
| Правац/традиција: | Ренесанса |
| Значајна дела: | Борба голих ратника • Херакле и хидра |
| Утицаји од: | Андрее дел Кастања |
| Утицао на: | Сандра Ботичелија |
Антонио ди Јакопо Полајуоло или Полајоло (итал. Antonio di Jacopo Pollaiuolo, Pollaiolo, 1429/1433 — 1498), је италијански сликар, вајар, графичар и златар из епохе Ренесансе.
Учио је сликарство са Паолом Учелом, вајање са Донателом, а учио се сребрарском занату са Лоренцом Гилбертијем. Радио је најчешће заједно са братом Пјером Полајуолом. Њихова дела показују интерес за класичне узоре и људску анатомију. Сецирали су лешеве да би научили да реалистичније представе људски покрет и напор. Њихова уметничка радионица у Фиренци је сматрана за најбољу радионицу своје епохе.
Сачувана је само једна његова графика, Борба голих ратника, али она представља једно од најзнаменитијих ренесансних уметничких дела.
У цркви Светог Петра у Риму пројектовао је и осликао гробнице за папе Сикста IV и Иноћентија VIII.
[уреди] Спољашње везе
