Афричка хиднора
| Афричка хиднора | |
|---|---|
| |
| Цветови афричке хидноре, Намибија, 2002. | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Magnoliids |
| Ред: | Piperales |
| Породица: | Aristolochiaceae |
| Потпородица: | Hydnoroideae |
| Род: | Hydnora |
| Врста: | H. africana
|
| Биномно име | |
| Hydnora africana | |
Афричка хиднора (лат. Hydnora africana) је ахлорофилна биљка из породице Hydnoraceae, пореклом из јужне Африке. Она паразитира на коренима чланова породице Euphorbiaceae.[1]
Етимологија[уреди | уреди извор]
Име рода потиче из грчке речи хиднон, што значи „тартуф”, а специфични епитет афричка упућује на њено порекло.[2] Такође се зове шакалска храна.
Опис[уреди | уреди извор]
Биљка расте под земљом, изузев меснатог цвета који се појављује изнад тла и емитује мирис фекалија како би привукао своје природне опрашиваче, балегаре и јеленце.[3] Цвеће делује као привремена замка, задржавајући довољно дуго инсекте које улазе да би покупили полен.[4]
Ове биљке немају хлорофил и не врше фотосинтезу. Хранљиве материје добијају у потпуности из биљке домаћина, као што је врста Euphorbiaceae.[1] Афричка хиднора има ензим који јој омогућује да раствори неке корене својих домаћина како би се закачила за њих. Афричка хиднора се везује за корене домаћина и узима неке од хранљивих састојака које оне производе фотосинтезом.[5] Има меснатни бресквасто-наранџасти цвет који излази из земље након великих падавина. Инсекти који опрашују цвеће чине то тако што се закопавају у чашице цветова кроз јака влакна која заједно држе чашице. Након што су инсекти били у цвећу неколико дана, цвет се појављује и отвара латице ослобађајући на тај начин инсекте како би расипали полен другим цветовима у тој области.[5]
Воће[уреди | уреди извор]
Афричка хиднора производи плод који расте под земљом, којем је потребно до две године да потпуно сазри. Плод је сличан по укусу и текстури кромпиру. Свако воће производи око двадесет хиљада семена. Плодови могу бити пречника око осам центиметара.[6] Животиње које у исхрани користе ово воће укључују птице, мање животиње, шакале и кртице.
Мирис[уреди | уреди извор]
Афричка хиднора има јак и непријатан мирис. Овај мирис створен је из осмофора, што је бело спужвасто подручје на унутрашњој површини које на крају мења боју у сиво. Осмофоре су прво називали „мамцима” од стране Хармеса,[1] а Бургер је закључио да мирис потиче од диметил-дисулфида и диметил-трисулфида. Ови мириси се такође налазе у аруму мртвих коња, Helicodiceros muscivorus.[7]
Репродукција[уреди | уреди извор]
Семена из афричке хидноре враћена су у Сједињене Државе из Африке и засађена у саксијама заједно са биљком Euphorbiaceae. Цвет афричке хидноре се први пут појавио пет и по година након иницијалне сетве.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в „Botanical Society of America: Hydnora africana”. Архивирано из оригинала 06. 08. 2018. г. Невалидан унос
|dead-url=dead(помоћ) - ^ Werner, Voigt (1995). "Hydnora africana".
- ^ Waser, Nickoloas Merritt; Ollerton, Jeff, ур. (2006). Plant-Pollinator Interactions: From Specialization to Generalization. Chicago: University of Chicago Press. стр. 126—9. ISBN 978-0-226-87400-5.
- ^ Botanical Society of America (2013). "BSA Parasitic Plant Pages- Hydnora africana".
- ^ а б Cambell, Diana. "Jackal Food (Hydnora africana)". Encyclopedia of Life.
- ^ "Hydnoraceae-Description".
- ^ Bolin, Jay. Pollination Biology Of Hydnora africana Thunb. Brood-Site Mimicry With Insect Imprisonment.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
Медији везани за чланак Афричка хиднора на Викимедијиној остави
