Намибија

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 17°-29° ЈГ Ш, 12°-25° ИГД

Република Намибија
Republic of Namibia
Застава Намибије Грб Намибије
Застава Грб
крилатица: Јединство, слобода, правда
Химна
Namibia, Land of the Brave
Положај Намибије
Главни град Виндхук
Службени језик енглески
Председник: Нификепуње Похамба
Премијер: Хаге Гејнгоб
Независност: 21. март 1990.
Површина  
 — укупно 824.292[1] km² (34)
 — вода (%) 1.002[1] (0,12%)
Становништво  
 — 2011. 2.104.900[2] (143)
 — густина 2,5/km² 
Валута Намибијски долар (100 центи)
Временска зона UTC +1
Интернет домен .na
Позивни број +264

Намибија, или званично Република Намибија (енгл. Republic of Namibia), је држава у јужној Африци [3], на обалама Атлантског океана. Граничи се на Анголом и Замбијом на северу, Боцваном на истоку и Јужноафричком Републиком на југу. Независност је добила 1990. године од Јужноафричке Републике.

Историја[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Историја Намибије

Територију данашње Намибије првобитно су насељавала племена Бушмани, Дамара и Мамака. Европљани су се у већем броју населили тек у 19. веку, када је већина територије припала Немачкој као колонија Југозападна Африка, а мањи део је био под британском контролом. Јужноафричка Унија је окупирала колонију након победе над немачким снагама за време Првог светског рата, а од 1920. је управљала територијом на основу мандата Лиге народа.[4] По завршетку Другог светског рата, Јужноафричка Унија је одбила да врати мандат Уједињеним нацијама и наставила је да управља територијом без међународног признања.

Године 1966. Југозападна народна афричка организација (енгл. South-West Africa People's Organisation (SWAPO)) почела је борбу за независност, а Јужноафричка Република је тек 1988. године пристала да повуче своје снаге из Намибије, у складу са мировним планом Уједињених нација за цео регион. Намибија је званично прогласила независност 21. марта 1990,[4] али јој је лука Валвис Беј враћена тек 1994. године.[5]

Политика[уреди]

Намибија је република са полупредседничким системом власти.[6] Председник се бира на изборима на мандат од пет година. Председник је по уставу шеф државе и владе.[7] Кабинет се састоји од председника, премијера и министара. Премијера и министре именује председник државе. СВАПО (енгл. South-West Africa People's Organisation (SWAPO)), главна организација која је предводила борбу за независност Намибије, и даље је највећа политичка странка.

Парламент се састоји из горњег (енгл. National Council) и доњег дома (енгл. National Assembly). Горњи дом има 26 посланика (по 2 посланика из 13 регија), доњи дом има 78 посланика (72 се бирају на изборима, док 6 именује председник). Посланици имају мандат од 5 година.[8] Доњи дом врши примарну законодавну власт, док горњи дом има више саветодавну улогу.

Највиши правосудни орган је врховни суд, чије судије именује председник по предлогу Комисије за правосудне послове.

Устав Намибије из 1990. године је први афрички устав у чијем се тексту спомиње важност очувања животне средине.[9]

Административна подела[уреди]

Држава је подељена на 14 регија и 121 општину.[10] Регије су:

Регије Намибије
# Регија Главни град Број становника (2011)[11][12] Површина (km²)[12] Густина насељености
стан./km²
1 Замбези Катима Мулило 90.100 14.785 6,1
2 Еронго Свакопмунд 150.400 63.539 2,4
3 Хардап Маријентал 79.000 109.781 0,7
4 Карас Китманшоп 76.000 161.514 0,5
5 Каванго1 Рунду 222.500 48.742 4,6
6 Кхомас Виндхук 340.900 36.964 9,2
7 Кунене Опуво 88.300 115.260 0,8
8 Охангвена Енхана 245.100 10.706 22
9 Омахеке Гобабис 70.800 84.981 0,8
10 Омусати Оутапи 242.900 26.551 9,1
11 Ошана Ошакати 174.900 8.647 20
12 Ошикото Омутија 181.600 38.685 4,7
13 Отјозонђупа Отјиваронго 142.400 105.460 1,4

1 Регија Каванго је 2013. подељена на две нове регије: Источни Каванго и Западни Каванго.[10]

Географија[уреди]

Мапа Намибије

Рељефом Намибије доминира централна висораван са највећим врхом на планини Брандберг (2.606 м). Средишња висораван граничи на западу са Намибијском пустињом, на југу са реком Оранџ и пустињом Калахари. На североистоку се територија Намибије сужава у уски Капривијев појас, назван по немачком канцелару који је успео добити излаз Немачке колоније на реку Замбези.[13]

Клима варира, од пустињске до сутропске. Углавном је вруће и суво, а падавине су ретке и неравномерно распоређене. Хладна Буенгуелска струја, усмерена према северу, смањује количине падавина.

Већи градови су Виндхук, Валвис Беј, Свакопмунд, Ошакати и Грутсутеин.

Виндхук
Пешчане дине у пустињи

Економија[уреди]

Привреда Намибије је увелико зависна о вађењу и преради минерала за извоз. Рударство чини 8% БДП-а, али обезбеђује више од 50% спољнотрговинских прихода.[1] Намибија је четврта земља у Африци по извозу нагоривих минерала и пета у свету по производњи уранијума.[4] Захваљујући богатим наплавним налазиштима дијаманата, земља је велико светско извориште дијамантског драгог камења. Намибија производи и велике количине олова, цинка, коситре, сребра и волфрама.

Око 2/5 станивништва живи од пољопривреде (углавном од некомерционалне). Намибија не задовољава властите потребе за храном, па мора увозити. Несташице хране у руралним областима представљају велики проблем током сушних година.[1]

Иако је БДП по становнику много већи од најсиромашнијих афричких земаља, већина Намибијаца живи у изразитом сиромаштву због велике стопе незапослености и неравномерно распоређеног националног богатства.[4] Намибијска привреда је повезана са Јужноафричком.[1]

Становништво[уреди]

Група жена из народа Хереро, Виндхук, Намибија
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Демографија Намибије

Према попису становништва и домаћинстава из 2011. године, Намибија је имала 2.113.077 становника. У периоду од 2001. до 2011. године, годишњи прираст становништва износио је 1,4%, што је пад у односу на претходни десетогодишњи период (1991—2001) када је износио 2,6%.[14] Према попису из 2011, у Намибији живи 2.104.900 становника.[2] Црнци чине 87%, белци 6%, а мелези 7% становништва. Око 80-90% становништва су хришћани (од тога 50% лутерани), док локална веровања практикује око 10-20% становништва.

Намибија има врло слабу густину насељености, друга је на свијету најрјеђе насељена држава међу свим сувереним државама свијета, одмах послије Монголије.[15] Већина становништва земље је народ Овамбо који спада у групу Банту народа, а који сачињавају око половину становништва. Овамбо углавном живе на сјеверу Намибије, међутим данас насељавају готово све градове у земљи. Друге етничке групе су Хереро и Химба, који говоре доста сличним језицима, док Дамара и Нама народи причају истим кликтавим језиком познатим као кхоекхое језик.

Поред већинског банту становништва, овдје живе и веће групе којсанских народа (попут Нама и Бушмана), који су потомци првобитних становника јужне Африке. У Намибији живе и бројни потомци избеглица из Анголе. Такође, ту живе и две мање групе становништва мијешане расе мулата и такозваних Бастарда, који заједно сачињавају око 6,6% укупног становништва земље. Број мулата у односу на Бастарде је око два напрема један. Постоји и мања кинеска заједница у Намибији.[16]

Белци (највећи број њих је португалског, холандског, њемачког, британског и француског порекла) чине око 6,4% укупног становништва Намибије; они чине другу по величини популацију становништва европског порекла у подсахарској Африци, и у погледу процента и укупног броја становника, само их у Јужноафричкој Републици има више.[17] Већина бијелаца у Намибији и готово сви мјешанци и мулати говоре африканс језик, те диле сличну културу, религију и порекло као попут белаца и мелеза у ЈАР. Мањи део белаца (око 30 хиљада) воде порекло директно од немачких колониста, а задржали су своје немачке културне и образовне институције. Готово сви португалски насељеници дошли су у Намибију из раније португалске колоније Анголе.[18] По попису становништва из 1960. године у Југозападној Африци (данашњој Намибији) живело је 526.004 становника, од чега је било 73.464 белаца (14%).[19]

Намибија врши попис становништва сваких десет година. Након стицања независности, први попис становништва и домаћинстава је одржан 1991. године, док су наредни одржавани 2001. и 2011. године.[20] За прикупљање података о броју становника, користила се метода да се рачунао сваки становник Намибије на дан заказаног пописа, без обзира где се та особа налазила. Таква метода се назива још и de facto метода.[21] За потребе нумерације и организовања пописа, држава је подијељена на 4.042 пописна подручја. Ова подручја се не преклапају са административним границама ради добијања поузданијих података за потребе изборних спискова.[22]

Попут многих држава Подсахарске Африке, Намибија има велики проценат радно-способног становништва који су ХИВ позитивни, или су оболели од сиде. Последњих година је начињен значајан напредак у борби против ове болести. Лечење је обезбеђено за око 90% заражених, а број нових инфекција је смањен за 60%.[23] Према процени из 2011, око 13,4% одраслог становништва Намибије је било ХИВ позитивно, што и даље сврстава Намибију међу 10 држава са највећом преваленцом ХИВ позитивних на свету.[24]

Енглески је службени језик. Половина Намибијаца говори Овамбо (Oshiwambo) као први језик, а веома је заступљен и африканс, који је био званични језик за време јужноафричке управе. Иако је службени језик енглески, већина белог становништва говори или африканс или немачки, оба језика су била службена до 1990. када је Намибија добила независност. Португалски језик говори један део црног становништва из Анголе. У Намибији се такође говори више од 11 домородачких језика, а многи становници говоре два или три језика.[25]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д The World Factbook: Namibia, Central Intelligence Agency, приступљено на дан 13. 10. 2013.
  2. ^ а б Census Projected Population, www.gov.na
  3. ^ United Nations Statistics Division - Standard Country and Area Codes Classifications
  4. ^ а б в г Namibija, Proleksis enciklopedija, приступњено на дан 14. 10. 2013.
  5. ^ Walvis Bay celebrates 10 years re-integration into Namibia, afrol News, приступњено на дан 14. 10. 2013.
  6. ^ Елги, Роберт: The Politics of Semi-Presidentialism, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  7. ^ CHAPTER 5 of the Namibian Constitution: The President
  8. ^ Legislative Branch, grnnet.gov.na, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  9. ^ Namibia, World Wildlife Fund, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  10. ^ а б Caprivi is no more, The Namibian, приступљено на дан 14. 10. 2013.
  11. ^ Smit, Nico (12. 4. 2012). „Namibia’s population hits 2,1 million“. The Namibian. 
  12. ^ а б „Namibia's Population by Region“. Election Watch (Institute for Public Policy Research) (1): 3. 2013. 
  13. ^ Jacobs, Frank (5. 12. 2011). „A Few Salient Points“. New York Times Приступљено 14. 10. 2013.. 
  14. ^ Duddy, Jo Maré (28. mart 2013). „Census gives snapshot of Namibia’s population“. The Namibian. Archived from the original on 13. 4. 2013.. 
  15. ^ Department of Economic and Social Affairs Population Division (2009) (PDF). World Population Prospects, Table A.1. 2008 revision. Ujedinjeni narodi Приступљено 12. mart 2009.. 
  16. ^ China and Africa: Stronger Economic Ties Mean More Migration, autor: Malia Politzer, Migration Information Source, august 2008.
  17. ^ Central Intelligence Agency (2009). „Namibia“. The World Factbook Приступљено 23. januar 2010.. 
  18. ^ Flight from Angola, The Economist (16.8.1975.)
  19. ^ Lalita Prasad Singh (1980). The United Nations and Namibia. East African Publishing House. 
  20. ^ „Census Summary Results“. National Planning Commission of Namibia Приступљено 21 februar 2012. 
  21. ^ Kapitako, Alvine (8. august 2011). „Namibia: 2011 Census Officially Launched“. New Era (via allafrica.com). 
  22. ^ „Methodology“. National Planning Commission of Namibia Приступљено 21. februar 2012. 
  23. ^ „Борба против сиде даје резултате“. 24 сата Приступљено 14. 10. 2013.. 
  24. ^ „Top 10 Countries, Adult HIV Prevalence Percent, 2011“. Kaiser Family Foundation Приступљено 14. 10. 2013.. 
  25. ^ „Languages Spoken in Namibia“. grnnet.gov.na Приступљено 14. 10. 2013.. 

Литература[уреди]

  • Lalita Prasad Singh (1980). The United Nations and Namibia. East African Publishing House. 

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :