Oprašivanje

Из Википедије, слободне енциклопедије
Insekt oprašuje cvet.
Vrh prašnika lale. Zrna polena su vidljiva.

Polinacija je proces kojim se polen prenosi kod biljki, čime se omogućava osemenjivanje i seksualna reprodukcija. Zrna polena sadrže muške gamete (spermu). Ženski gameti se nalaze unutar tučka.[1]

Polenova zrna na zigu tučka počinju da se izdužuju na dole, stvarajući polenovu cev. Cev se kreče ka podniku tučka u kojem je udobno smešten zametak budućeg semena. Spajanje muške spermatocidne i ženske jajne polne ćelije naziva se oplođenje. Iz oplođene jajne ćelije-zigota, razvija se klica - začetak buduće biljke. Plodnik tučka nastavlja da raste, stvarajući plod, a većina ostalih cvetnih delova polako se suši i opada.

Oprašivači mogu biti insekti, čovek ili vetar.

Načini oprašivanja[уреди]

Razlikujemo dva načina oprašivanja:

  1. samooprašivanje
  2. unakrsno oprašivanje

Samooprašivanje je padanje polena sa prašnika na tučak. To je retka pojava u prirodi zato što prašnici i tučak ne sazrevaju u isto vreme.

Unakrsno oprašivanje je oprašivanje uz pomoć čoveka. Tako je čovek ukrštavao biljke i dobio različite vrste biljaka.

Poznato je da prilikom oprašivanja poljoprivrednih kultura od svih insekata "oprašivača", koji se međusobno nadopunjuju u oprašivanju, veliku ulogu imaju pčele kako medonosne tako i pčele samice. One sa ostalim insektima oprašuju i do 80% svih kultura, dok se ostalih 20% oprašuje pomoću vetra ili samooprašivanjem. U bogatijim državama i naprednoj poljprivredi vlasnici parcela i poljoprivrednih kultura sklapaju posebne ugovore sa pčelarima u svrhu osiguranja dovoljno broja oprašivača.

Tipovi oprašivanja[уреди]

  • hidrofilija - prenošenje polena vodom
  • anemofilija - prenošenje polena vetrom
  • zoidofilija - prenošenje polena životinjama

Samooprašivanje[уреди]

Biljka koja se razmnožava bespolno, samooprašivanjem.

Pojedine biljke su u svojoj evoluciji razvile sposobnost samooprašivanja. Podudarnost u položaju antera i njuški tučka istog cveta koja omogućuje samooprašivanje i samooplodnju. Kod samooprašivanja polen iz cveta prelazi na stigmu tučka istog cveta. Samooplodne biljke koje se oprašuju pomoću vetra nazivamo anemofilne biljke. One su evolucijom razvile takvu mogućnost oprašivanja, pa imaju sitnu (30-35 µm) i vrlo lagani polen tako da ga vetar raznosi i do nekoliko kilometara uokolo. Pojedine vrste su razvile i dodatne oblike poput nekih vrsti bora i imaju dodatne "mehuriće za let". Anemofilne biljke zbog svog vrlo nesigurnog načina razmnožavanja moraju proizvoditi veće količine polena od entomofilnih biljaka.

Oprašivanje insektima[уреди]

Biljke koje se oprašuju uz pomoć insekata nazivamo entomofilne biljke. Te biljke ređe izazivaju alergije kod ljudi, jer je polen tih biljaka vlažna, samim tim i teži, pa se zbog te činjenice teže prenosi vazduhom. Najpoznatije oprašivanje insektima, koje ukupno iznosi 80% površina je oprašivanje biljaka pomoću pčela. Takvo oprašivanje naziva se entomofilija. Pčela je nezaobilazan insekt oprašivač prije svega, zbog svoje brojnosti. Naime, u jednoj zajednici živi i radi i do 80.000 pčela, što zavisi od vrste košnice u kojoj žive. Prednost medonosnih pčela nad ostalim oprašivačima je sama činjenica, da je čovek naučio kako se ophoditi s njima.

Oprašivanje u staklenicima[уреди]

Staklenička proizvodnja jagoda

Samooprašivanje u zatvorenom prostoru, odnosno u staklenicima gotovo da nije ni moguće, dok pčele ovakav prostor brzo prihvate kao svoju teritoriju, pa zbog toga nisu prihvatljive. U staklenicima su se kao oprašivači vrlo učinkovitima pokazali pčelinji veći i dalji rođaci bumbari. Oni se u Holandiji koriste od 1988. Od tadašnje skromne početne primene na 3% površina useva rajčica, do 1991. na 95% površina, a već 1992. koriste se na 100% površina useva rajčica kod kojih su pokazali izuzetno dobre rezultate. Godine 2004. beleži se podatak o korištenju čak milion kolonija bumbara u oprašivanju stakleničkih nasada, a predviđalo se da će do 2007. godine staklenike oprašivati preko 1.500.000 bumbarskih kolonija.


Dresura pčela[уреди]

U pčelarstvu se primjenjuje "dresura" pčela, da bi "naterali" pčelu, da posećuje određeno bilje koje namenski želimo oprašiti, kako ona ne bi obilazila ostalo bilje. Pčele se hrane sirupom određene biljke netom pre cvatnje i na taj ih se način usmerava, da posećuju baš onu kulturu koju želimo oprašiti. To se pokazalo kao idealno rešenje upravo za ono bilje, koje pčele iz određenog razloga zaobilaze.

Foto galerija[уреди]

Vidi još[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Oprašivanje


Izvori[уреди]

  1. ^ „BSCI 124 Lecture Notes -- Pollination“ Приступљено 29. 03. 2011..