Ахмед бен Бела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ахмед бен Бела
أحمد بن بلّة

Benbella.jpg

Биографија
Датум рођења 25. децембар 1916.
Место рођења Магнија (Алжир)
Датум смрти 11. април 2012.
Место смрти Алжир (Алжир)
Вероисповест Ислам
Политичка партија Фронт националног ослобођења
Професија политичар
Мандат(и)
1. председник Алжира
15. септембар 196319. јун 1965.
Претходник Ферхат Абас (као председник Уставотворне скупштине)
Наследник Хуари Бумедијен

Ахмед бен Бела (25. децембар 191611. април 2012) био је револуционар и први председник Алжира од 1963. до 1965. године.

Биографија[уреди]

Рођен је 1916. године у месту Магнија, у тадашњој француској колонији Алжир. Током школовања био је подвргнут дискриминацији од европских професора због свог арапског порекла.

Године 1936. је ушао у службу у француској војсци, пошто је то било једно од ретких занимања кроз која су алжирски муслимани могли да напредују у каријери. Борио се у француској јединици мароканске пешадије током Италијанске кампање 1943. године. Шарл де Гол га је одликовао медаљом за храброст због исказане храбрости током битке за Монте Касино[1]. Иако је напредовао у војсци, одбио је да прими официрски чин када је сазнао да су Французи због муслиманског устанка уништили алжирски град Сетиф у мају 1945. године.

Егзил и робија[уреди]

Након запослења у локалној управи, Бела је био оснивач тзв. Специјалне организације, која је била претеча будућег Фронта националног ослобођења (ФЛН). Због тога је био ухапшен 1951. и затворен, али је убрзо побегао и склонио се у Тунис, а затим у Египат.

Након избијања рата за независност Алжира 1954, Бела је био на челу Комитета ФЛН у Египту. Французи су га поновно ухапсили 1956. након што су пресрели његов авион и присилили га да слети. Био је у затвору све до стицања алжирске независности 1962. године. У одсуству је био изабран за потпредседника алжирске прелазне владе. Бела је био веома присан с египатским председником Гамалом Абделом Насером и сматрао се насеристом.

Председник Алжира[уреди]

Бела је постао изнимно популаран међу народом након независности Алжира. Стекао је велику потпору међу војском и већином политичара, што је искористио за политичку маргинализацију оних који су му се супротстављали.

Алжир је 8. октобра 1962. године постао 109. земља чланица Уједињених нација. Бела је 1963. био изабран за првог председника Алжира. По доласку на власт покренуо је низ популарних реформи, поделио сељацима беземљашима земљу бивших француских колониста, увео алжирску верзију радничког самоуправљања. Понашао се аутократски како би балансирао између војске, бивших бораца ФЛН-а и државне бирократије.

Добио је почасну титулу хероја Совјетског Савеза 30. априла 1964. године.

Постпредседничка каријера[уреди]

С власти га је 1965. срушио војни официр и сарадник Хуари Бумедијен. Бела је био у кућном притвору све до 1980, када му је дозвољен азил у Швајцарској. Допуштено му је да се врати у родну земљу 1990. године.

Био је изабран за председника Међународне кампање против агресије на Ирак на конференцији у Каиру 2003. године.

Упркос контроверзама које су га пратиле током година на власти, био је изнимно цењен и поштован због своје улоге у антиколонијалној борби.

Умро је 11. априла у породичној кући у граду Алжиру[2]. Влада је након тога прогласила осам дана жаловања[3].

Извори[уреди]

  1. ^ Robert Merle, Ahmed Ben Bella, Edició de Materials, 1965.
  2. ^ „Algeria's first president Ahmed Ben Bella dies“. BBC. 10. 1. 2012. Приступљено 8. 2. 2013.. 
  3. ^ „Algerian founding father Ben Bella dead at 95“. Al Jazeera. 4. 10. 2011. Приступљено 8. 2. 2013.. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Ахмед бен Бела