8. октобар
Из Википедије, слободне енциклопедије
8. октобар (8.10.) је 281. дан у години по грегоријанском календару (282. у преступној години). До краја године има још 84 дана.
Садржај |
[уреди] Догађаји
| октобар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |
| 7 | 8 | 9 | 10 | 11 | 12 | 13 |
| 14 | 15 | 16 | 17 | 18 | 19 | 20 |
| 21 | 22 | 23 | 24 | 25 | 26 | 27 |
| 28 | 29 | 30 | 31 | |||
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: 8. октобар
- 316. — Битка са неодлучним исходом код римског града Цибале (данашњих Винковаца) између царева-савладара Константина I и Лицинија
- 1856. — Велика Британија почела „други опијумски рат“ против Кине, у ком јој се придружила и Француска. Када су 1857. англо-француске трупе заузеле Кантон, Кина капитулирала и потписала мир у Тјенцину.
- 1871. — у Чикагу избио велик пожар који је, према легенди, почео у једној штали када је крава ритајући се оборила керозинску лампу на гомилу сламе и струготине. У пожару који је трајао три дана погинуло око 300 људи, а око 90.000 остало без својих кућа.
- 1912. — Црна Гора објавила рат Турској и истог дана напала турске положаје код Скадра, чиме је почео Први балкански рат.
- 1953. — Велика Британија и САД повукле своје трупе из Слободне зоне Трста и предале Италији цивилну управу у зони „А“. То је изазвало кризу у југословенско-италијанским односима, која је решена Лондонским споразумом 5. октобра 1955.
- 1954. — Војне снаге Северног Вијетнама ушле у главни град Ханој.
- 1970. — Нобелову награду за књижевност добио руски писац Александар Исајевич Солжењицин.
- 1975. — Жестоки окршаји у Бејруту и северном Либану однели најмање 25 живота и прекинули последње примирје постигнуто између зараћених хришћана и муслимана.
- 1991. — После истека тромесечног брионског мораторијума Словенија и Хрватска потврдиле своју самосталност и независност од Југославије.
- 1992. — Почиње шаховски турнир у Тилбургу, Холандија.
- 1993. — Уједињене нације укинуле санкције Јужној Африци уведене 1960. због политике апартхејда коју су спроводиле тадашње власти.
- 1998. — Савет НАТО усвојио „детаљан оперативан план за ваздушне ударе у фазама“ на Косову. Председнику Југославије Слободану Милошевићу дат рок од 24 часа да испуни захтеве из резолуције УН. Влада Србије донела Уредбу о посебним мерама у условима оружаних претњи НАТО.
- 1999. — Инаугуралном церемонијом у прес-центру КФОР, свечаној сали некадашњег спортског центра „Боро и Рамиз“ у центру Приштине, функцију команданта међународних снага на Косову преузео немачки генерал Клаус Рајнхарт.
- 2001. — Најмање 114 људи погинуло када је авион компаније САС ударио у један мали авион на аеродрому Линате у Милану.
[уреди] Рођења
- 1810. — Џејмс Вилијем Маршал, чије је откриће златног рудника у Калифорнији покренуло „златну грозницу“ 1849.
- 1836. — Димитрије Нешић, чувени српски математичар. (†1904).
- 1864. — Бранислав Нушић, српски и југословенски комедиограф. (†1938).
- 1894. — Ристо Стијовић, вајар, академик
- 1895. — Хуан Доминго Перон, аргентински државник.
- 1920. — Френк Херберт, амерички писац. (†1986).
- 1948. — Клод Жад, француска глумица.
- 1949. — Сигорни Вивер, америчка филмска глумица.
[уреди] Смрти
- 1354. — Кола ди Риенцо, римски трибун.
- 1469. — Филипо Липи, фирентински сликар.
- 1803. — Виторио Алфијери, италијански писац.
- 1895. — Мин, корејска краљица.
- 1967. — Клемент Ричард Атли, британски државник.
- 1992. — Вили Брант, канцелар Западне Немачке.
[уреди] Празници и дани сећања
- Српска православна црква данас прославља