Балатонмађарод
| Балатонмађарод мађ. Balatonmagyaród | |
|---|---|
 Балатонмађарод 2010. | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Мађарска |
| Регион | Западна прекодунавска регија |
| Жупанија | Зала |
| Срез | Нађканижа |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2023. | 406[1] |
| — густина | 13 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 46° 35′ 44″ С; 17° 10′ 33″ И / 46.595681° С; 17.175731° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Површина | 31,53 km2 |
  Балатонмађарод Балатонмађарод на карти Мађарске | |
| Поштански број | 8753 |
| Позивни број | (+36) 93 |
| Веб-сајт | |
| https://balatonmagyarod.hu/ | |
Балатонмађарод (мађ. Balatonmagyaród) је насеље у западној Мађарској. Балатонмађарод је мање насеље у оквиру жупаније Зала
Географија[уреди | уреди извор]
Локација[уреди | уреди извор]
Балатонмађарод се налази поред Киш-Балатона, јужно од Залавара, поред пута 6831 између Залакомара и Шармелека. Значајан део подручја насеља је под заштитом Националног парка Балатонска горја.
Насеље је планирањем још из 1847. требало да буде повезано железничком пругом Шопрон-Кесег-Сомбатхељ-Рум-Заласентгрот-Нађканижа.[2]
Историја[уреди | уреди извор]
Први познати помен насеља датира из 1308. године у форми Мађарад. У 14. веку је често мењао власнике, а око 1470. је дошао у власништво Батхориака. Турци су већ 1530-их година посећивали насеље, али су у тим временима место користиликао пролазно одмаралиште. Од 1540-их, међутим, село је често уништавано. У насеље су упадали и војници из Залавара и Комарома. Од 17. века у селу су порез плаћали и Турци. Године 1686. Немци и Хрвати су прешли Мађарод и потпуно га спалили. Упркос многим недаћама, село се увек обнављало.
Године 1696. село и околна земља прелази у власништво Ђерђа Сечењија- Под управом Сечењија место почиње нагло да се развија, и упркос нападима и епидемијама које су проистекле из његове велике отворености, као и поплавама реке Зале, израста у значајно насеље. Године 1739. подигнута је црква брвнара у Мађароду. У 19. веку у село се населило неколико племићких породица, а велики број кметова га је изабрао и за своје ново пребивалиште. Године 1848. већ је имала 752 становника, а до краја 19. века више од 1.000, углавном сељака средње класе.
Одводњавање Киш-Балатона почело је 1920. године, захваљујући чему је насеље добило приступ вредном пољопривредном земљишту. Године 1924. Балатонмађарод је постао велико село и центар имања породице Сечењи. Од 1960-их, његово становништво се значајно смањило јер се много људи преселило у градове. Од 1990-их одвијала се реконструкција Киш-Балатона, туризам је почео да игра све значајнију улогу у насељу, који је постао један од главних извора прихода. У насељу постоји и цивилна стража која се брине о разним природним аспектима села, реке и језера.[3]
Становништво[уреди | уреди извор]
У време пописа 2011. године национална расподела је била следећа: Мађари 96,1%, Немци 2,5%. По верској дистрибуцији стање је било следеће: 86,4% становника се изјаснило као римокатолици, 1,59% као реформатори, а 5,67% као неконфесионални (5,2% се није изјаснило).[4]
Слике из Балатонмађарода[уреди | уреди извор]
-
![Кањоварски мост]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/5/5f/K%C3%A1nyav%C3%A1ri-h%C3%ADd.jpg/120px-K%C3%A1nyav%C3%A1ri-h%C3%ADd.jpg)
Кањоварски мост] -
Дрвени мост -
Водени биволи -
Осматрачница на острву
![Кањоварски мост]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:K%C3%A1nyav%C3%A1ri-h%C3%ADd.jpg)
.jpg)
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Извор за 2023.
- ^ Мапа пружне трасе
- ^ „Zala megyei polgárőr egyesületek”. zmpsz.hu. Приступљено 2016-07-07.
- ^ Територијални подаци -Жупанија Зала Централни завод за статистику
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Резерват природе Водени биволи - Фењвешпуста Архивирано на сајту Wayback Machine (11. јануар 2012)
.svg)